Kako danas treba tumačiti masovne mitinge iz 1988. godine u Vojvodini – kao izraz narodne volje ili kao političku manipulaciju?

Ako prihvatimo da je izlazak ljudi na ulice 1988. godine bio iskazivanje narodne volje, onda moramo biti precizni i podsetiti se činjenica. Postoji knjiga „Mitinzi u Vojvodini 1988. godine“, koju je napisala grupa autora – učesnika tih događaja – i u njoj jasno stoji da je održano 33 mitinga u 27 gradova. Te brojke same po sebi već govore da se ne radi o spontanom, već o organizovanom procesu.

Šta zapravo znači parola iz jogurt revolucije „Sudiće vam narod!“ i zašto je ona problematična?

Ako je „narodna volja“ sadržana u paroli „Sudiće vam narod!“, onda moramo jasno reći da se sud naroda zove linč. I to je izuzetno važno znati i imenovati. Linč nije pravda, niti demokratski mehanizam, već direktno nasilje nad osnovnim principima pravne države.

Zašto su isti politički slogani u jednom kontekstu proglašavani legitimnim, a u drugom kontrarevolucionarnim?

Kako možemo očekivati da se parole poput „Dole Ustav!“, koje su tada bile glavne i prihvatane, smatraju legitimnim u jednom kontekstu, dok se ista ta priča, sa istim parolama, kada se dešavala na Kosovu, proglašavala kontrarevolucijom? To jednostavno nije ozbiljno.

Kako funkcioniše princip dvostrukih aršina koji nameće vlast i zašto je on dugoročno poguban?

Taj princip dvostrukih kriterijuma, koji stalno nameće stranka na vlasti, odnosno režim, jeste ono što nas neprestano vrti u krug. Ne može se jednom nešto proglasiti legitimnim, a drugi put – za istu stvar – izdajom ili neprijateljskim delovanjem. Ako se jednom nešto dogovorimo, onda se toga moramo držati.

Kako vlast proizvodi spoljne i unutrašnje neprijatelje i čemu to služi?

Svaki totalitarni sistem se, po pravilu, održava na strahu i neprijateljima. Zato imamo i spoljne i unutrašnje neprijatelje. Srbija, paradoksalno, nikada nije imala toliko neprijatelja kao danas. Postavlja se logično pitanje: otkud odjednom svi ti neprijatelji? Da li je moguće da su Srbiju svi toliko zamrzeli u tako kratkom vremenu?

Zašto je stalna proizvodnja neprijatelja opasna po samu državu Srbiju?

Danas se neprijatelji pronalaze svuda: od Albanaca na Kosovu, preko autonomaša u Vojvodini – u koje, dabome, spadamo i mi – do navodnog džihada u Sandžaku, pa čak i do priča o Vlasima koji traže autonomiju u istočnoj Srbiji. Dokle tako?

Sve to služi jačanju centralističkog aparata, da bi se na kraju Srbija svela na Beogradski pašaluk. Postavlja se ključno pitanje: ko ima pravo da to radi mojoj Republici Srbiji?

Kakav model rešavanja političkih i društvenih problema nudite kao alternativu?

Mi smatramo da je najbolji put koncept lokalne samouprave, odnosno rešavanje problema tamo gde nastaju, a ne njihovo kancerogeno širenje, kao što se desilo sa problemom Kosova koji je prelio na celu Jugoslaviju. Rešavanja problema kroz dijalog, kroz prepoznavanje, priznavanje i traženje kopči u različitostima.

Zašto su zajednički ekonomski interesi važniji od etničkih podela?

Put koji nudimo je razumevanje građana raznih nacionalnosti, ali istih ekonomskih interesa. Ne mogu se praviti etnički čiste bolnice, to nije ozbiljno.

(Tadašnji lider Lige socijaldemokrata Vojvodine/Jugoslavije Nenad Čanak je ove reči izgovorio 3. decembra 1990. godine na TV Beograd, u okviru predstavljanja stranaka uoči prvih višestranačkih izbora u Srbiji. Od tada je prošlo pet ratova, četiri države i tri i po decenije; 35 godina je 48% prosečnog životnog veka u Srbiji)

(Autonomija, screenshot FB)