“Nismo uplašeni, ali jesmo oprezni” – tako je zvučala prva reakcija male redakcije iz Bačkog Petrovca, koju čini pet mladih žena, na saopštenje Spoljne obaveštajne službe teritorijalno najveće države na svetu. Sredinom septembra 2025. ruska SVR svrstala ih je među informativne portale, koji novcem dobijenim iz Brisela, “ispiraju mozak srpskoj omladini, promovišući takozvanu svetlu evropsku budućnost”.

U saopštenju objavljenom na zvaničnoj internet stranici te obaveštajne službe, petnaest dana nakon do tada najnasilnije reakcije policije nad demonstrantima u Novom Sadu, jedanaest medija i jedna nevladina organizacija optuženi su da učestvuju u “subverzivnim delatnostima Evropske unije i država članica tog saveza“, a sve sa ciljem da “na vlast u najvećoj balkanskoj zemlji dovede poslušno rukovodstvo lojalno Briselu”. Optužili su ih da mobilišu biračko telo i  pripremaju srpski Majdan, aludirajući na proevropski pokret čije su demonstracije u Kijevu prethodile izbijanju rata u Ukrajini. Takođe, da je njihova namera da iskoriste godišnjicu tragičnih događaja u Novom Sadu od 1. novembra, kako bi okrenuli situaciju u svoju korist.

“Znamo da su to propagandne konstrukcije, ali znamo i da situacija nije bezazlena. Kada se imena malih i nezavisnih redakcija – koje rade u interesu javnosti – pojave u dokumentima stranih službi i na naslovnicama domaćih tabloida, to nije samo netačno, nego i opasno. Takve tvrdnje stavljaju novinare i novinarke u ranjivu poziciju, označavaju ih kao „neprijatelje“ i otvaraju prostor za pritiske, pa i za ozbiljne bezbednosne posledice”, napisale su tada članice redakcije “Storyteller” u reagovanju na neočekivanu “pažnju” koju je njihov lokalni medij dobio van granica Srbije.

“Da li je građanima Srbije sada jasno?”

Na saopštenje Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije usledile su reakcije i vladajućih i opozicionih stranaka u Srbiji, te novinarskih udruženja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije tako je, na primer, ocenilo da novinari iz medija koji su se našli na spisku SVR-a profesionalno izveštavaju o protestima, ali da ih izjave koje bez dokaza insinuiraju strane zavere dovode u direktnu opasnost.

“Širenje teorija zavere i dezinformacija ne samo da skreće pažnju sa stvarnih razloga zbog kojih građani izlaze na ulice, već i ugrožava osnovno pravo javnosti da bude istinito i nepristrasno informisana”, saopšteno je iz NUNS-a.

I Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je tvrdnje ruske Spoljne obaveštajne službe da pojedini mediji učestvuju u pripremi nasilnog preuzimanja vlasti u Srbiji. Ocenili su da je takvo obeležavanje medija “neprihvatljivo i da bi moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika, pogotovo u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije”.

S druge strane, za predstavnike vlasti u Srbiji to je saopštenje poslužilo kao dodatni argument za priču o organizovanju obojene revolucije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Spoljnoj obaveštajnoj službi Rusije, uz najavu da će ih srpske obaveštajne službe dodatno kontaktirati u vezi sa navodima iz saopštenja.

“To je jedna od najmoćnijih spoljnopolitičkih službi ili agencija. Uvek s pažnjom pratimo i čitamo svako saopštenje SVR i kad nas kritikuju zbog municije. Pažljivo analiziramo ta saopštenja i našim ruskim partnerima u skladu s tim i odgovorimo i određene mere primenimo“, izjavio je tada Vučić.

Ponavljajući svoje više puta iznesene stavove o obojenoj revoluciji, naveo je da je suviše para u nju uloženo, te da će “oni koji su je organizovali morati da imaju završni pokušaj preuzimanja vlasti na silu”, te da ih spremno čekaju.

Politička partija njegovog bliskog saradnika Aleksandra Vulina, Pokret socijalista, zapitala se retorički “da li je građanima Srbije sada jasno zbog čega je Evropska unije uložila toliko napora da smeni Vulina, ali i šta je potrebno da se desi da Vlada Srbije prestane zemlju da vodi u EU”.

