Slobodnih i profesionalnih medija ima samo u građanskim demokratijama i oni su saveznici u izgradnji takvog društva, jer su njegov logični i sastavni deo, rečeno je danas na panelu „Dijagnoza medijskog uticaja – propaganda, socijalni i psihološki efekti”, na kojoj je posebno ukazano na pogubnost tabloida kao sredstava propagande.

„Nema slobodnih i profesionalnih medija u fašističkoj državi, u jednopartijskoj državi, nema ih u kriminalno-koruptivnoj banana državi, nema ih u klero-nacionalističkoj državi. Slobodnih i profesionalnih medija može da bude samo u građanskim demokratijama“, rekao je sociolog Ivan Živkov.

Živkov je rekao da je to pitanje koje treba da postavimo sebi i kao građani, i kao društvo.

„Ako želimo da gradimo nekakav srpski svet na svetosavskoj ideologiji, onda nam profesionalni i slobodni mediji ne trebaju. Nama onda trebaju fabrike propagande“, dodao je on.

Psiholog Žarko Trebješanin rekao je da najveće zagađenje medijskog prostora dolazi od tabloidnih medija, koji „i nisu mediji u pravom smislu te reči“.

„To su mediji koji ne informišu, nego dezinformišu, koji ne tragaju za istinom nego idu na to da obmanjuju, da krivotvore stvarnost da bi posatigli odrđeni cilj.Bave se manipulacijom, a ne informisanjem“, istakao je on.

Trebješanin je rekao da su to mediji koji nemaju odgovornost prema javnoj reči.

„Oni se predstavljaju kao novinari, ali to je lažno predstavljanje jer oni se ne bave tim poslom„, rekao je Trebješanin, dodajući da je osnovni zadatak tabloidnih medija propaganda, oblikovanje javnog mnjenja i to tendenciozno – tako što stvaraju određenu sliku sveta i očekuju da se i drugi ponašanju u skladu sa tim.

Trebješanin je kao primer naveo da se normalizuje jezik primitivizma, vulgaran jezik, te da se urušava kultura i neguje jezik mršnje.

Glavna i odgovorna urednica nedeljnika Radar Vesna Mališić rekla je da se u Srbiji svo zlo reprodukuje iz politike.

„U odnosu na politiku su se celo društvo i svi mediji posložili. Sve u društvu se posložilo u odnosu na ton koji daje politika“, istakla je ona.

Vesna Mališić je rekla da su „tabloidni mediji formalno mediji, ali su u službi propagande, maltretiranja celog društva, prepravljanja ovog društva u arenu u kojoj se svako sa svakim bije i u kojem na kraju strada istina“, ono što je osnova posla novinara.

„Prostor u kome se novinarstvo danas odvija je zagađen od politike. Mi nismo našli mehanizme da se štitimo od toga, a i ne možemo zato što iza te vrste mašinerije stoji država“, dodala je ona.

Reditelj Janko Baljak naveo je nekoliko Gebelsovih strategija koje je moguće prepoznati u medijskom prostoru u Srbiji, među kojima je „pojednostavljivanje i jedinstveni neprijatelj“.

„Sve probleme svodimo na jednu ideju i jednog zajedničkog neprijatelja – blokadere, štrokadere, obojenu ravoluciju. Taj narativ je vrlo jednostavan i razumljiv svakome“, istakao je on.

Baljak je naveo i „princip prenošenja“ što znači da „sva propaganda mora biti prenošena i planirana iz jednog medijskog centra, putem ponavljanja“, a u Srbiji se taj centar, kako je rekao, nalazi u Srpskoj naprednoj stranci.

Komunikološkinja Snježana Milivojević rekla je da je daljinski upravljač iz prošle medijske generacije zamenjen medijskom pismenošću.

„U toj oluji, u toj infomacionoj mećavi, u tom informacionom neredu treba da raširimo mali kišobrani i da nam on bude zaštita. Taj mali kišobran treba sami da dizajniramo, moramo da se obučimo, da sakupljamo sve veći skup znanja. Medijska pismenost nije više samo kritično čitanje medija“, rekla je Milivojević i ukazala na veštačku inteligenciju.

Panel „Dijagnoza medijskog uticaja – propaganda, socijalni i psihološki efekti” održan je u okviru konferencije „Uticaj medija na mentalno zdravlje građana“, u organizaciji Foruma za odgovorni javni diskurs.

(FoNet/foto: Autonomija)