Stotine ljudi širom Srbije dobile su otkaze ili su premeštene na niža radna mesta zbog podrške ili učešća u protestima, ali i zbog odbijanja da idu na skupove Srpske napredne stranke. Na udaru režima su i javni i privatni sektor, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Šesnaest godina Andrea Besedeš predavala je u osnovnoj školi u Bajmoku, uglavnom matematiku i informatiku.

Pošto su u novembru širom zemlje počeli protesti zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu, u školi je držala časove od 30 minuta, u znak podrške i u skladu sa zakonom. Kada su studenti prolazili kroz Bajmok, u februaru i maju, organizovala im je doček.

Odmazda je usledila brzo: ova nastavnica u kasnim pedesetim od 1. septembra ostala je bez posla, jer je škola odlučila da joj ne produži ugovor.

„Ne da su mi sve uzeli, to je glupo reći, ali ja sam toliko volela svoj poziv. A još je važno da sam imala osmi… trebalo bi da imam osmi razred i oni dve nedelje nisu imali razrednog starešinu, jer ili nisu našli, ili koga su pitali, jednostavno nije hteo posle mene da preuzme moju poziciju… I deca su veoma… ja sam vezana za njih, a i oni su bili isto za mene“, kaže Besedeš.

U novembru je tadašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković donela mišljenje kojim se otpuštanje Besedeš opisuje kao politička diskriminacija i školi nalaže da je vrati na posao i uputi izvinjenje. Rok da škola obavesti kancelariju poverenika o preduzetim merama je istekao, a Besedeš nije dobila ni posao nazad, ni izvinjenje.

Režim Aleksandra Vučića ne obračunava se samo sa zaposlenima u školama. Odmazda nad neistomišljenicima zahvatila je celu zemlju i sve sektore.

Više od 100 ljudi podelilo je sa BIRN-om iskustva – među njima su nastavnici i univerzitetski profesori, zdravstveni radnici, IT stručnjaci, trgovci, inženjeri, radnici gradskih komunalnih preduzeća, piloti, novinari, opštinski službenici, pravnici, vojnici, umetnici. BIRN je obavio detaljne intervjue sa njih 40.

Neki su radili u javnoj upravi, neki u preduzećima u potpunom ili delimičnom državnom vlasništvu, a drugi u privatnim kompanijama; svi su rekli da su dobili otkaz, premeštaj ili bili izloženi uznemiravanju jer su podržali studentske zahteve ili odbili da učestvuju u kontra-protestima koje je organizovala Srpska napredna stranka, SNS.

„Čak i neutralni više nisu smeli biti neutralni. I njih su kažnjavali“, rekao je za BIRN izvor iz Ministarstva poljoprivrede koji je želeo da ostane anoniman.

Brankica Janković, koja je do decembra bila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije, kaže da su pritužbe na političku diskriminaciju ranije bile sporadične, ali da je njena kancelarija ove godine otvorila 54 predmeta.

„Broj formiranih predmeta nije isti kao ukupan broj obraćanja, tu nisu uključeni svi ljudi koji su dolazili ili zvali, tako da je stvarni broj znatno veći“, objašnjava Janković.

Otkazi zbog podrške protestima

Prema podacima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika i medijskom monitoringu nevladine organizacije Građanske inicijative, više od 100 nastavnika ostalo je bez posla u talasu otpuštanja pred novu školsku godinu, a smenjeno je najmanje 25 direktora škola.

Marko Milivojević, nastavnik istorije, radio je sedam godina u osnovnoj školi u severnom delu Kosovske Mitrovice i stajao na šesnaestominutnim tihim bdenjima za žrtve tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Nakon letnjeg raspusta nije se vratio na posao, jer mu je ugovor istekao i nije bio produžen.

„Nisu to ni protesti, nego prosto 16 minuta tišine. Nije izlazilo puno ljudi i prosto se znalo ko izlazi. Izlazilo je negde od 70, 80 do 100 ljudi. I uvek kada je bilo 16 minuta tišine, izlazilo je to u lokalnim novinama, na lokalnim portalima i onda to nije moglo se sakrije. Mada ja nisam ni želeo da krijem“, kaže Milivojević.

