Mi kao studenti naučili smo već dobro da se ne pecamo na svaku udicu, kaže za Danas Nađa Šolaja, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ona je tako komentarisala najavu da će republički izbori, za koju studenti već imaju listu, iako je ne objavljuju, možda biti raspisani, istovremeno – i oni za biranje novog predsednika Srbije.

Naime, predsednik Srbije je rekao da je „realno“ očekivati izbore između oktobra i decembra ove godine, i nije isključio mogućnost da sa vanrednim parlamentarim izborima budu i predsednički.

„Ja neću skratiti mandat, ili ću podneti ostavku ili ne, i to je to“, rekao je Vućić.

Svesni smo da je to jedna od taktika vlasti da „proveri” kako ćemo na nešto potencijalno reagovati, ističe sagovornica Danasa, studentkinja Nađa Šolaja.

S obzirom da i ta opcija ima svoje utemeljenje, napominje, uzimamo i to u obzir, naravno, ali kao i uvek sa oprezom i rezervom.

S tim u vezi, dodaje, o tome se i diskutuje, ali “još nismo u stadijumu konkretnih imena, a za to ima više razloga”.

– Prvi je taj što i dalje ne znamo kada će biti izbori i obznanjivanje bilo kakvog imena otvara vrata za medijski linč, kao i druge metode represije nad našim kandidatima.
Drugi razlog je taj što smo usmereni na predstavljanje programa i vizije, a ne delovanja u pogledu traženja spasioca, jer u demokratskom društvu svaki građanin ima pravo i mora da odlučuje o korenitim promenama koje su potrebne Srbiji, a ne samo puka promena „vođe” – objašnjava naša sagovornica.

Ukoliko dođe do raspisivanja i predsedničkih izbora, kaže dalje, mi, studenti, bićemo svakako spremni na to – i u tom trenutku ćemo moći da iskažemo jasniji stav.

Pitanje o tome da li su studenti spremni i za predsedničke izbore za sagovornika Danasa Dinka Gruhonjića ne bi trebalo uopšte da bude u fokusu.

„A, da li su politički akteri spremni da slede studente?“

Pitanje nije da li su studenti spremni za predsedničke izbore, već da li su politički akteri u Srbiji spremni da ih slede. Studenti su se već nametnuli kao nosioci promena i kao retki preostali moralni autoritet u društvu, jer su pokazali odgovornost, solidarnost i sposobnost da artikulišu opšti interes, za razliku od kompromitovanih institucija i većeg dela političke elite – kaže za Danas Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Zato predstojeći izbori, kaže dalje, kakvi god formalno bili, u suštini neće biti klasični izbori, već referendum protiv jednog malignog režima koji sistematski vuče celo društvo u propast.

– U takvoj situaciji ključno pitanje nije forma, već spremnost da se izgradi jedinstveni demokratski front oko studenata kao tačke okupljanja. U tom frontu opozicija i svi drugi društveni akteri ne bi trebalo da pokušavaju da „usmeravaju“ studente, već da ih slede i da im pomažu svojim iskustvom i infrastrukturom. Samo ako se studentski pokret prepozna kao noseća snaga promena, postoji realna šansa da se ovaj referendum pretvori u početak stvarnog političkog i društvenog preokreta – zaključuje sagovornik Danasa.

(Danas)