Ovaj naslov je, dakako, tu da bi privukao pažnju, doduše – na jednog predsednika na kog se ova vlast svim silama ustremila, da ga utiša, skrajne i na kraju utamniči. Radi se o predsedniku novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana, docentu dr. Radivoju Jovoviću koji je već gotovo tri meseca u kućnom pritvoru.

Radivoja terete za ometanje tužioca Slobodana Josimovića u vršenju službene dužnosti, kao i za napad na službeno lice, mada nema informacije o kom službenom licu se radi. Da se podsetimo da je tužilac Josimović odgovoran i za slučaj protiv 12 aktivista grupe STAV i Pokreta slobodnih građana, među kojima je i moja malenkost, kao i za slučaj nadstrešnice.

Kako je to Radivoje ometao tužioca? Tako što od prvog dana zahteva odgovornost nosilaca vlasti. Tako što je na svakom protestu stao u prvi red. Tako što se borio protiv uništavanja Šodroša i izborne krađe. Tako što se borio i institucionalno, kao poslanik u Skuptišni Vojvodine, i na ulici gde su ga već nekoliko puta privodili zato što je stao između kordona i studenata. Tako što traži da se u ovoj zemlji poštuje zakon.

Dok tužilac Josimović žuri da sastavi slučaj protiv nas 12, i da se sveti Radivoju koji ga je pozivao da profesionalno radi svoj posao, slučaj nadstrešnice stoji i nema naznake da će da se makne iz mrtve tačke. Za slobodu svojih saboraca je ginuo i nedeljama blokirao sud zajedno sa studentima kako bi Marija, Mladen, Lazar, Lado, Srđan i Davor bili pušteni iz zatvorskog pritvora.

Jednom prilikom kada smo zajedno blokirali sud prošle godine u novembru, kako bi privedeni 5. novembra bili pušteni na slobodu, zajedno smo se našli između čekića i nakovnja. Tog jutra stižem ispred suda i na levoj strani glavnog ulaza se nalazi Radivoje. Dotrčavam do gore i pridružujem se njemu i ostalim poslanicima u pokušaju odgurivanja policije. Našli smo se između dvoje vrata, u tom trenutku se pojavila žandarmerija. Gurali su nas iz sve snage, kako bi nas potisnuli iz tog malog hodnika, a Radivoje i ja smo se našli u samom ćošku. U nameri da me zaštiti, pošto nikad nije pravio razliku između mlađih i starijih, iskusnijih, poslanika i aktivista, zaustavlja dva štita, hvata me za ruku i izbacuje napolje kako me kordon ne bi ozbiljno povredio. Neko vreme su se žandarmi iživljavali nad njim i besumučno ga nabijali na zid, dok nismo jedva uspeli da ga izvučemo napolje. Možda je ovaj poduhvat mali, i samo je jedan u moru situacija tokom ovih godinu dana. Ali to je Radivoje, uvek spreman da pomogne, da se žrtvuje, da se bori za svoje prijatelje i saborce. Jedan dan nije prošao a da on nije pokušao da nađe načine da njih šestoro izvadi iz pritvora, a da nas šestoro vrati kući.

Radivoje je pre svega prijatelj, borac, antifašista, univerzitetski profesor, dobar komšija, uzoran građanin pa tek onda predsednik gradskog odbora. Ovaj režim je jedini način da utiša Radivoja našao u tome da ga fizički onemogući da napusti svoju kuću. Međutim ono što nisu mogli da mu oduzmu jeste njegov glas i njegovu reč, koja ruši sve naprednjačke barijere. Ovako, iz pritvora, on im idalje smeta i ne dozvoljava da se iskra sveopšteg narodnog ustanka ugasi. Kao što je on bio tu za sve nas, tako ćemo mi i dalje biti uz njega. Radivoje, uskoro se vidimo u slobodnoj Srbiji, do konačne pobede!

(Autonomija, foto: Pixabay)