Već godinama su mu u više navrata pretili da će ostati bez posla i držali ga na minimalnom procentu časova jer je odbijao da ide na mitinge vladajuće stranke.

Zna da je u njegovoj školi bez posla ostala još jedna osoba. Iako mu niko nije rekao da mu ugovor nije produžen zbog davanja počasti žrtvama novosadske tragedije, kaže da „nije bilo nijednog drugog razloga“ da mu škola ne produži ugovor.

Dok nekim sagovornicima BIRN-a poslodavci nisu direktno ili eksplicitno pominjali proteste, drugima jesu i usmeni i pismeno. U Er Srbiji su zaposlenima slali mejlove upozorenja zbog objava na privatnim, ličnim društvenim mrežama, uz obrazloženje da one utiču na „radnu atmosferu i disciplinu“.

„Oni se tu uvek pozivaju na član neki etički kodeks, gde ima da nama nije dozvoljeno da u ime kompanije iznosimo stavove, itd. Što, naravno, nikada nije bilo u ime kompanije. Ja sam uvek svoje stavove iznosila na svom Instagramu koji je, by the way, zaključan“, ispričala nam je osoba koja je dobila otkaz u ovoj kompaniji.

Er Srbija nije odgovorila na pitanja BIRN-a o pritiscima na zaposlene i otkazima.

Otkaze je dobilo i najmanje četvoro ljudi iz Privredne komore Srbije, zatim nekoliko osoba koje su radile u opštinskim upravama u Šapcu, Vlasotincima i Gornjem Milanovcu, lokalnim vodovodima, geodetskom zavodu, republičkim inspekcijama, poreskoj upravi, EPS-u.

Ni privatni sektor nije imun na otkaze zbog podrške protestima

Odmazda nije ograničena samo na javni sektor. Jedna osoba je rekla da je bila primorana da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa nakon što je podelila objavu na privatnim društvenim mrežama.

„Ovde ne možeš da se baviš politikom“, bilo je objašnjenje poslodavca.

Na drugom kraju zemlje, radnik privatne firme koji je podržao proteste kaže da je vlasnik došao u kancelariju i „rekao da su ga zvali sa vrha SNS i rekli mu da mora da mi da otkaz“.

Mario Reljanović, stručnjak za radna prava i viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu, objašnjava da u talasu otkaza ima i slučajeva kada nije prekršen Zakon o radu, ali da ono što im jeste zajedničko je kršenje Zakona o zabrani diskriminacije.

Prema njegovim rečima, Ustav i zakoni štite pravo na građanske slobode kako u fizičkom, tako i u digitalnom prostoru, što ne treba mešati sa političkim delovanjem na radnom mestu.

„Pričanje o društvenim stvarima, društveno-aktualnim stvarima, nije politika. Ako kažem da ću ići na protest, ni to nije politička aktivnost. Ako kažem, sada bi trebalo da se učlaniš u tu i tu partiju, da ideš na njihov miting – to je političko delovanje.“

Kako je rekao, pojedinci mogu da rade šta god žele tokom pauze za ručak, vikendom i na društvenim mrežama.

„Svako može da ide na 16 minuta tišine ili može što god da radi na toj pauzi. Sve dok je van prostorija poslodavca, može da se ogrne u sliku Aleksandra Vučića i da pleše u ulici. Znači, potpuno je sve jedno što radi, samo je bitno da to ne radi u ime poslodavca“, kaže Reljanović.

Mediji su već izveštavali i o drugim vrstama odmazde prema privatnicima – nekima su prostorije napadali unajmljeni batinaši, a nekima dolazile inspekcije.

„Poslali su tri inspekcije u roku od nekoliko meseci“, rekao je jedan vlasnik malog biznisa u gradu u zapadnoj Srbiji. „Srećom, u mom slučaju nisu uspeli ništa da pronađu.“

Nekoliko preduzetnika reklo je da su izgubili poslove sa javnim preduzećima ili kompanijama za koje su radili kao podizvođači na javnim poslovima.

