Ukupno 1184 parking mesta uskoro će biti dostupno za građane i posetioce Novog Sada, u garažama na međusobnoj razdaljini ne većoj od jednog kilometra u samom centru grada. Šta kažu stručnjaci i građani – da li su one bile neophodne i koliko su korisne, a koliko bezbedne?

U proteklih nekoliko godina pažnja javnosti bila je usmerena na garaže koje se grade u samom centru Novog Sada. Izgradnju garaže Banovina i Modena ispratili su brojni problemi i apeli građevinske struke o savesnijoj gradnji i planiranju, garaža kod Srpskog Narodnog pozorišta posle dve decenije biće izmeštena, a u planu su još dve garaže – u Šafarikovoj i na Trgu republike.

Grad Novi Sad i koncesionar, kompanije “Best In Parking Holding” i “Inobačka” pre pet godina potpisali su koncesioni ugovor za izgradnju četiri garaže u centru Novog Sada, time ujedno i koncesioni ugovor na četrdeset godina. Od četiri planirane, danas su dve izgrađene i u upotrebi su – kod Skupštine Vojvodine, i u Ulici Modene.

Da li je jedna je od poslednjih atraktivnih lokacija u centru grada baš mesto za garažu?

Garaža na uglu Uspenske i Šafarikove ulice trebalo bi da bude nadzemna, na četiri etaže i, kako za VOICE navodi gradska uprava Novog Sada, područje za izgradnju buduće garaže još uvek nije predato koncesionaru zbog složenih postupaka eksproprijacije i imovinsko-pravnih postupaka.

“Kako nije moguće uticati na dinamiku postupaka rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, ne može se precizirati kada će tačno početi radovi na izgradnji garaže”, navode iz Grada.

Prostor na kome je planirana ova garaža, jedna je od poslednjih atraktivnih lokacija u samom centru grada i trebalo bi da ima namenu za kulturne sadržaje, kako bi se uklapala u ambijent Uspenske crkve i Narodnog pozorišta, ocenjuje za naš portal predsednica Društva arhitekata Novog Sada, Ana Ferik-Ivanovič.

Jedna stanarka stambene zgrade u Šafarikovoj ulici uverena je da bi njena zgrada pretrpela značajna oštećenja, jer bi se pored nje gradila garaža.

Naša sagovornica ističe da, po njenoj oceni, ta zgrada već ima bespravnu spratnost i da bi izgradnja takvog objekta dodatno ugrozila stanare u okolini.

“Osim pranja novca, ne vidim zašto bi se tu gradila garaža” – ističe sagovornica.

I ona i njena komšinica dele isto mišljenje – u Šafarikovoj ulici bi izgradnjom garaže nastao, kako njih dve tvrde, kolaps. Smatraju takođe da bi im garaža zaklonila sunčevu svetlost i da bi im se narušio životni kvalitet.

Garaža izmešta spomenik sa Trga Republike?

Situacija sa garažom koja bi trebalo da bude izgrađena na Trgu republike nešto je drugačija.

Iz Kabineta gradonačelnika navode da je lokacija predata koncesionaru, a da će se u narednom periodu definisati tehnička rešenja za izgradnju javne garaže na tom mestu.

Best In Parking kompanija našem portalu nije odgovorila na pitanja u vezi izgradnje ove garaže.

Pored toga, postavlja se i pitanje šta će biti sa spomenikom Kralju Petru I na Trgu republike, to jest, gde će i kako biti premešten.

Spomenik Kralju Petru I svečano je 2018. godine otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa tadašnjim gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem.

Ferik-Ivanovič naglašava da je reč o jako teškom spomeniku, koji je ujedno i jako puno koštao, te se dovodi u pitanje i finansijska isplativost njegovog izmeštanja.

Ni JKP Tržnica se nije javila na naše pozive te njima nismo mogli da postavimo pitanja koja smo imali u vezi sa opstankom Riblje pijace koja postoji na tom mestu.

Garaža na Trgu republike, prema podacima grada Novog Sada, imaće 400, a ona na uglu Šafarikove i Uspenske ulice 350 parking mesta.

Centar grada na vodi

Ipak, i DANS, i izvođači radova saglasni su u jednom – glavni problem pri izgradnji garaža u Novom Sadu su podzemne vode.

Predsednica DANS-a za VOICE ističe da će izgradnja garaže kod Riblje pijace biti posebno tehnički problematična.

“Morala bi, zaista, ozbiljna konstrukcija da se izvodi, kako ne bi prodirale podzemne vode u objekat. Sa druge strane, ispumpavanje tih podzemnih voda takođe dovodi do izbacivanja, vremenom, manje količine peska”, kaže arhitektkinja.

Kako ističe, pesak koji predstavlja temelj nekim objektima će se vremenom spirati i oslabljivati brojne objekte u blizini koji nisu od armiranog betona, te narušiti bezbednost neparne strane Dunavske ulice u kojoj se nalazi više objektata koji su pod zaštitom grada kao kulturno dobro.

