Mentalno zdravlje novinara tokom ove godine ozbiljno je narušeno zbog pritisaka, nesigurnih uslova rada i stalne izloženosti stresu, ocenili su sagovornici FoNet u serijalu Reflektor, koji kao rešenje preporučuju obraćanje stručnjacima i uključivanje u psihoterapiju.

Medijski konsultant Branko Čečen izjavio je da je mentalno zdravlje novinara i bez vanrednih situacija narušeno i u teškom stanju, dodajući kako su situacija u zemlji i talas nasilja prema novinarima samo pogoršali stvari, što se vidi u rezultatima svih istraživanja.

Čečen, koji je i nezavisni novinar, rekao je kako sa kolegama već dve godine sprovodi anketu o mentalnom zdravlju novinara, čiji su rezultati postali mnogo više zabrinjavajući u toku ove godine.

„Imamo podatak da je među novinarima dva puta više utvrđenih i formalno dijagnostikovanih mentalnih poremećaja nego u opštoj populaciji, što je stvarno težak rezultat“, rekao je Čečen.

Prema njegovim rečima, svi ti poremećaji su rezultat stresa, koji ima posledice na fiziološko zdravlje.

„Mi svi znamo da previše kolega sahranjujemo i da previše naših kolega napušta profesiju usled teških oboljenja. Tako da je to nešto čime se niko ne bavi i čini mi se da nikoga nije briga što gubimo dobre novinare i njihovo znanje, i njihovo iskustvo“, dodaje Čečen.

On je naveo da se stres akumulira i bez vanredne situacije u zemlji, navodeći da će novinar biti žrtva sekundarne ili „vikarijanske“ traume i da ne napusti prostorije svoje redakcije.

„To je trauma koju doživljavamo saosećajući o nečijoj nesreći ili gledajući snimke i fotografije. Kada se na to dodaju stresni novinarski zadaci, a posebno ovako teška politička kriza kao što je u našoj zemlji, to onda sve zajedno čini da naš organizam više ne može da izađe na kraj sa normalnom količinom stresa sa kojom bi inače mogao da izađe na kraj“, rekao je Čečen.

Prema njegovim rečima, taj stres potpuno nesmetano prodire u um i polako stvara ozbiljne posledice, pa se dogodi da osoba pregori, padne u depresiju ili jednostavno bude anksiozna bez prestanka, što vrlo lako može da se pretvori u kardiovaskularna ili oboljenja neke druge vrste.

Čečen je ukazao da najveći broj uzroka stresa dolazi iz redakcije – od mobinga do samih tema koje mogu da budu vrlo stresne.

„Isto tako ljudi navode nesigurnost i to što nisu dovoljno plaćeni, ne mogu ništa da planiraju unapred. Oni koji se bave osetljivim temama navode kao možda i najproblematičniji izvor stresa to kako njihov posao utiče na njihove porodice i kakve posledice ima na ljude u njihovom neposrednom okruženju“, rekao je Čečen.

Dodao je da je mehanizama za zaštitu novinara od stresa i za ublažavanje njegovih posledica jako malo, odnosno da ih gotovo i nema.

Čečen je naveo da sve što novinar može da uradi jeste da smanji verovatnoću da mu se nešto tako dogodi, da bude svestan u kakvom je riziku i da vrlo pažljivo prati simptome poput nesanice, nervoze ili kad ne može da se natera da počne sa radom.

On je dodao da je u tim situacijama potrebno naći nekog sa kim se može iskreno razgovarati, ali i zatražiti profesionalnu pomoć, naglasivši da su sva istraživanja pokazala da je pomoć terapeuta neverovatno efikasna i snižava nivo stresa.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić ponovio je da je ova godina doprinela pogoršanju mentalnog zdravlja novinara, ističući i da je potrebno omasoviti podršku u potrazi za profesionalnom pomoći, prihoterapijama i razgovorima sa stručnjacima.

„Sada postoji taj mehanizam i kod NUNS i snalazimo se da se dobije besplatno, ali je veća potreba i različiti načini za pružanje te vrste podrške nego što sada imamo. I to je znak opet i da je zdravstveni sistem kolabirao“, rekao je Matić, koji je takođe autor ankete o mentalnom zdravlju novinara.

Ocenio je da novinari zbog uslova na poslu i prekovremenog rada često ne stignu da razmišljaju o profesionalnoj podršci, navodeći da to kao greh ide na vlasnike, menadžere medija i urednike, koji ne vode dovoljno računa o zaposlenima.

Matić je naglasio da vlasnici medija moraju da povedu računa o tome da novinari budu adekvatno plaćeni za svoj posao, imaju zdravstvenu i svaku vrstu zaštite, što se, kako je dodao nažalost ne događa u velikom broju medija.

Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević, koja je takođe učestvovala sprovođenju ankete o mentalnom zdravlju novinara, navela je kako je zabrinjava to što sada ima manje blažih, a više težih tegoba.

Ona je navela da je evidentirano više hroničnih bolesti čiji je uzročnik stres, dodajući da istovremeno raste i broj kolega novinara koji traže stručnu psihološku pomoć, iako većina novinara za to nema resurse, jer su plate nedovoljne za posećivanje psihoterapijskih sesija.

“Tako da ne možemo da kažemo, novinari su tvrdoglavi i neće da traže psihološku pomoć, nego novinari su najčešće potplaćeni, a psihoterapija je luksuz, iako je često neophodna”, poručila je ona u razgovoru za FoNet.

(FoNet/foto: Pixabay)