„Pozvali su me na sastanak, gde mi je direktor rekao da su oni zadovoljni sa saradnjom sa mnom i da bi želeli da se ona nastavi, ali kako sam podržao proteste, oni ne žele da imaju problema. Slična ili ista priča je bila i sa drugim javnim preduzećima kojima sam pružao usluge više od decenije […] To se dalje nastavilo i sa skoro svim privatnim firmama kojima sam godinama pružao usluge, a imaju veze sa SNS-om“, napisala je jedna osoba iz Novog Sada.

Otpuštanja zbog odbijanja zaposlenih da idu na SNS mitinge

Mnogi ljudi koji su razgovarali sa BIRN-om, ali su želeli da ostanu anonimni, zapravo su izgubili posao ne zato što su podržavali proteste, već zato što su odbili da dođu i pruže podršku Srpskoj naprednoj stranci.

Jedan zaposleni u javnom sektoru kaže da se pre gotovo deceniju, učlanio u SNS kako bi mogao da dobije posao u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Tada je otišao na dva mitinga naprednjaka i zatim prestao da se odaziva na pozive načelnice da ide na režimske mitinge. Iako su mu se ugovori godinama obnavljali, od početka studentskih protesta počeli su da mu ih produžavaju iz meseca u mesec.

„Od tada je bilo da me pozove načelnica na telefon i kaže ‘imaćemo miting sutra, ideš? Ne idem. Ali, ističe ti ugovor‘. To je tako bilo godinama“, kaže on.

Na kraju su ga pozvali da tokom anti-vladinih protesta u njegovom gradu obezbeđuje prostorije lokalnog odbora Srpske napredne stranke. Kada je to odbio, izgubio je posao. Još nekoliko njegovih kolega ostalo je bez posla.

„Nisam za ovu vlast. Svašta se dešavalo u Srbiji i svašta se dešava… da na sred ulice mogu da ubiju čoveka i da za to niko ne odgovara. Ja stvarno neću da budem za takav narod“, rekao je on.

Nenad Komnenov je jedan od nekoliko zaposlenih koji su izgubili posao u novosadskom Pasterovom zavodu, nacionalnoj laboratoriji za besnilo, nakon što su odbili nalog direktorke da idu na miting SNS-a.

„Cela priča je manje-više eskalirala u januaru. Trebalo je da se održi onaj miting, koji je na kraju održan u martu u Sremskoj Mitrovici […] Direktorka je nas petnaestoro, šestnaestoro zvala na pojedinačne razgovore gde je sa svakim pojedinačno u kabinetu razgovarala, gde bi prvo iznela šta joj se ne sviđa u vašem radu, a onda je sugerisala da bi trebalo sa nekim od članova porodice da idete organizovano na miting Srpske napredne stranke. Tu je otprilike, pa više od polovine ljudi, pa polovina ljudi otprilike je rekla da ne nameravaju“, rekao je Komnenov za BIRN.

Oni koji su to odbili, narednog meseca su izgubili 30 odsto mesečnih primanja, a potom je četvoro njih dobilo i otkaze. Oni trenutno vode sudski postupak protiv Zavoda. Iz Pasterovog zavoda nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Širom zemlje, ljudi na rukovodećim pozicijama takođe su degradirani ili smenjeni jer su odbili da nalože svojim podređenima da prisustvuju mitinzima „naprednjaka“. Jedna osoba je za BIRN rekla da je prisustvovala jednom mitingu Srpske napredne stranke, nazivajući to „crnom mrljom“ u svom životu, ali je kasnije odbila da svojim zaposlenima prosleđuje slične poruke.

U Telekomu Srbije mnogi zaposleni strahuju od gubitka posla zbog odbijanja da odlaze na mitinge SNS-a. Tri nezavisna izvora potvrdila su za BIRN da se od zaposlenih konstanto traži da podrže režim. Iz Telekoma nisu odgovorili na pitanja BIRN-a do objave teksta.

