Pritisak raste na predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle više od godinu dana protesta protiv korupcije prvobitno pokrenutih posle smrtonosnog rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a nastavljenih uprkos gušenju angažovanjem snaga bezbednosti, i hapšenja dok je vlast optuživala demonstrante da hoće da sprovedu „obojenu revoluciju“ u organizaciji Zapada, piše danas američki nedeljnik Njuzvik“ na svom portalu.

U članku naslovljenom „Povlačenje Trampa i protesti pogodili Putinovog saveznika pod pritiskom“, list nabraja izazove s kojima se suočava Vučić, ukazujući da su studenti – demonstranti i krajem decembra ponovo izašli na ulice da prikupe potpise za zahtev za prevremene izbore u nastojanju da se svrgne predsednik.

Još jedan udarac Vučiću pred kraj 2025. godine, navodi Njuzvik, bio je povlačenje investicione firme povezane sa zetom američkog predsednika Donalda Trampa, Džaredom Kušnerom iz plana za izgradnju „Tramp kule“ na kontroverznoj lokaciji u Beogradu, što se delimično dogodilo zbog rastućih protesta.

Zatim je, piše Njuzvik, ključna naftna rafinerija morala da prekine rad zbog američkih sankcija Rusima koji su njeni većinski vlasnici.

U međuvremenu nade Srbije da se pridruži Evropskoj uniji su u zastoju i njen predstavnik nije prisustvovao samitu drugih balkanskih država-kandidata prošlog meseca s EU, žaleći se da EU nije uvažila njene reforme sprovedene da bi se pridružila članstvu u tom bloku.

Njuzvik navodi da iz Vučićeve kancelarije nisu odgovorili na zahtev za komentar na proteste i druge izazove njegovoj vladavini.

List prenosi reči Siniše Ljepojevića, nezavisnog poslanika, da se ljudi više ne plaše vlasti i da državne i vladine insitucije nisu potpuno uništene, ali jesu jako slabe, kao i da se „čovek na vrhu oslanja na (paravojne) policijske jedinice među kojima su mnogi nasilnici“.

Uz to se Vučić „udvara Kini kao neko ko čvrsto podržava kineski investicioni program Pojas i Put“, navodi Njuzvik.

Taj nedeljnik prenosi Vučićeve reči u Ujedinjenim nacijama da angažovanje Srbije sa svim partnerima ne znači i slepo slaganje.

Vučić je pokušao da balansira geopolitičke veze s jedne strane tražeći članstvo u EU, ali s druge držeći se blizu predsedniku Vladimiru Putinu i Rusiji i tražeći još bliskiju saradnju tokom posete Moskvi prošle godine, podseća list.

Rastući pritisak kod kuće najveća je pretnja za Vučića koji je, kako podseća Njuzvik, služio kao ministar pod nacionalnstičkim liderom Slobodanom Miloševićem dok on nije svrgnut u poslednjem talasu masovnih protesta u Srbiji 2000. godine. Posle toga Vučić se „preobratio u proevropskog reformatora i populistu“, navodi list.

Podseća kako je najnovija runda demonstracija počela posle pada nadstrešnice na želenzičkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine od čega je poginulo 16 ljudi. Demonstranti optužuju vlasti za korupciju i to što su dozvolili lošu izgradnju za šta niko nije odgovarao. Ocena na indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenala pala je u Srbiji tokom Vučićeve vladavine sa 41 na 35 i na istom nivou je kao Ukrajina, ukazuje list.

Vučić, piše Njuzvik, dominira politikom Srbije od kada je postao premijer 2014. i izabran za predsednika 2017, i citira izjavu Vučića za Juronjuz u avgustu da je posvećen borbi protiv korupcije.

Od prvobitnog gneva zbog pogibije u padu nadstrešnice demonstranti su brzo prešli na pozive za izbore pre redovnog roka 2027. godine, kaže Njuzvik.

Snage bezbednosti su više puta koristile silu da suzbiju demonstracije i sprovele su rasprostranjena hapšenja koja je Amnesti internešenal opisao ka nasilno suzbijanje. Međutim, i pored toga protesti su se proširli dalje od studenata i kada su bili na vrhuncu okupili stotine hiljada ljudi širom Srbije.

