Uz brojne incidente, vlasti su pobedile u Negotinu, Mionici i Sečnju. No, uz ogroman pad podrške i dobre rezultate opoziciono-studentskih lista. Sagovornici DW kažu da vlasti nemaju većinu na nivou republike.

„Da li uopšte možemo nazvati izborima to što smo posmatrali?“ To se nakon lokalnih izbora (30. novembar) u Mionici, Negotinu i Sečnju zapitala nevladina organizacija i posmatračka misija CRTA, jedna od mnogih koji su izvestili o brojnim nepravilnostima.

Tuča besnih građana i maskiranih batinaša, napad na novinare, studente i pripadnike opozicije, sumnja u kupovinu glasova, maltretiranje posmatrača izbora… sve je to viđeno u ova tri mesta.

Posmatrači izbora ukazali su da su nepoznati maskirani muškarci „opasnog izgleda“ tokom celog dana „krstarili“ ovim opštinama i zastrašivali građane. Na više lokacija zabeleženo je navodno vođenje paralelnih biračkih spiskova, a uočen je i veliki broj ljudi koji nisu meštani ovih opština.

Fizički obračuni i selektivno postupanje policije

Vrhunac je kad je poslanika Zeleno-levog fronta u Mionici Bogdana Radovanovića napala grupa maskiranih muškaraca i nanela mu povrede glave.

Nakon što su se počinioci sakrili u kafani u selu nadomak Mionice, besni građani gađali su ih flašama, nakon čega je nastala masovna tuča, te je i policija intervenisala.

Intervencija policije, međutim, više je bila izuzetak nego pravilo. Da je policija selektivno postupala, pa čak i učestvovala u brojnim nepravilnostima, ukazali su brojni kontrolori na biračkim mestima.

Posmatračka misija CRTA je zbog ugrožavanja bezbednosti povukla svoje posmatrače u Mionici, nakon što je grupa muškaraca naočigled policije zastrašivala njihove dve posmatračice.

„Nasilje, kriminal, bezakonje, slomljene i korumpirane institucije… Sve to smo videli više, nego građane koji slobodno biraju svoje predstavnike“, ocenili su iz ove organizacije.

https://t.co/Y2cEYSba2M pic.twitter.com/K6qEP9L857

— CRTA (@CRTArs) November 30, 2025

„Vlast nema većinu, zato ni nemamo izbore“

Prema brojanju glasova posle takvih izbora, liste Srpske napredne stranke (SNS) pobedile su u sva tri mesta apsolutnom većinom. U Negotinu, kako je saopšteno, sa 69,3 odsto, u Sečnju sa 60,9, a u Mionici sa 52,6.

No, rejting vlasti je značajno opao u odnosu na prethodne lokalne izbore. U Mionici i Sečnju SNS je izgubio 20 do 30 odsto svojih glasova, što sagovornici DW ocenjuju kao siguran znak da podrška vladajućoj stranci slabi.

U Negotinu je vladajuća stranka dobila oko 70 odsto glasova, što je nešto niži pad u odnosu na druge dve opštine. Ipak, ova opština, kako ističe politikolog Viktor Stamenković, ima svoje specifičnosti, zbog čega su ovakvi rezultati očekivani.

„Negotin je specifičan slučaj, jer je preko 60 odsto populacije staro, imaju preko 50 godina. Takođe, to je opština sa velikom emigracijom“, objašnjava Stamenković i dodaje:

„Stoga bi se moglo reći da je izlaznost u Negotinu bila još i veća u realnom smislu, jer tamo imamo veliki broj ljudi koji se nalaze na biračkom spisku, a prema popisu ne žive u Negotinu. Međutim, pošto se birački spisak vodi na osnovu matične knjige rođenih i umrlih, onda se te dve stvari ne preklapaju uvek.“

Izborni rezultat, uprkos pobedi SNS-a, Stamenković tumači kao pokazatelj da SNS gubi većinu, kako u manjim opštinama, tako i u gradovima.

„Iako će da pokažu da su srećni, oni znaju da je u suštini ovo jako loš rezultat. I pored toga što su koristili svu partijsku infrastrukturu i administraciju i dovodili batinaše na mali teren, jedva su uspeli da namaknu većinu.“

„To znači da oni nemaju većinu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i da je upitno koliko bi glasova osvojili na nivou republike. Oni to jako dobro znaju i zbog toga mi ni nemamo izbore“, kaže Stamenković.

Maskirani SNS batinaši koji su napali ZLF poslanika Bogdana Radovanovića i uzeli mu telefon dok je on pokušavao da odbrani starijeg čoveka od njihovog napada.

📍Mionica pic.twitter.com/wsfxyCR6VW

— Zeleno-levi front (@nedavimobgd) November 30, 2025

Posmatrači ključ otkrivanja malverzacija

Sa time je saglasan i Dejan Bursać, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, koji ističe da SNS više ne može da privuče nijednog novog glasača, „uprkos celom cirkusu koji rade“.

„Uprkos podmićivanju velikog broja glasača, institucionalnim pritiscima, ogromnim kampanjama i ulaganjima koje su nesrazmerne za te tri relativno male opštine, kao i nasiljem koje se sprovodi nad političkim protivnicima“, dodaje Bursać.

Takvo postupanje vladajuće stranke, kaže, ne samo da dovodi do rasipanja biračkog tela, već i mobiliše protivnike vlasti, „kojima izgleda nije bitno ko će da bude protiv režima“.

Zbog toga raspisivanje izbora ne vidi kao opciju koju će SNS dopustiti kao izlazak iz trenutne društveno-političke krize, a koja traje duže od godinu dana.

„Ako imate pad popularnosti i rejtinga u tri male opštine, gde veliki broj građana zavisi od države, odnosno vladajuće stranke, pošto je ovo okupirana država, i gde uložite sve ove resurse – vi na nivou cele zemlje nemate čemu da se nadate. Oni nemaju kapacitete da ovo rade na nivou cele države“, navodi Bursać.

Za predsednika Vučića i javni medijski servis izborni dan protekao je bez većih incidenata. Zbog toga se, kažu sagovornici DW, na izborne nepravilnosti treba navići jer vlast ne planira da posustane.

U tome je nemerljiva važnost posmatrača izbora, ističe politikolog Stamenković.

„Jedno od najznačajnijih dostignuća studenata je to što su nam omogućili da vidimo sve ove nepravilnosti, zbog čega SNS nigde više ne može da pobedi glatko. Ko god da pobedi režim, neće biti dovoljno 50 odsto plus jedan glas – moraće da ima nekoliko procenata više, kako bi se nadomestila krađa i sve ove nepravilnosti“, zaključuje ovaj politikolog.

(Dojče vele, foto: Autonomija)