“Obaveštajni podaci” vs. realnost

U trenutku kada je Spoljna obaveštajna služba Rusije o njima pisala kao o važnom faktoru u procesu destabilizacije zemlje, redakcija “Storyteller-a” bila je procesu selidbe. Dovršavali su opremanje, po prvi put, svojih prostorija u Kulpinu, vojvođanskom naselju koje prema popisu iz 2022. ima 2431 stanovnika.

U pitanju je lokalni dvojezični portal na srpskom i slovačkom jeziku, koji tada, sredinom septembra 2025. nije imao novca ni za plate.

“Ono što je dodatno smešno je tvrdnja kako dobijamo neke ogromne pare od Evrope, a mi trenutno radimo bez plate, volontiramo, tako da bi zapravo vrlo rado videla neku podršku iz Brisela”, izjavila je tada glavna urednica “Storyteller-a”, Vladimira Dorčova Valtnerova za “Danas”.

Objavu ruskog SVR-a shvatila je kao pokušaj zastrašivanja i ućutkivanja, navodeći da su se, gledajući ostale redakcije sa spiska, našli u dobrom društvu, odnosno u društvu nezavisnih medija koji se trude da svoj posao obavljaju profesionalno, iako to uglavnom znači da rade na ivici egzistencije.

Vladimira Dorčova Valtnerova za VOICE pojašnjava da male redakcije, poput njihove, novac vrlo retko, gotovo nikada ne dobijaju na konkursima lokalnih, pokrajinskih ili državnih institucija, to jest iz budžeta, već da se finansiraju tako što pišu projekte i konkurišu za sredstva kod međunarodnih fondova.

“Do pre godinu, dve dešavalo se da dobijemo sredstva od Pokrajine ili Republike, ali ne za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, već na konkursima za profesionalizaciju medija, odnosno za organizaciju ili učešće u medijskim obukama i radionicama. Međutim, prošle godine smo odbijeni i na pokrajinskim i na konkursima Ministarstva. Na lokalnom nivou godinama nismo ni konkurisali, jer smo ranije odbijani uz obrazloženja koja jednostavno nisu odgovarala realnosti”, kaže urednica “Storyteller-a”.

Iako bi, kao dvojezičan medij, mogli da se prijave i na konkurse koji finansijski podržavaju javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina, Vladimira navodi da su i od te opcije odustali.

“Jednostavno je naše iskustvo bilo takvo da je Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine uvek davao negativno mišljenje na naše predloge. Ne vidim svrhu. Nagrađuju se mediji bliski vlastima”, dodaje.

Urednica “Storyteller-a” pojašnjava da svaki odobreni projekat podrazumeva podrobne finansijske izveštaje, ali da ih finansijeri nikada nisu uslovljavali, niti intervenisali po pitanju uređivačke politike ili sadržaja koji kao medij objavljuju.

Ciljna grupa i publika “Storyteller-a” su stanovnici multinacionalnih sredina, o čijim problemima najčešće izveštavaju. Njihov fokus je takođe na takozvanom “solution” novinarstvu, odnosno novinarstvu orijentisanom ka rešenjima, koje se fokusira na istraživanje i prepoznavanje već postojećih rešenja za društvene izazove.

“Nismo ni lokalni, ni regionalni medij. Najbolji opis bi možda bio “medij zajednice”. Polazimo često od problema koji je zajednički na primer za teritoriju Vojvodine i onda tome dodajemo lokalni element. Mi smo počeli sa “solutions” novinarstvom na ekološkim temama, ali smo od pre dve godine preusmerili fokus u kontekstu politike. Na primer, kada su bili lokalni izbori u Bačkom Petrovcu pitali smo građane šta im u programima i u predizbornoj kampanji nedostaje kao tema, pa smo pokušali da pronađemo postojeća rešenja u drugim državama”, kaže Vladimira.

