Kako bi mogle da izgledaju bezbednosne garancije i mirovne snage za Ukrajinu ako dođe do prekida vatre i sklapanja mira? Ko bi u njima učestvovao i na koji način?

Kako zemlji koju je napala Rusija garantovati da u dogledno vreme neće ponovo biti napadnuta? To je jedna od najtežih tačaka u ionako složenim razgovorima o miru u Ukrajini. Reč je, dakle, o bezbednosnim garancijama – verodostojnoj vojnoj podršci na terenu, kako bi cena nekog novog ruskog napada bila previsoka.

U starom svetskom poretku takve misije su gotovo u potpunosti bile u nadležnosti Sjedinjenih Američkih Država. Sada je drugačije. Američki predsednik Donald Tramp više puta je naglašavao da pre svega evropske države vidi kao odgovorne za bezbednost Ukrajine. Predložio je da SAD obezbede oružje i opremu, ali da troškove za to snose ostali partneri.

Merc: „Veoma blizu NATO-jedinici“

U ponedeljak 15. decembra je nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) primio u Berlinu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Na nemačku inicijativu, Zelenski je već u nedelju u glavnom gradu Nemačke razgovarao s američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom o američkom planu za prekid vatre i mir. Nakon toga, kancelar Merc okupio je brojne šefove država i vlada EU, i održana je konferencija sa Zelenskim.

Svi zajedno objavili su izjavu u kojoj se navodi da je – nakon prekida vatre kao preduslova za mir – potrebno formirati zaštitne trupe koje bi predvodila Evropa, a uz podršku SAD. Merc je kasnije dodao da bi one bile „veoma blizu NATO-jedinici“. Zadatak te jedinice, u kojoj bi uz države EU mogle da učestvuju i zemlje poput Kanade i Australije, bio bi podrška ukrajinskim oružanim snagama. Takođe bi morala da bude osigurana i bezbednost vazdušnog prostora i morskih prilaza.

Francuska i Britanija za, Nemačka još uvek oprezna

Slično je to formulisao i predsednik Ukrajine. Zelenski je još u Berlinu rekao: „S američke strane smo sada čuli da postoji spremnost da se daju bezbednosne garancije koje odgovaraju članu pet NATO-ugovora.“ Taj član predviđa da se napad na jednu zemlju NATO smatra napadom na sve članice. Ukrajina doduše nije članica NATO, ali bi bila tretirana na sličan način.

Francuska i Velika Britanija su se već više puta izjasnile spremnim za vojni angažman u Ukrajini. U Nemačkoj, međutim, uprkos diplomatskoj inicijativi kancelara, još uvek postoji uzdržanost. Iz vladinih krugova se poslednjih dana ponavljalo da izjava od ponedeljka ostavlja otvorenim pitanje koji bi partneri u toj koaliciji koje konkretne obaveze preuzeli.

Vojnici NATO u Ukrajini – za Rusiju nezamislivo

Ipak, jedno je jasno: među potpisnicama izjave od ponedeljka su, pored Nemačke, Francuske i Velike Britanije, i Poljska, Italija, Danska, Finska, Holandija, Norveška i Švedska. U Nemačkoj bi Bundestag morao da odobri slanje nemačkih vojnika u Ukrajinu. Opoziciona stranka Zelenih bi takav potez verovatno podržala.

Mnogo je, dakle, otvorenih pitanja – više otvorenih nego razjašnjenih. Potpuno je nejasno i kako bi Rusija mogla da bude prisiljena da pristane na takve bezbednosne garancije. Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je jasno stavio do znanja da su vojnici iz zemalja NATO u spornim područjima nakon mirovnog sporazuma za Rusiju – potpuno nezamislivi. To se nije promenilo, što je potvrdio i Merc.

„U nekom trenutku će Putin morati da kaže ’da’“

Nemački kancelar je u jednom intervjuu rekao: „Po reakciji Rusije vidite da to još neće značiti kraj ovog rata. Moramo zajedno da nastavimo dalje.“ Dodao je i da je „Putin na mnogo toga rekao ’njet’, ali će u nekom trenutku morati da kaže ’da’.“

U toj sveukupno zbunjujućoj situaciji čini se da je jasno sledeće: prvo prekid vatre, zatim dogovor o bezbednosnim garancijama. Za sada se kao najvažniji pomak poslednjih dana čini to što su SAD pristale na plan prema kojem bi trupe za međunarodnu misiju uglavnom dolazile iz Evrope, ali bi imale američku podršku.

Za dodatne ideje vreme očigledno još uvek nije sazrelo, uključujući i plan o uspostavljanju demilitarizirane zone u Ukrajini, koja bi razdvajala ukrajinsku i rusku stranu.

Mnogo je otvorenih pitanja, malo konkretnih odgovora – iako se nakon dugotrajnog zastoja čini da se, barem u Evropi i SAD, stvari polako pokreću. Prekid vatre još pre Božića, čemu su se neki poslednjih nedelja nadali, iz dana u dan deluje sve manje realan.

(Deutsche Welle/Foto: Milan Čanak)