Orbanova stranka užurbano pokušava da osvoji naklonost birača uoči izbora u aprilu i to opet sa optužbama na račun Evropske unije i Ukrajine. To se pretvara u ozbiljan diplomatski sukob.

Na slici se vidi veseli i nasmejani Volodimir Zelenski koji pruža otvorenu ruku. Do njega su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šef poslaničke grupe Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu Manfred Veber. S ozbiljnim izrazima lica, kao da komanduju, oni pokazuju na otvoreni dlan ukrajinskog predsednika. Na montaži je i crveni znak „stop“, i natpis: „Briselu poručujemo: Nećemo da plaćamo!“.

Pismo s tim letkom ovih dana dobila su sva domaćinstva u Mađarskoj. Reč je o takozvanoj „nacionalnoj peticiji“ vlade Viktora Orbana. Tekst sadrži potpuno izmišljene tvrdnje: Brisel navodno planira da Ukrajinu „u sledeće četiri godine“ primi u Evropsku uniju i da toj zemlji isplati „800 milijardi dolara“. Da bi to finansirao, Brisel navodno želi da u Mađarskoj ukine 13. i 14. penziju, da poveća poreze i ukine subvencije za komunalije. „Za Brisel više nije važno ništa drugo, samo Ukrajina“, tvrdi se u peticiji.

Tu su i tri rubrike u kojima se može zaokružiti „ne“ – „ne“ finansiranju rusko‑ukrajinskog rata, „ne“ finansiranju Ukrajine i „ne“ poskupljenju komunalija zbog rata.

Kijevu je dosta svega

Ta „peticija“ koja pravno ne znači ništa samo je deo najnovije kampanje protiv Ukrajine Orbanove vlade i stiže usred mađarske izborne kampanje. Uzgred budi rečeno, naravno da je plaćena novcem mađarskih poreskih obveznika.

Ujedno, ta kampanja izazvala je novu diplomatski sukob između Mađarske i Ukrajine kakav još nije viđen. Jer, za razliku od dosadašnjih kampanja, Orbanova vlada je sada zaista izgubila sve obzire. Ali sada je i Kijivu dosta.

Tako je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu reagovao jasnim rečima: „Svaki Viktor koji živi od evropskog novca, a prodaje evropske interese, zaslužuje šamar.“ A ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha optužio je Orbana da je od Mađarske napravio „pomagača režima u Kremlju“ i da se ponaša kao nekadašnji „Hitlerov poslušnik Ferenc Salaši“.

Prepucavanje na društvnim mrežama

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova zbog peticije je i zvanično pozvalo mađarskog ambasadora „na konsultacije“, a potom je i Budimpešta na to uzvratila istom merom i uručila ukrajinskom ambasadoru protestnu notu zbog navodnog mešanja Kijeva u mađarsku izbornu kampanju. Isto tako, traje prepucavanje na društvenim mrežama između mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijartoa i ukrajinskog, Sibihe.

Na mreži je aktivan i Orban: na Fejsbuku je, obraćajući se Zelenskom i ukrajinskom rukovodstvu, objavio citat iz vulgarnog pesničkog teksta mađarskog nacionalnog pesnika Šandora Petefija. U toj antihabsburškoj pesmi iz 1848. Petefi izgovara izrazito uvredljivu i opscenu psovku protiv moguće okupacije Mađarske.

Teške optužbe na račun Ukrajine

Ali Orbanu nije važna Ukrajina, nego parlamentarni izbori koji će se održati 12. aprila. Orban i njegova stranka Fides već mesecima pokušavaju da pronađu temu uz pomoć koje bi u anketama potisnuli opozicionog lidera Petera Mađara i njegovu stranku Tisa – za sada bez uspeha. Prolećna antiukrajinska kampanja iz 2025. u kojoj je Ukrajina prikazivana kao mafijaška, narkodilerska i prevarantska država, propala je jer su je, čini se, mnogi Mađari smatrali previše primitivnom.

Sada Orban pokušava ponovo, ali s drukčijim naglaskom: snažno cilja na strah od rata, želju za mirom i finansijsku nesigurnost Mađara. Poručuje kako Brisel i Kijev navodno žele da dovedu opozicionu Tisu na vlast kako bi regrutovali mađarske vojnike za rat s Rusijom, a Mađarima uzeli novac za finansiranje rata u Ukrajini. Samo „nacionalna vlada“ pod Orbanom, tvrdi se, Mađarskoj garantuje mir.

„Teritorija koja se danas zove Ukrajina“

Premijer takođe tvrdi da je EU odlučila da Ukrajinu primi u članstvo već 2027. Pored navodnih 800 milijardi dolara, Ukrajina bi u sledećih deset godina trebalo da dobije još 700 milijardi dolara vojne pomoći. Novinarima u Briselu Orban je nedavno rekao: „Mislim da u sledećih sto godina nijedan mađarski parlament neće glasati za ulazak Ukrajine u EU.“

A onda je u subotu 24. januara Orban svoje viđenje budućnosti Ukrajine izneo s do sada neviđenim cinizmom, ignorišući geografske činjenice i protivno sopstvenoj politici „suvereniteta“. „Moramo prihvatiti da NATO i EU ne mogu direktno da dosegnu rusku granicu. Rusi će na to uvek odgovoriti ratom“, rekao je na jednom predizbornom skupu. Rusija je, tvrdi, jasno dala do znanja da želi tampon-zonu prema NATO.

„Do rata 2022. to je bila Ukrajina. Rat je izbio jer je Ukrajina želela u NATO. Sada treba učiniti sve da teritorija koja se danas zove Ukrajina opet postane mirna tampon-država“, rekao je Orban i dodao da se to može uporediti sa brakom: „Ponekad je mir važniji od pravde.“

Zašto ruski ambasador nije pozvan?

Opoziciona stranka Tisa do sada je reagovala uzdržano na tu kampanju Orbanove vlade protiv Ukrajine. Ponavlja samo da se zalaže se za humanitarnu, ali nenasilnu pomoć Ukrajini. Pritom, iako je i Tisa nepoverljiva prema ulasku susedne zemlje u EU, ona traži radikalni zaokret u odnosu na Orbanovu prorusku politiku i želi da Mađarska ponovo postane pouzdan i predvidljiv EU-partner.

Povodom pozivanja ukrajinskog ambasadora u mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova, spoljnopolitičak portparolka Tise, Anita Orban, napisala je na Fejsbuku: „Zašto je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ’zaboravio’ da pozove ruskog ambasadora kad je ruska raketa pogodila Mukačevo?“

Mukačevo (mađarski: Munkács) na zapadu Ukrajine u avgustu 2025. bilo je izloženo raketnom napadu, a u tom regionu živi pretežno mađarska manjina. Iako se Orbanova vlada predstavlja kao zaštitnica Mađara i u susednim državama, ona nikada nije osudila taj napad. Štaviše: mađarski predsednik Tamaš Šuljok tada je u pisanoj poruci saučešća žrtvama napada lično precrtao pridev „ruski“ ispred „raketni napad“.

(Deutsche Welle/foto: Evropski parlament)