„Direktorka direkcije u kojoj radim konstantno šalje Viber poruke da su potrebni ljudi za kontra-proteste i mitinge. Ljudi NE ŽELE da idu, podržavaju mladost Srbije i svoju decu, studente i đake. Ona je uporna, mi je ignorišemo, ali ovoliki pritisak postaje neizdrživ“, napisala je jedna osoba.

Ovakva praksa, međutim, nije nova. Osoba koja je ranije radila u lokalnoj samoupravi jedne od 17 beogradskih opština, rekla je BIRN-u da je prvo opomenuta zato što je prisustvovala građanskom skupu nakon ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, i Duboni i Malom Orašju u maju 2023. godine.

„To je potpuno skup jedan spontani, građanski […] U tom trenutku, vi toliko ste se nemoćni da ne znate šta drugo da uradite, nego eto, bar pokažete neki vid nezadovoljstva.“

Na skup je otišla sa koleginicom, koja je objavila fotografiju na Instagramu. Sledećeg dana pozvane su kod načelnika opštinske uprave.

„Rekao nam je: ‘znate zašto ste ovde’. […] Nije nas ni u oči pogledao zato što je to očigledno nije bila njegova odluka. Samo nam je rekao ‘bićete premeštene na druga radna mesta zato što, kao ste bili na protestima koje organizuje opozicija‘ i tako dalje, mi smo rekle u redu i dobile smo rešenje za premeštaje“, priseća se ona.

Ubrzo nakon toga, Vučić je organizovao veliki skup u Beogradu i rečeno im je da moraju da prisustvuju.

„Tad sam ja dobila poziv od rukovodstva da dođem na taj skup i da se pokajem. I kada sam to odbila, bilo je jasno da ćemo na neki način biti maltretirane. […] Nastavile smo da idemo po protestima, ja sam posle toga u međuvremenu dala otkaz, našla drugi posao“, rekla je za BIRN.

Posle prosvete, zdravstvo je sektor iz kog se novinarima BIRN-a javilo najviše ljudi navodeći da su dobili otkaze, degradaciju pozicije ili premeštaj.

Ovo se dešavalo širom Srbije i na svim nivoima zdravstvene zaštite – od domova zdravlja, do najznačajnijih i najvećih bolnica u Beogradu bez posla su ostajali svi – od tehničara do načelnika klinka. Među lekarima koji su izgubili posao su profesor i hirurg Vladimir Dugalić sa Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, doktorka Vanja Stajić i medicinski tehničari Nemanja Velikić i Dejan Spremić iz Zavoda za urgentnu medicinu u Novom Sadu.

Od početka protesta, smenjeni su: kardiolog Arsen Ristić sa mesta načelnika Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnika direktora Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), Vladimir Arsenijević sa mesta načelnika Hitnog prijema Urgentnog centra UKCS, Tatjana Adžić Vukičević sa mesta načelnika drugog kliničkog odeljenja Klinike za pulmologiju UKCS, Miloš Nikolić sa mesta načelnika Klinike za dermatologiju i venerologiju UKSC i njegov zamenik Dušan Škiljević, Jelena Martić sa mesta načelnika Službe za lečenje i ispitivanje bolesti novorođenčadi na Institutu za majku i dete, Lidija Kandolf Sekulović sa mesta načelnice odeljenja Klinike za kožne i polne bolesti VMA, Željko Mijušković sa mesta načelnik Odseka za funkcijsku dijagnostiku Klinike za kožne bolesti VMA prekomandovan je u Niš, a Branko Dujović sa iste klinike u Novi Sad, hirurg Dragan Nikolić smenjen je sa mesta upravnika Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine, hirurg Aleksandar Karamarković sa mesta direktora Klinike za hirurgiju Nikola Spasić Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, kardiolog Vladimir Zdravković sa mesta rukovodioca Klinike za kardiologiju u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu, Slađana Petrović Ćika sa mesta načelnice Odeljenja za anesteziologiju sa reumatologijom u Zdravstvenom centru Studenica u Kraljevu, Snežana Holcer Vukelić sa mesta načelnice odeljenja za prijem, trijažu i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Sombor.

