Ova borba, borba svih nas traje već više od godinu dana. Za tih godinu dana, broj uhapšenih, pretučenih, otpuštenih, napadnutih, ucenjenih i zlostavljanih je prevelik, a broj ljudi čiji su životi uništeni nemerljiv. Za tih godinu dana, podneli smo i pretrpeli svaku vrstu žrtve.

Danas, posle više od godinu dana borbe, režim otelotvoren u sivoj masi bez obraza je i dalje tu.

I sada, građanine, dok čitaš ove redove, kako se osećaš?

Taj režim sada dolazi da naplati reket svim nevernicima u državnim obrazovnim institucijama. Ovaj krstaški pohod je započet proterivanjem pojedinih bogohulnih direktora u srednjim školama, da bi se zatim sav sveti bes sručio na univerzitete, ponajviše na Državni univerzitet u Novom Pazaru. Ipak, bogougodnima nije trebalo dugo da se okrenu (po ko zna koji put) i ka Univerzitetu u Novom Sadu. Iako je ovaj univerzitet dobrim delom već komotno pravoveran, ipak tamo ima veliki broj jeretika koje valja ili pokrstiti ili istrebiti. Prvi na listi – Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Profesorka Jelena Kleut ostala je bez posla. Ali nije ostala bez svojih studenata. Nikada i neće, jer studenti će ostati, naši profesori i profesorke će ostati, a oni koji su odgovorni za sve ovo će čamiti u jadu, očaju i mraku koji su sami stvorili.

Već dugo se više ne postavlja pitanje da li je siva masa bez obraza baš toliko bez obraza da je spremna da razori vlastite fakultete radi očuvanja režima i sopstvenog kusura. Jeste. A jedino pitanje koje se sada postavlja je: Ko je sledeći?

I sada, građanine, dok čitaš ove redove, nemoj da ti je palo na pamet da se negde u podsvesti nadaš kako siva masa bez obraza neće doći po tebe. Da će sve ostati “samo” na prosvetnim radnicima, novinarima, javnim službenicima, radnicima u privatnim firmama, radnicima u državnim firmama, pravosuđu, studentima, taksistima, nezaposlenima, ugroženima…

Ti si sledeća. Ti si sledeći. Taj dan dolazi i on dolazi brzo.

Nemoj nikada zaboraviti da siva masa bez obraza nije samo Nenadležni i njegovi patuljci sa naslovnih strana. Jer ta siva masa bez obraza je i javni službenik bez obraza, direktor preduzeća bez obraza, dekan fakulteta bez obraza, sudija bez obraza, direktor škole bez obraza, rektor univerziteta bez obraza, tužilac bez obraza, student bez obraza, narodni poslanik bez obraza, predsednik sindikata bez obraza, profesor bez obraza, policajac bez obraza… Ta siva masa nervozno se nada i čeka da odustaneš. Konstantno proverava koliko života može da uništi, granica da pređe i presedana da napravi, a da kamen na kamenu čitav ostane.

Moram ti, građanine, postaviti jedno prosto pitanje: Nije li granica već odavno pređena?

Ako te je napustila snaga, ako misliš da nema svrhe, ako misliš da se poenta izgubila, to je upravo ono na šta računaju. Sve nade, molitve i kletve polažu u to da se razočaraš. A ako ne želiš da dođu po tebe, moraćeš iznova i iznova da pronalaziš snagu, verovatno i više nego ranije. Jer ta siva, bezobzirna i sveprisutna masa se širi i uništava sve pred sobom dokle god postoji.

Tvoje opcije su jednostavne:ili umrtvljeno čekaj da sledeći put dođu po tebe ili ne dozvoli da više ikada po ikoga dođu.

Izađi na ulicu, ne pristaj, ne ćuti, bori se, brani ono što je zajedničko, brani slobodu. Opet, i opet, i opet.

Jer zapravo nemaš drugog izbora.

Ako ne budeš tu kada dođu po druge, neće biti drugih tu kada dođu po tebe.

autor je student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji se nalazi u egzilu

(Autonomija, screenshot: AJB)