Pre neki dan, povodom oslobađajuće presude generalima Gotovini i Markaču, srpski ministar odbrane-prvi podpredsednik vlade-koordinator tajnih službi Aleksandar Vučić izjavio je da su građani Srbije konsternirani odlukom Haškog tribunala. Priznajem, konsterniran sam jer nisam očekivao da će prvobitna presuda generalima biti oborena i zamenjena oslobađajućom; konsternirana je bila i bivša tužiteljka Karla del Ponte; konsternirani su bili i sudije Haškog suda koji su glasali protiv odluke da se oslobode optuženi generali.

E sad, pošto me je već Aca Vučić okarakterisao kao konsterniranog građanina, povodom odluke Haškog suda, ja se ne bih zadržavao samo na tome već bih da nabrojim čime sam sve bio konsterniran ovih dana…

Jako me je, recimo, “iskonsternirala” odluka našeg suda da prvobitnu presudu huliganu Mladenu Obradoviću iz tzv. organizacije Obraz – by the way, zabranjenu – poništi i vrati na ponovno suđenje. Zatekla me je i odluka suda da ne zabrani organizacije „1389“ i „Naši“- od milja zvani Našisti, jer “to nije u duhu demokratije i ljudskih prava”. A šta je sa akcijama i prozivkama ovih organizacija koje javno objavljuju spiskove onih koji nisu, po aršinima ovih usijanih glava, podobni i koji, navodno, narušavaju ugled ljubljene im otadžbine?! Važno je da Ustavni sud Srbije ukida nadležnosti Vojvodine jer „nisu u skladu sa ustavom“, ali kada su razne naci-tabadžijske organizacije u pitanju, onda se potežu argumenti o narušavanju ljudskih prava, i sl.

Do neprijatnih konstipacija me konsternira amnestija koja je proglašena za preko četiri hiljade zatvorenika. Znam da u srpskim zatvorima nema mesta i da je potrebno osloboditi zatvorske krevete za nove uhićenike; znam i slažem se sa činjenicom da je mnogo ljudi zbog nemogućnosti da plate račune i kazne završilo u tzv. dužničkom zatvoru i oni trebaju biti amnestirani, ali da se amnestiraju teški kriminalci ili pak zločinci jer je, avaj, zakon isti za sve – e to me jako nervira…

Konsterniran sam pozivom srpskog predsednika Tomislava Nikolića da i SANU treba da pomogne rešavanju kosovskog problema. Da li se predsednik Srbije seća šta su „akademci“, sa Dobricom Ćosićem na čelu, uradili ex Jugoslaviji svojim čuvenim „memorandumom“? Pa naravno da se seća Toma Nikolić, verovatno je i sam srcem i dušom podržao plan akademika da unište jednu zemlju sa sve pratećim koleteralnim štetama u vidu nepodobno/nepotrebnih naroda. No, nije današnji predsednik Srbije ostao na pukoj podršci već je i sam uzeo učešća u „oslobađanju“ Vukovara, i mnogih drugih gradova i sela, od vlastitih stanovnika, ali to je već deo davne prošlosti o kojoj predsednik ne voli da priča jer je okrenut budućnosti Srbije i njenom prosperitetu. Setih se i mlađanog Ace Vučića kada je, još kao tek-svršeni-a-briljantni student prava, u skupštini Srbije predložio „reciprocitet-paritet“ srpskih žrtava naspram muslimanskih – na brojčanom odnosu ovog pariteta bi mu pozavideli i nacisti iz Drugog svetskog rata koji su „voleli“slične.

Moram priznati da su me današnji predsednik Srbije Toma Nikolić i sadašnji ministar odbrane (mrzi me da ponovo ponavljam sve njegove titule) Aca Eliot Nes Vučić, uz trenutnog premijera vlade Ivicu Dačića, često konsternirali u poslednjih desetek godina – da ne idemo u praistorijske devedesete. Kada se samo setim užasne Tomine izjave, neposredno pred Đinđićevo ubistvo, da je i Tito imao problema sa nogom prije smrti… Kakav to čovek morate biti da kažete ovako nešto? Toma je ispao i „kreativniji“ od svog ex nadređenog vojvode Šešelja koji je „samo“ proročki izjavio da Srbiju čeka krvavo proleće, a potom je glavom bez obzira zbrisao u Hag. Konsternacija, nego šta!

Setimo se i Tominog i Acinog pohoda na Bulevar Zorana Đinđića i pokušaja preimenovanja u “Bulevar Ratka Mladića”; setimo se prvoboraca u borbi SRS-ovaca protiv EU, a danas ti isti se zalažu za EU integracije. Setite se i „sigurne kuće za Ratka Mladića“… Sve me to jako konsternira, ali šta ću, ćutim i trpim…

Pa, da li sećaju gospoda Toma i Aca ovogodišnje predizborne kampanje kada su obećali 100 milijardi evra investicija u Srbiju? Da li se sećate obećanja o departizaciji javnih preduzeća? Da li se sećate da je to isto obećao i vaš današnji partner u vlasti Mlađan Dinkić, a kasnije je ovo obećanje opovrgao prostom „činjenicom“ da bi tako bila narušena prava političara da postanu direktori javnih preduzeća. Pa, vi ste se borili da im se to „pravo“ oduzme i kako se sada možete pozivati na narušavanje tog istog prava? To ima samo u Srbiji… Besmrtni gradonačelnik Jagodine Dragan Marković-Palma rekao je, povodom priče o neispunjenim predizbornim obećanjima, da je to bila „samo“ kampanja i da građani Srbije moraju da shvate da oni nisu mislili ozbiljno.

Gledao sam neki dan Nušićevog “Narodnog poslanika”… Odlična „ekranizacija“ sa Aleksandrom Berčekom u glavnoj ulozi. Bože, razmišljam, kako se Srbija nije nimalo izmenila još od Nušićevog doba. Sve je isto… I glupost vlasti, i primitivni parlamentarci, i besramni karijeristi-političari, i naivni birači… Poredeći ove Nušićeve „junake“ na vlasti i ove današnje, mogu se samo ponovo pozvati na našeg velikog dramaturga i citirati njegovog junaka Pavla Marića iz Pokojnika: „O, bedni nitkovi, koji ne zaslužujete čak ni da čestit čovek pljune na vas!“

(Autonomija)