Pažnju šire javnosti privukli su nakon incidenta koji je izbio u Bačkom Petrovcu tokom Slovačkih narodnih svečanosti u avgustu 2025, kada su pristalice Srpske napredne stranke prekinule izložbu građanskih aktivista o protestima, cepajući fotografije i verbalno vređajući učesnike skupa. Novinarke “Storyteller-a” izveštavale su sa tog događaja, kao i sa svakog prethodnog protesta koji su u manjim sredinama mahom ostajali medijski nepokriveni.

Prozivke su ipak počele na lokalu

Upravo je izveštavanje sa protesta u Bačkom Petrovcu i okolnim selima dodatno podiglo vidljivost i čitanost sadržaja “Storyteller-a”, budući da drugi mediji na slovačkom, uz izuzetak manjinskih redakcija na pokrajinskom javnom servisu, o tim događajima nisu pisali.

Novinarkama ovog malog portala veća popularnost donela je i prva targetiranja od lokalnih političara.

Gostujući na Novom radiju Petrovec 6. februara, bivši predsednik opštine Bački Petrovac Srđan Simić (SNS), poistovetio je novinarke sa aktivistima o kojima izveštavaju.

“Objektivno novinarstvo ne postoji. Vi imate jedan portal u Bačkom Petrovcu, koji je opozicioni portal 1/1, kao N1, kao Nova S. Oni izveštavaju sa protesta, oni su prvi na protestima, samo što nema pištaljku u rukama i megafon. Pa koja je razlika između tebe, kao nazovi novinara, nisi objektivan, ne mogu da kažem da si objektivan, i tog nekog što je na protestima. Ako imaš svoje političke ambicije, onda ostavi novinarski zanat, izađi tamo, protestuj, kandiduj se i pretenduj da budeš na vlasti. Nemoj to da radiš sa ove strane”, rekao je Simić u radijskoj emisji.

Iako je slušanost te radio stanice mala, izjave lokalnih političara, koje opisuje kao namernu manipulaciju javnosti, Vladimira Dorčova Valtnerova vidi kao targetiranje.

“To može da utiče na formiranje mišljenja ljudi u lokalnoj sredini. Imajući u vidu šta se sve drugim novinarima događa, ovo nije ništa veliko, ali mi smo veoma mala sredina i svako targetiranje može da izazove posledice. Više me nervira namerna manipulacija javnosti gde se novinari predstavljaju u pogrešnom svetlu, a ljudi se dodatno zbunjuju”, navodi ona.

Srđan Simić bio je na čelu opštine Bački Petrovac od 2016. do 2020. godine. Bio je najmlađi predsednik jedne lokalne samouprave u Srbiji, a hvalio se podatkom da je već sa 19 godina postao član, tada u osnivanju, Srpske napredne stranke.

Sve vreme trajanja njegovog mandata, pa i nakon toga, Novi radio Petrovec dobijao je novac iz budžeta namenjen sufinansiranju proizvodnje medijskih sadržaja.

Prema podacima dostupnim u Agenciji za privredne registre (APR), Novi radio Petrovec osnovan je 2017. godine i ima četvoro zaposlenih. Prethodno je na istoj adresi bio registrovan Radio Petrovec, danas u likvidaciji.

U proteklih devet godina, na opštinskim konkursima za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa, taj privatni medij prihodovao je više od 8,6 miliona dinara. Do te cifre došli smo sabiranjem iznosa koje je Radio dobijao na godišnjim konkursima, a čiji su rezultati dostupni na sajtu opštine Bački Petrovac (2017, 2018, 2019, 2020, 2021, 2022, 2024, 2025.) i podataka do kojih je, putem zahteva za informacije od javnog značaja, došla opoziciona Stranka slobode i pravde.

Oni su objavili dokument iz opštine, koji je potpisala Milena Nišić – rukovodilac Odeljenja za budžet, finansije i poresku administraciju, a na kom se vidi da je ispred direktnih korisnika budžeta Opštine Bački Petrovac za Novi radio Petrovec DOO u 2022. izdvojeno 1.006.000 dinara, u 2023. ta suma je bila 2.475.970 dinara, a u 2024. iznosila je 2.776.000 dinara.