Zidovi garaže, objanjava Ferik-Ivanovič, u ovom slučaju služile bi kao barijera vodama koje kapilarno cirkulišu kroz zemljište. Voda koja dođe do takve barijere, vratila bi se nazad i usled toga, kako objašnjava, došlo je i do poplavljivanja podruma u objektima preko puta Tanurdžićeve palate posle većih padavina, a postoji i opasnost da zbog toga neki objekti, uključujući garaže, počnu da tonu.

Iz Inobačke naglašavaju da su problemi podzemnih voda regulisani detaljnim geomehaničkim ispitivanjima i merenjima nivoa podzemnih voda, kao i obezbeđivanjem susednih objekata, dodajući da je polisa osiguranja za ovakve situacije pri izgradnji garaže Modena iznosila pet miliona evra.

Predstavnica DANS-a, bez obzira na sve navedene mere, nije bila uverena da je izgradnja garaža u centru grada bezbedna, usled veoma aktivnih podzemnih voda i, kako kaže, agresivnih i invazivnih intervencija u prostoru koje izgradnja podzemne garaže podrazumeva.

Upravo zbog sleganja terena probleme su imali i stanari Tanurdžićeve palate o kojima smo prethodno pisali.

Ipak, pitanje o tome kako rešavaju problem bezbednosti okolnih objekata i građana koji ih koriste, iz Inobačke zaključuju da grade “bezbedno, kvalitetno i s poštovanjem prema ljudima i našem Novom Sadu”.

Oštećenja Banovine – žrtvovanje kulturnog i istorijskog dobra

Prilikom izgradnje garaže od 268 parking mesta u ulici Modene, čiji je izvođač radova kompanija “Inobačka”, dolazilo je do brojnih oštećenja na Tanurdžićevoj palati, Katedrali Imena Marijinog i okolnim objektima.

O tome kako je ovaj projekat uticao na stanare Tanurdžićeve palate, VOICE je prethodno pisao i taj tekst možete pročitati OVDE.

Slična situacija desila se i kod Banovine. Prilikom izgradnje došlo je do oštećenja prizemlja, podruma i spratova, kao i oštećenja vodovodne i kanalizacione mreže usled sleganja zemljišta.

Kao i Tanurdžićeva palata, i zgrada vojvođanske Skupštine smatra se kulturno-istorijskim dobrom, i jednim od simbola Novog Sada.

Tada je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada dao smernice i uslove za sanaciju, a investitor je, uz pomoć Fakulteta tehničkih nauka i njihove procene stanja na objektu ova oštećenja sanirao, prema njihovim navodima.

Iz Zavoda za VOICE kažu da su “sva oštećenja uspešno sanirana”.

Zavod takođe ističe i da je izgradnja garaže kod Banovine regulisana Konzervatorskim uslovima, te da su postupili u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.

Nelegalni objekti?

Kompleks Banovine zaštićen je kao kulturno dobro, a prostor na kome se nalazi garaža u okviru je zaštićene okoline kulturnog dobra, dodaju iz Zavoda.

Pored toga, Zavod je prema odredbama Zakona o kulturnom nasleđu dao i saglasnost za parterno uređenje, što podrazumeva uređenje nadzemnih površina garaže, u ovom slučaju samo ulaze, izlaze i okolinu.

Prvobitno parterno uređenje nije uključivalo i bele nadstrešnice koje sada možemo videti kod Banovine. Reč je o četiri ulaza, to jest, izlaza iz garaže i jedne trafo stanice.

Društvo arhitekata Novog Sada utvrdilo je da ove nadzemne strukture nisu bile obuhvaćene ni jednom građevinskom dozvolom, te da se u projektu za građevinsku dozvolu, Lokacijskim ulovima i Urbanističkom projektu tretiraju kao zatečeni objekti, a da za njih nije izdata odgovarajuća građevinska dozvola, i da su, shodno tome, nelegalni.

DANS je u skladu s tim uputio prijavu Građevinskoj inspekciji, na koju, tvrde, nikada nisu dobili adekvatan odgovor.

Ipak, iz Inobačke za VOICE naglašavaju da “plan projekta nije naknadno menjan”, te da su “nadzemne konstrukcije bile predviđene od samog početka”.

Iz Inobačke ističu i da je u kasnijoj fazi izgradnje promenjena samo materijalizacija konstrukcija “kako bi se one bolje uklopile u ambijent i smanjio vizuelni uticaj na okolinu”.

Predsednica DANS-a, Ana Ferik-Ivanovič ističe da je trebalo primeniti racionalnije rešenje.

“To su neke metalne mreže ofarbane u belu boju, ima ih šest komada, velike su, gabaritne su, apsolutno nisu usklađene sa okolnom arhitekturom i zaista zaklanjaju vidik sa te strane odakle bi Banovina trebalo da se vidi jer je ona zaobljena asocijacija ili imitacija neke lađe koja uplovljava u grad. Time je narušena vizura te lepote samim izlazima iz garaže”, naglašava sagovornica VOICE-a.

