Mesta sećanja na zločine nacizma postaju sve ugroženija ili su čak i meta fizičkih napada, ocenjuje se u novoj nemačkoj državnoj koncepciji razvoja memorijalnih objekata.

Sećanje na Holokaust mora biti „odbranjeno od bilo kakvih tendencija koje teže instrumentalizaciji, negiranju ili revizionizmu“, piše u dokumentu, koji su sastavili saradnici ministra za kulturu Volframa Vajmera (Wolfram Weimer).

U nacrtu u koji je dpa imala uvid, piše da su sve češći incidenti u kojima se istorija nacional-socijalizma drugačije tumači, a sama mesta komemoracije treba da se delegitimišu.

Vandalizam i nasilje prema nepokretnoj imovini dostigli su zastrašujuće razmere, stoji u nacrtu.

„Uništavanje i oštećivanje izložbi i prostorija farbom, podmetanje požara, ali i seča memorijalnih stabala ili krađa kapija koncentracionih logora, jasno demonstriraju novu dimenziju odsustva poštovanja, pa i prezira prema mestima terora i lišavanja prava“, piše u dokumentu.

Dodaje se da „vinovnici uglavnom dolaze iz ekstremno desnog miljea i iz nove desnice ili su njihovi simpatizeri“.

Naglašava se da i sami saradnici istorijskih komemorativnih mesta moraju da se zaštite od napada.

Vajmer je već ranije najavio novu koncepciju. O nacrtu će se sada prvo interno izjasniti vlada.

Strategija se koncentriše na mesta sećanja na nacističku vladavinu u vreme Drugog svetskog rata i na diktaturu Jedinstvene socijalističke partije (SED) u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.

Oba perioda su centralni državni zadaci, iako, kako se navodi, nisu uporedivi.

„U suočavanju sa istorijskim događajima mora se i dalje uporno voditi računa o fundamentalnim razlikama između nacističke vladavine terora i nepravde u diktaturi SED“, piše u nacrtu.

„Niti se zločini nacizma smeju relativizovati, ili čak negirati, niti se sme dozvoliti bagatelizacija nepravdi u diktaturi SED“.

(tekst i foto: dpa)