„Mislili su da će nas slomiti“

Mnogi koje režim smatra nepodobnima – uglavnom one koji imaju ugovor za stalno – nisu dobili otkaze, već su premešteni na druga radna mesta – na niže pozicije, sa nižim platama ili na udaljene lokacije u nove kolektive.

Među njima su radnici gradske čistoće, zaposleni u prosveti, zdravstvu, Ministarstvu odbrane i Jugoimport SDPR-u, gde je desetak zaposlenih prebačeno u ćerku firmu u Pančevu.

Oni koji su – zaštićeni ugovorima – i dalje u ustanovama u kojima su radili godinama, svedoče o ponižavanjima i izolaciji na radnom mestu.

BIRN-u se javilo sedam osoba zaposlenih u pokrajinskoj administraciji Vojvodine. Njih dvoje je već dobilo otkaze, a ostali čekaju. Oni su za BIRN rekli da su novom sistematizacijom izmenjeni uslovi za neka radna mesta, a neki su prebačeni u novoformirana odeljenja, gde zapravo nemaju posla.

Svi oni veruju da je ovo samo priprema formalnih uslova da im se prekinu ugovori o radu – nekima tako što više neće ispunjavati uslove za svoje poslove, a nekima tako što će njihova novoformirana odeljenja biti ukinuta, oni ostati neraspoređeni, a zatim i otpušteni.

„Oni su mislili da će nas da ovim slome. Ali oni ne mogu da nas slome. Ne mogu. Oni se nama ni ne javljaju. […] Sad nam ne dozvoljavaju da idemo na sahrane, nego moramo pet dana godišnjeg da uzmemo. Onda, strašno nas prate”, opisuje atmosferu jedna od osoba koje očekuju otkaze.

Među njima su i osobe su pred penzijom koje decenijama rade u upravi. Veruju da je cilja da svi koji su zaposleni pre 2016. godine i dolaska naprednjaka na vlast u Vojvodini, budu „počišćeni“.

„Smetemo samo zato što postojimo, zato što smo s kičmom, nismo se savili, nismo se s njima slizali, ne idemo s njima na mitinge, imamo svoj stav o svemu i ne mogu da nas samelju. Eto to mislim. To je čisto politički. Svako od nas je svoj posao radio super“, rekla je ista osoba.

Više od 20 osoba koje su se javile BIRN-u, reklo je da na poslu trpe pritiske, ponižavanje i mobing.

Na Anju Gaković, medicinsku sestru Opšte bolnice u Somboru, nadređene su vikale pred svima, a zatim nasamo kritikovale pošto je na društvenim mrežama izrazila podršku svojoj smenjenoj načelnici Snežani Holcer Vukelić i poslala emoji kao odgovor na jednu od poruka na Viber grupi – ispostavilo se da je poslala emotikon koji izražava šok na objavu supruga jedne šefice.

„Tu su one bile prema meni… Baš su bile grube i nova načelnica je počela da mi prebacuje šta ja to delim po Fejsbuku[…], šta ja lajkujem po svojim profilima… Gde sam ja rekla da je to moj privatan profil, da ja apsolutno imam prava da delim sadržaj koji hoću, sem onog koji ugrožava ugled moje ustanove. To, apsolutno nisam prekršila“, rekla je ona.

„Tako da sam ja sat vremena bila zadržana tamo.“

U Upravi za agrarna plaćanja oko 15 osoba je dobilo otkaze početkom novembra, nakon što su odbili da idu na SNS miting koji je režim planirao da održi u Novom Sadu, desetak dana posle komemorativnog skupa koji je održan za 16 žrtava u organizaciji studenata 1. novembra. Prethodno je nekoliko njih, koji su imali ugovore na neodređeno, premešteno niža radna mesta sa nižim platama.