Komentarišući nadzemne objekte na garaži kod Skupštine Vojvodine, Ferik-Ivanovič naglašava da niko nije mogao da zna šta će se desiti sa prostorom na površini, iznad podzemnih etaža, kao i da je planska dokumentacija pokazivala samo podzemne etaže, a da su kasnije prikazani projekti sa tri, pet i kasnije šest objekata, te da je, uprkos njihovoj želji da sa izvođačima koriguje konačno rešenje parternog uređenja, situacija je, kako kaže, agresivno rešena, bez odgovora nadležnih.

Iz Inobačke, na pitanje o tome kako komentarišu osudu dela stručne javnosti pri postavljanju nadzemnih objekata kod garaže Banovina, odgovaraju da su “sve izmene sprovedene uz odobrenje i nadzor nadležnih organa, potpuno transparentno i u skladu s procedurama”.

“Cilj je bio da se postigne ravnoteža između funkcionalnosti i estetskog uređenja prostora, jer Inobačka veruje da razvoj i očuvanje prostora mogu i moraju ići zajedno”, uveravaju iz te firme.

O tome da razvoj i očuvanje prostora moraju ići zajedno, Ana Ferik-Ivanovič komentarisala je i u slučaju izgradnje garaže u ulici Modene.

“Tu je takođe aljkavo, nedovoljno posvećeno, bahato doneto rešenje da se usred same pešačke zone gde je bila cvetna leja i gde su se ljudi šetali, neko napravi dve betonske kocke koje predstavljaju izlaze iz podzemne garaže a samim tim predstavljaju vertikalu instalacija koje izbacuju izduvne gasove iz podzemne garaže – prenose vibracije, prenose smrad, prenose buku….”, ukazuje ona, dodajući da je akcenat trebalo da bude na Katedrali i Tanurdžićevoj palati.

Napominje i da je prostor za garaže čija se gradnja planira mogao biti u službi kulturnih i sportskih događaja.

Parking mesta na prostoru kompleksa pod zaštitom

Kompleks pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika grada Novog Sada čine zgrada Izvršnog veća i Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine. Arhitekta ovog zdanja građenog tridesetih godina prošlog veka je Dragiša Brašovan. Fasade su od dalmatinskog belog mermera, a u samom kompleksu nalazi se veliki broj kulturnih dobara i umetničkih dela.

Kompleks Banovine je 2007. godine proglašen za kulturno dobro.
Podzemna garaža Banovina obezbeđuje 167 parking mesta, a otvorena je prošle godine.

„Nadamo da će uskoro u budućnosti neko početi da sluša struku“

Pored četiri spomenute garaže obuhvaćene koncesijom, već dvadesetak godina garaža montažno-demontažnog tipa kod Srpskog narodnog pozorišta obezbeđivala je parking mesta u centru grada.

Međutim, ona će uskoro biti demontirana, odlukom Javnog preduzeća Parking servis.

Kako za VOICE navode iz Parking servisa, zbog nedovoljne nosivosti gornja platforma je 2024. godine zatvorena, a procenom ovog preduzeća ustanovljeno je da upotrebna dozvola garaže ne bi bila produžena, te je za JP Parking servis “ekonomičnije demontirati i izmestiti sa tog prostora i eventualno postaviti na neku drugu lokaciju”.

Iz Parking servisa navode da će sugrađane obavestiti o novoj lokaciji garaže.

U međuvremenu, za demontažu ove garaže raspisana je javna nabavka, na koju se niko isprva nije javio, da bi je na posletku dobile kompanije Conpro, GP Graditelj NS i Elmont instal, za nešto manje od 12 miliona dinara sa PDV-om.

Zakonski zastupnik kompanije Graditelj NS, Ljupko Kalaba bio je hapšen 2019. godine zbog zloupotrebe položaja, a 2011. bio umešan u malverzacije o kojima je VOICE već pisao, a na koje je ukazala Državna revizorska institucija, zbog tendera koje je Graditelj NS dobijao od JKP Vodovod i kanalizacija.

Iz kabineta gradonačelnika navode da je razlog za izgradnju pomenutih garaža proces urbanizacije, kao i rastući priliv stanovnika u gradu, napominjući da su javne garaže jedino rešenje problema parkiranja, usled nemogućnosti da se obezbedi dovoljna površina za nova parking mesta.

Ističu još i da se prilikom projektovanja i izgradnje vodi računa o uticaju na životnu okolinu, kao i o ambijentalnom uklapanju u okolinu.

Ana Ferik-Ivanovič ipak ističe da se intervencije po pitanju podzemnih garaža nisu dobro pokazale i da su nanele štetu gradu i da ne misli da su vozila toliko bitna, te da bi se zbog njih devastirao centar grada.

“Mi se zaista iskreno nadamo da će uskoro u budućnosti neko početi iz grada da sluša struku, jer mi zaista nemamo lošu nameru”, zaključuje ona za VOICE.

Andrijana Martačić (VOICE)