Uz komentar da Novi radio Petrovec, koji pretežno izveštava na slovačkom jeziku i time čuva jezik, kulturu i identitet ovdašnjih Slovaka, treba da postoji i dobija podršku iz budžeta, SSP je ocenio kako “nije u redu da medij koji se finansira pretežno novcem svih građana, postane prostor isključivo za predstavnike SNS-a, koji koriste emisije da napadaju opoziciju, šire neistine i obmanjuju građane”.

Jedina godina kada Novi radio Petrovec na konkursu nije prošao bila je 2020. Odluka komisije te godine bila je da za projekat “Retrospektiva nedelje” ne dodeli traženih 1.020.000 dinara, uz obrazloženje da nije u potpunosti usklađen sa Pravilnikom o sufinansiranju projekata od javnog interesa iz oblasti javnog informisanja.

VOICE je kontaktirao direktora Novog radio Petrovca, međutim nije bio zainteresovan za komentar.

Pripremanje terena  – političari + tabloidi

Ono što je počelo na lokalu, medijskim gostovanjima političara u kojima su ih poistovećivali sa aktivistima ili čak organizatorima protesta, nastavilo se u tabloidima sa daleko širim dometom.

Tako je glavna urednica “Storyteller-a” Vladimira Dorčova Valtnerova, samo par nedelja pre saopštenja Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije, bila tema i na Televiziji “Informer”.

U sličnom kontekstu u kom je veći broj medija spomenula ruska služba, o njima su raspravljali novinari i urednici “Informera” uživo na televiziji, a uz Vladimirino ime usledila su nagađanja o njenoj nacionalnoj pripadnosti.

“Bila sam „čas Čehinja, čas Poljakinja, čas Bugarka“ – ali to ne menja suštinu stvari: činjenica da se moja nacionalna pripadnost koristi kao sredstvo etiketiranja je opasna.

Ono što se u ovakvim emisijama radi zove se targetiranje – crtanje mete. Kada vas javno označe imenom i prezimenom, kada vas predstave kao „strane plaćenike“, kada vas etiketiraju po poreklu i identitetu – šalje se poruka da niste „jedni od nas“ i da ste nepoželjni”, napisala je urednica “Storyteller-a” na svom LinkedIn profilu.

Emisiju Televizije “Informer”, u kojoj su targetirani drugi mediji i konkretno portal “Storyteller” iz opštine Bački Petrovac, na društvenim mrežama podelila je i nekadašnja predsednica te opštine, a danas pokrajinska poslanica vladajuće stranke Jasna Šproh. Takvo širenje poruke na lokalnom nivou donosi dodatne probleme, objašnjava Vladimira Dorčova Valtnerova.

“Svaki put kada neko od lokalnih političara podeli ovakav sadržaj, ili iznese neki komentar na naš račun, poveća se broj uvreda koje nam stižu preko društvenih mreža. U manjim sredinama se time još više raspiruje netrpeljivost prema novinarima i prema neistomišljenicima uopšte. Ovde mi je dodatno problematično bilo to što je i sama Jasna Šproh pripadnica slovačke nacionalne zajednice, a deli sadržaj gde se i ta nacionalna komponenta koristi za targetiranje”, navodi glavna urednica “Storyteller-a”.

Nakon pominjanja njenog imena i nacionalnosti u tabloidu, a potom i saopštenja SVR-a koje su delili i komentarisali i brojni drugi mediji, te najviši državni zvaničnici, preko društvenih mreža počeli da im stižu komentari, uvrede, pa i upozorenja, koja su u sebi sadržala i nacionalnu komponentu.

“Mi uvek prijavljujemo uvrede i pretnje. Odmah šaljem skrinšotove i opišem kontekst NUNS-a, pa oni dalje razmatraju da li tu ima elemenata za prijavu tužilaštvu. Iako ponekad nema osnova za tužbu, važno je da sve to bude u bazi novinarskih udruženja, da ostane zabeleženo”, kaže Vladimira Dorčova Valtnerova, uz napomenu da u takvim situacijama postane svesna podrške javnosti koju kao redakcija imaju.

“Lepo je kada shvatiš da ima smisla to što radimo, jer zajednica odreaguje – možda ne uvek javno, ali bar kroz poruke podrške”, dodaje.

