Urednik Radara Milan Ćulibrk smatra da postoji prostor da se postavi pitanje da li su sve uplate u investicione fondove za bogatu SNS elitu bile dobrovoljne, jer zašto bi neko dao svoj novac investicionom fondu (i za to platio naknadu), ako će taj novac biti samo oročen u banci.

Za pojedine uplate na račune investicionih fondova Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate, čiji su vlasnici i osnivači visoki funkcioneri SNS-a, bliski državnom vrhu, a takva im je i većina klijenata, zainteresovali su se i istražitelji u Srbiji, nezvanično saznaje Radar.

Najviše kapitala u tom fondu ima Tatjana Vukić, visoka funkcionerka Srpske napredne stranke, vrlo bliska braći Vučić, kaže Milan Ćulibrk.

„Drugi osnivač je otac doskorašnjeg, najdugovečnijeg generalnog sekretara Novaka Nedića, a i klijentela im je vrlo bliska SNS-u. Tu su braća svih, praktično najviših državnih funkcionera, od Andreja Vučića, potom brata Ane Brnabić – Igora Brnabića, do brata ministra finansija Siniše Malog, Predraga. I svi su oni tu uplaćivali. To je ta nova srpska biznis elita, koja je nastala i stasala uglavnom od posle 2012. i dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Nekako je njima baš krenulo kad je SNS došao na vlast i tad su biznisi počeli da im cvetaju. Neverovatno“, rekao je Ćilibrk.

Sve poznata lica

„U ovom investicionom fondu svi su nekako uvezani. Pojedini ulagači su, recimo, povezani sa Tatjanom Vukić tako što je ona predsednica nadzornog odbora dve firme u vlasništvu (Dragoljuba) Zbiljića, jednog od bliskih ljudi SNS-u, koji je svojevremeno bio garant za kredit koji je SNS dobio pred izbore 2012. kod Univerzal banke“, opisao je Ćulibrk.

Objašnjava kako taj investicioni fond funkcioniše.

„Kad skupi novac od svojih klijenata, posao investicionog fonda je da plasira taj novac i da zaradi. Time što ste im dali deo novca, vi steknete neku zaradu“, kazao je on.

Međutim, Ćulibrk kaže da su saznali da je dobar deo novca koji je dat u fond plasiran kao depozit kod Alta banke Davora Macure.

„Macura je takođe svoj novac, jednu upatu kao fizičko lice, a drugu na račun svoje Alta Pay grupe, takođe uplatio u taj fond. Tatjana Vukić je sama takođe uplatila novac u taj fond. I onda držite novac kod Alta banke, kao depozit? Ali šta sprečava mene, kao pojedinca, da taj novac takođe oročim kod Alta banke? Šta će mi za to investicioni fond, kome plaćam određenu nadoknadu?“, pita se on.

To, navodi, rađa dodatne sumnje – da li su sve uplate bile dobrovoljne?

„Ili imate telefonski poziv, kao što se priča za stanove u Beogradu na vodi, gde pojedini ljudi iz vrha vlasti zovu i kažu ‘vidite, vaša firma je dobro poslovala prošle godine, sklopila je tri ugovora sa državom, radi na velikim državnim projektima, bio bi red da vi kupite jedan ili dva stana u Beogradu na vodi, ili da određenu sumu novca uložite u ovaj investirani fond’. Ja mislim da tu ima mnogo, mnogo posla za istražne organe ove zemlje“, rekao je Ćulibrk.

Iz Radara su nezvanično saznali, dodaje, da postoje prijave za neke od tih uplata.

„Nažalost, Uprava za sprečavanje pranja novca izgleda da ne radi svoj posao, ne stiže, bavi se nevladinim organizacijama, novinarima“, ironično je naveo on.

Danas je predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao tekst na Radaru, pa preveo pola miliona dinara (koliko je i uplatio Andrej Vučića, a tako i piše u tekstu na Radaru) – u pola miliona evra.

„Predsednik je hteo da kaže da smo mi nešto manipulisali, a naprotiv, baš nismo. Andrej Vučić je uplatio pola miliona dinara, i on je uplatio u dinarima. Ono što je predsednik prevideo jeste da su braća Siniše Malog i Ane Brnabić uplatili u devizama. Predsednik malo manipuliše, pa je pokušao i ovog puta. I zaista smo rekli da je uplata Andreja Vučića (pola miliona dinara je oko 4.000 evra) simbolična. Ali drago mi je da nas nije demantovao, znači da su svi ovi podaci tačni“, naveo je on.

Svako ima pravo da štedi, ali Ćulibrk kaže da je problem što bi mnogi voleli da štede – ali nemaju šta.

„S druge strane vidimo da oni koji sarađuju sa Srpskom naprednom strankom i čiji biznisi dobijaju 170 tendera od države, imaju velike mogućnosti da štede. I sad se opet postavlja pitanje, a zašto bi neko štedeo preko takvog fonda, koji će da vam drži pare u nekoj banci kao oročeni depozit? Takvi fondovi rade drugačije poslove – a ovo što oni rade može svako od nas pojedinačno. Zašto bi plaćao nadoknadu fondu? I sve to budi sumnju da možda sve ovo nije baš tako dobrovoljno, za razliku od većine ostalih fondova koji posluju po zakonima Srbije i u koje ljudi uplaćuju novac jer se nadaju da će im dobro upravljanje tim fondom omogućiti neku pristojnu zaradu, veću nego kamatu koju bi dobili da su novac oročili u banci“, zaključio je on. 

(N1, foto: Autonomija)