Podrška protestima koju je dala teniska zvezda Novak Đoković, „izazvala je bes Vučića“, navodi Njuzvik.

Iako ih zvanični mediji optužuju da su prozapadne marionete, demonstranti u velikoj meri pokušavaju da izbegnu strana udruženja u zemlji u kojoj se podržava mogući ulazak u EU, ali gde je Putin vrlo popularan, piše list.

Vlasti negiraju primenu prekomerne sile i Vučić je rekao da će biti održani izbori pre decembra 2027, ali nije rekao kada, piše Njuzvik ukazujući da bi tajming za izbore mogao da bude osetljiv pošto Srbija te godine treba da priredi specijalizovanu svetsku izložbu Ekspo 2027. za koju je rad na ogromnim građevinski projektima vrlo vidljiv na lokaciji kod Beograda.

Njuzvik ukazuje da su Vučićeve nade da će obezbediti još jedan građevinski projekat, uništene kada se Kušnerova investiciona kompanija u decembru povukla iz plana vrednog 500 miliona dolara za izgradnju „Tramp kule“ i to posle protesta i kada su srpski tužioci pokrenuli optužnicu zbog navodnog ilegalnog uklanjanja statusa kulturne baštine sa kompleksa zgrada Generalštaba, razorenog u NATO bombardovanju 1999, gde je trebalo da gradi Kušnerova firma.

Vučić je negirao da je ikad bilo korpucije u vezi s tim projektom, već je kritičare projekta optužio da su ga saboritrali, navodeći da je država sada veliki gubitnik.

Njuzvik podseća da je Srbija u komplikovanoj situaciji sa SAD u vezi s kompanijom NIS čiji je većinski vlasnik, ruska energetska kompanija Gasprom, pod sankcijama uvedenim da se izvrši pritisak na Moskvu zbog ukajinskog rata. Srbija pokušava da lobira za izuzeće od sankcija dok traži kupca za ruski udeo u kompaniji, piše Njuzvik.

Zatim postoji izazov Evropske unije, navodi Njuzvik, u koju Srbija dugo nastoji da uđe zajedno sa susedima, ali nije uspela da ispuni potrebne uslove, dok njeno prijateljstvo sa Rusijom stvara nelagodu među liderima EU dok traje ukrajinski rat.

Nedeljnik podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da je potrebno da se vidi napredak Srbije u vladavini prava, izbornim propisima i medijskim slobodama, a i veća usklađenost sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije Rusiji.

Posle toga je Vučić odustao od samita EU-Zapadni Balkan u decembru gde je trebalo razgovarati o proširenju, dok su je susedi Srbije pretekli i otišli da razgovaraju o sopstvenom napretku i sopstvenim narednim koracima.

U takvom okruženu studenti i njihovi saveznici planiraju još protesta 2026. godine. Oni namerno nisu imenovali ličnost na svom čelu dok pokušavaju da drže pokret protesta decentralizovanim da bi vlastima bilo teže da ga napadaju.

Njuzvik navodi reči Milivoja Mihajlovića, novinara i bivšeg državnog zvaničnika koji podržava demonstrante, da oni hoće Srbiju u EU, da hoće EU propise u Srbiji, da nisu proruski ili prokineski, ali da nisu ni protiv tih država.

Vučić može i dalje da na izborima računa na podršku oko jedne trećine građana Srbije, ocenio je za Njuzvik Ljepojević. To uključuje veliki broj starijih judi koji imaju tendenciju da se oslanjaju na zvanične izvore za svoje informacije kao i državne službenike koji će biti ohrabreni da podrže stranke vlsti, čak iako nisu baš mnogo voljni za to.

„Biće dosta teško vreme. Vladajuća stranka će se boriti do kraja jer za njih je to pitanje života ili smrti pošto je korupcija toliko duboka. Vlada i vlasti jednostavno nemaju ideju kako da se izvuku iz ovoga“, prenosi Njuzvik reči poslanika Ljepojevića.

(Beta/foto: Automnomija)