Položaj lokalnih medija težak, manjinskih još teži

Položaj lokalnih medija koji izveštavaju profesionalno, odnosno u skladu sa etičkim kodeksom i javnim interesom, iz godine u godinu se pogoršava, a ukoliko su u pitanju mediji koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina, taj položaj je još ranjiviji, za VOICE kaže novinar Nedim Sejdinović. On je 2020. godine istraživao i analizirao društveno-politički kontekst u kom funkcionišu manjinski mediji, zakonski okvir, te njihov položaj u novoj Medijskoj strategiji. U pripremi je i nova, ažurirana analiza.

“Suština medijskih reformi u Srbiji, koji traju od petooktobarskih promena pa do danas, upravo je bila da se takvi mediji (profesionalni mediji prim.aut.), odnosno njihovi sadržaji, finansiraju novcem građana. Pojednostavljeno rečeno, građani izdvajaju novac da bi im mediji pojasnili i približili stvarnost koja ih okružuje, kao i da bi kontrolisali izuzetno važnu stvar – kuda ide njihov novac? Da li vlast radi u svom ili njihovom interesu? Naravno da se u Srbiji sve okrenulo naglavačke, pa ispada na kraju da se novac građana, skoro u stoprocentnom obimu, usmerava ka medijima koji kreiraju paralelnu stvarnost i predstavljaju propagandne komplete vlasti i drugih moćnika. Građani, ispada tako, plaćaju da budu obmanjivani”, napominje Sejdinović.

On je ocenio da je prošle godine situacija dosegla svoj negativni vrhunac.

“To znači da mediji koji imaju profesionalno kritičan otklon prema vlast i stvarnosti ne smeju da dobiju ni dinara iz budžeta! Dakle, oni su diskriminisani po tom osnovu u odnosu na medije u službi vlasti koji dobijaju novac sa svih strana. Treba reći da postojeći profesionalni lokalni mediji koji rade u interesu građana opstaju samo zahvaljujući stranim donacijama, i u manjem obimu – donacijama građana.

Ali, diskriminacija po budžetskom osnovu je samo deo šire diskriminacije. Takvi mediji se od predstavnika vlasti i njihovih medija proglašavaju neprijateljima društva, odnosno izdajnicima i stranim plaćenicima, što je etiketa koju je pogotovo u lokalnim sredinama teško nositi”, dodaje Sejdinović.

Razlog za to je, navodi, što u malim gradovima i opštinama često nema javnosti koja bi ustala u zaštitu ugroženih urednika i novinara, te su oni i njihovi mediji prepušteni smai sebi, dok je ucenjivački potencijal predstavnika vlasti u maloj sredini u kojoj se “svi” poznaju veći.

Autor istraživanja o medijima na jezicima nacionalnih manjina pojašnjava da su oni uglavnom lokalni ili regionalni, te da i za njih važi sve gore navedeno, uz dodatne otežavajuće okolnosti.

“Recimo, kada ste pripadnik nacionalne manjine, a neko vas proglasi neprijateljem društva, odnosno srpstva, ili svoje nacije (u mađarskoj zajednici nezavisne i profesionalne novinare proglašavaju izdajnicima mađarstva) možete mnogo više nadrljati. Osim toga, obraćate se manjoj zajednici, što znači da potencijalni prihod od reklama i drugih medijskih usluga mnogo manji, od prodaje sadržaja takođe, a i manja je mogućnosti zaštite šire zajednice”, pojašnjava Sejdinović.

Govoreći o konkursnom sufinansiranju medijskog sadržaja, Sejdinović ocenjuje da je taj sistem pretvoren u sosptvenu karikaturu.

“Pretvoren je u sistem kojim vlast plaća poslušne medije. Mediji tako postaju važna karika u sistemu sveopšte korupcije, umesto da se bore protiv korupcije. U boljim slučajevima, mediji „odrade“ dobijeni novac nekim tradicionalno-foklorističkim ili drugim potpuno bezopasnim temema u kojem nema ni K od kritičkog postupka. U gorem slučaju, finansiraju se nacionalni i lokalni mediji koji služe za progon političkih neistomišljenika”, navodi on.

Sličnog je mišljenja i članica prethodnog saziva Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović. Govoreći o povezanosti medija na lokalu sa vladajućim političkim strukturama, ona kaže – to je već opšte mesto.