„Iz godine u godinu [stanje u upravi] je sve lošije, ali ljudi se oslobađaju. Doduše, ima i dalje puno tih koji se plaše, ali sve manje ipak“, kaže izvor iz Uprave.

Odmazda u medijima

U duboko polarizovanoj medijskoj sferi Srbije, i novinari su trpeli posledice.

Tara Đukić, urednica Internet izdanja magazina Elle, dobila je otkaz počekom 2025, nakon što je odbila da ukloni tekst o studentskim protestima. Izdavač magazina, kompanija Mondo Inc, koja takođe izdaje Kurir, saopštila je da je otkaz Đukić dobila otkaz zbog radnog učinka.

Na televiziji Euronews Srbija, u vlasništvu državnog Telekoma, nekoliko ljudi – među kojima su novinari Marija Šehić i Stefan Goranović – dobilo je otkaze nakon što su potpisali pismo u kom se ograđuju od saopštenja svoje medijske kuće.

Tokom studentske blokade RTS-a, Euronews je u ime televizije objavio nepotpisano saopštenje pozivajući nadležne da omoguće rad RTS-a, koristeći u tekstu fraze poput „tortura“, „logori“, „progon“ za situaciju u kojoj su radnici javnog servisa.

Bojana Vujović takođe je potpisala pismo ograđujući se od saopštenja, da bi tek tokom bolovanja saznala da je dobila otkaz, tako što joj je na račun u banci bez prethodne najave uplaćena otpremnina.

„Meni niko nije rekao da sam dobila otkaz. Ja sam pozvala tako da pitam o čemu se radi, kakav je to novac. Meni je ta devojka rekla kako ne zna, raspitaće se, pa će mi javiti. I onda me je tog dana popodne, kada sam ja već odbijena za terapiju u domu zdravlja, jer su već stigli i zdravstveno osiguranje da mi odjave, pozvao moj direktor i rekao mi ’Bojana, dogodila se neverovatna greška, neki propust je u pitanju, Vama niko nije ni javio’“, opisuje ona.

„Bila sam spremna na to, apsolutno, uopšte nije da me je iznenadilo, ali iznenadio me je način i zbog toga sam se i odlučila na tužbu,“ kaže Vujović objašnjavajući da je tužila Euronews.

Na RTS-u je Mariji Šaponji u junu saopšteno da joj ugovor na određeno vreme, na mestu prevodioca, neće biti produžen; vest je stigla nakon što je potpisala interno pismo u kojem se zahtevalo profesionalno i nepristrasno izveštavanje o aktuelnim događajima.

Šaponja kaže da su joj je šefica rekla da je uradila sve da je zadrži u bilo kom statusu, ali da je na to dobila samo sleganje ramenima.

„I ja kažem ‘dobro, znači to je onda zbog ovog pisma?’ [Odgovor je bio:] ’Pa, da’.“

U tom periodu su gotovo svi honorarci, koji su potpisali pismo, ostali bez posla, a mnogi koju su imali ugovore za stalno trpeli pritiske i pretnje otkazima ukoliko ne zaćute.

U Politici, otkaz su dobile urednica rubrike crne hronike Dorotea Čarnić i urednica vikend izdanja Sandra Gucijan; obe su prisustvovale protestima i objavljivale poruke podrške na svojim privatnim profilima na društvenim mrežama. Novom sistematizacijom njihova radna mesta su ukinuta.

„Niko drugi nije otpušten“, rekla je Čarnić.

„Nije bilo nikakve pobune. Politika je inače kolektiv vrlo, vrlo uplašenih ljudi i nas dve smo jako odudarale u tom okruženju […] Nas su ljudi prećutno podržavali, slali nam privatno poruke, ali se niko nije usudio nas da javno podrži.“

Čarnić i Gucijan tužile su Politiku. List nije odgovorio na pitanja BIRN-a o njihovim otkazima.

Gordana Andrić i Tijana Uzelac (BIRN, foto: Autonomija)