Aleksandar Vučić, koji obavlja funkciju predsednika Republike, je 3. novembra u emisiji „Ćirilica“ Prve TV, govoreći o postupku koji se vodi protiv nekoliko okrivljenih zbog navodnog falisifikovanja dokumentacije prilikom skidanja zaštite kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba, između ostalog, rekao:

„Sudije jedva čekaju da pokažu da su blokaderi i time se valjda dokazuju ovima spolja. Ali su gonili ljude za koje ne znamo zašto ih gone. U tužilaštvu ima korumpiranih sudija, banda jedna. I ta banda iz pojedinih tužilaštava je izmislila slučaj ‘renoviranja Generalštaba’, pa sam 2016. tražio da se renovira… Zahvaljujući sudijama i tužiocima korumpiranim, mene pojedini ljudi ne vole, uzimaju pare i već 20 godina se drže kao najgora moguća banda. Uvek rade protiv države…“

Pri tome, iako pravnik po obrazovanju, nije priložio nijedan dokaz za svoje tvrdnje, a pokazao je elementarno neznanje, jer sudije ne gone učinioce krivičnih dela, niti rade u tužilaštvu. To čine javni tužioci.

Obraćajući se ovim rečima sudijama i tužiocima predsednik Republike je pokazao ne samo nepristojnost u komunikaciji, nego ih je grubo uvredio i oklevetao. Da smo pravna država, povodom ove izjave već je trebalo da reaguje vrh pravosuđa, Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST). Da li nastavak njihovog ćutanja znači da prihvataju ovakve kvalifikacije i ocene svog i rada svoje profesije?

Do sada je, od pravosudnih institucija, reagovalo samo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), čiji Kolegijum iznete tvrdnje naziva „besramnim, kojim omalovažava i kriminalizuje javne tužioce TOK-a“ i ukazuju javnosti da je predsednik Republike prekoračio i zloupotrebio svoja zakonom i Ustavom data ovlašćenja i pokušao da izvrši neprimeren i nedozvoljen uticaj na ovo tužilaštvo, komentarišući aktuelne krivične istrage. On ne samo da sebi dozvoljava izjave kojima se nosioci pravosudnih funkcija omalovažavaju i blate i u javnosti stvora slika nezakonitog postupanja i atmosfera linča, nego se direktno vrši „opstrukciju pravde kojim se urušava ustavni i pravni poredak i vladavina prava.“

Reagovala je i neformalna zajednica sudija i tužilaca „Odbrana struke“, tako što je uputila otvoreno pismo predsedniku Srbije. U njemu navode da je protivustavno i nezakonito da „bilo ko izvan nadležnih sudova, ponajmanje predsednik države kao organ izvršne vlasti, ocenjuje ispravnost sudskih odluka“. Podsećaju da su sudije nezavisne i sude na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, te da niko osim javnog tužilaštva ne može uticati na javne tužioce u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu. Na kraju, podučavaju ga da je neprimereno sudije i tužioce, zbog postupanja po zakonu i donete odluke nazivati banditima, stranim plaćenicima, izdajnicima, blokaderima, goničima.

„Predsednik Republike ne može preispitivati odluke suda (jer nije nadležan), ne može pretiti sudijama i tužiocima razrešenjem (jer nije nadležan), predsednik Republike ne bi trebao da vređa sudije i tužioce (jer nije pristojno)“, bili su vrlo jasni, ali i vrlo pristojni. „Odbrana struke“ okuplja više stotina sudija i javnih tužilaca iz cele Srbije.

Oni su prethodnim saopštenjem pozvali Ustavni sud i Državno pravobranilaštvo da, radi zaštite imovinsko-pravnog i javnog interesa Srbije, hitno ocene, odnosno podnesu Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Predloga zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske – zgrada Generalštaba.

Na opisani način A. Vučić je učinio novi, do sada nezabeleženi spoljni uticaj na pravosuđe, jer se ne pamti da je to neko do sada činio sa najviše pozicije u državi optužujući sudije i tužioce da su blokaderi, banda i da uvek rade protiv države. Zatim, da su još od 5. oktobra 2000. pod spoljnim uticajem. „Oni su 2009. uništili pravosuđe i napravili partijsku ekipu, a oterali sve pravične“ – tvrdi Vučić.

On je potpuno zaboravio, ili sakrio činjenice da su, zahvaljujući odlukama Ustavnog suda koji je i omogućio ovaj reizbor, svi koji nisu bili izabrani 2009. do kraja 2012. vraćeni u pravosuđe na iste pozicije i uz nadoknadu štete.

Zatim, da je većina sudija iz 2000-ih ispunila uslov za penziju, da su sudije i tužioci od 2012. do 2023. godine birani u Skupštini sa SNS većinom, koja je donela i Akt o promeni Ustava i nove pravosudne zakone. Gde su i kakvi su rezultati tog delovanja?

Ipak, najviše zabrinjava što je Aleksandar Vučić zaboravio, ili nije nikada naučio kao navodno „najbolji student“ prava, da sudska vlast kao treća grana u sistemu vladavine prava i podele vlasti mora biti nezavisna, da se podrazumeva da sudija ima dostojnost i integritet u obavljanju funkcije i da mu je osnovna dužnost da sprovodi zakon, pravdu i pravičnost.

Postoji još jedna ustavna i zakonska mogućnost. Ukoliko posle potpune podeljenosti društva i najdublje društvene i političke krize u novovekovnoj istoriji Srbije, na čelu države i vladajuće koalicije političkih stranaka koja nosi njegovo ime, ne želi da raspiše vanredne parlamentarne izbore, a koji, u startu, neće biti izmanipulisani – na primer, njegovim učešćem kao predvodnikom te liste (više puta je bio u sukobu interesa i u funkcionerskoj kampanji) – to je: da podnese neopozivu ostavku!

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji

(Danas/foto: N1)