“Redovna pojava, čak i u velikim elektronskim medijima. Mediji su u toj meri pod kontrolom vlasti i više ne služe osnovnoj svrsi i zadatku koji imaju, nego isključivo da budu propagandni organ vladajuće stranke. To je naročito vidljivo na lokalnom nivou, gde se vraćamo nekom feudalnom odnosu između medija i politike. Imamo jednog glavnog cenzora koji kontroliše situaciju.

Na lokalu smo posebno svesni koliko su novinari koji se bave objektivnim informisanjem ugroženi”, izjavila je za VOICE nekadašnja članica REM-a Judita Popović.

Prema njenim rečima, novi zakoni koji su u proceduri dodatno će pogoršati stvari, jer uvode i određena ograničenja na internetu.

“Bićemo dovedeni u situaciju da nemamo više ni kakvu takvu slobodu čak ni na internetu, ni na mrežama. Bićemo u potpunom medijskom mraku”, kaže Popović.

“Solution” (za) novinarstvo

Poput novinarstva okrenutog ka rešenjima, kojim se, među retkima u Srbiji, bavi, Vladimira Dorčova Valtnerova trudi se da bude optimistična i po pitanju opstanka lokalnih medija. Najpre zbog toga što postoji publika koja razume značaj profesionalnog i nepristrasnog novinarstva.

“Ni mene ni ostatak redakcije targetiranja nisu obeshrabrila, jer vidimo da zajednica reaguje. To nam je samo dodalo više motivacije. Međutim, i ona zna da izlapi jer se umoriš od borbe sa vetrenjačama. Svi to imamo”, kaže Vladimira.

Želi da veruje da će lokalni mediji preživeti, jer situacija neizvesna i za one daleko veće i finansijski stabilnije. “Storyteller” se, kaže, neće ugasiti, ali je upitno u kojoj formi će moći da opstane.

“Na primer, ako ne budemo imali finansije, nećemo imati redakciju i novinarke. To znači da ću ostati sama i s vremena na vreme nešto napisati. Ljudi moraju biti svesni da mi kada kukamo za svoju egzistenciju, ne kukamo samo zbog nas, već i zbog njih, jer će oni bez profesionalnog novinarstva ostati u potpunom mraku”, navodi urednica “Storyteller-a”.

Zato su se okrenuli i donacijama građana, zahvaljujući kojima su uspevali da pošalju svoje novinarke na teren u Novi Pazar na primer, ili da urade neke važne priče od javnog interesa, poput one o divljim deponijama, ali i taj model ima ograničenja.

“Pokušale smo da razvijemo sopstevni online sistem donacija kroz e-commerce model, kako bismo olakšale proceduru građanima voljnim da nam finansijski pomognu, ali smo se suočile sa odbijanjem banaka. Nezvanično obrazloženje, koje smo posredno dobile glasilo je da su kriterijumi uspostavljanja te usluge za donacije građana organizacijama civilnog društva dodatno pooštreni”, priča Vladimira.

Nije joj poznato da li je reč o lokalnoj praksi u Srbiji ili širem globalnom trendu, ali je jasno da to dodatno otežava rad nezavisnih medija i može direktno uticati na to da građani ostanu bez malih profesionalnih medija zajednice.

“Sve je to još jedan u nizu problema sa kojim se kao medij zajednice suočavamo i koji dodatno uvećava ionako veliki teret koji nosimo na svojim leđima. Kada se tome doda činjenica da smo redakcija koju čine isključivo žene, jasno je da su pritisci, prepreke i nevidljivi zidovi sa kojima se svakodnevno susrećemo višestruki i da se retko uzimaju u obzir kada se govori o održivosti nezavisnih medija”, napominje Vladimira Dorčova Valtnerova.

Dodaje da su mali mediji pokazali svoju snagu u toku protekle godine, a sada je važno da i građani shvate da je borba za novinarstvo u stvari borba za njih.

Nataša Kovačev (VOICE/naslovna fotografija: Storyteller)

Ovaj tekst je finansiran od strane Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja isključivo su stavovi i mišljenja portala VOICE i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.