Otkud tenkovi na ulicama Beograda kad im vreme nije? Nije im vreme ni kalendarski – nit je 20. oktobar, Dan oslobođenja Beograda, koji je umeo da bude i pokretni praznik samo da bi se uskladio sa Putinovim slobodnim popodnevom, nit je 15. septembar, novokompovani Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ustanovljen da bi se uskladio sa Dodikom koji je nedavno otkupio i popodne i celu godinu zatvora – a naročito im nije vreme politički jer su po ulicama ne samo protesti, nego i kontraprotesti koje organizuje vlast.

Možda je još važnije pitanje da li su tenkovi izvezeni da bi se posle vojne parade vratili u svoja prirodna staništa ili su doterani na Novi Beograd da bi tu i ostali na koti Palata Srbije, kao što je ono sumorno i skaredno šatorsko naselje ostalo na koti Predsedništvo/Parlament?

Tenkovi bi mogli da ostanu i pod nekim podlačkim izgovorom, čemu je ova vlast i inače sklona, na primer, da ih neće više voziti jer su se građani žalili da gusenice uništavaju kolovoz? Ili da će ubuduće stajati na raskrsnicama umesto kružnih tokova na koje smo takođe imali pritužbe? Pa kad im je prošlo da su most srušili samo zato što su ga tu postavili nacisti, zašto tenkovi ne bi ostali kao podsećanje na proboj Solunskog fronta ili bilo koju drugu vojnu operaciju, samo da nema veze sa partizanima? A mogu da nam daju i neki zreliji odgovor kao što je: „zbog sira i vojne muzike“, na primer, ili: „da bi se budale čudile“ ili nešto treće iz njihovog trećerazrednog repertoara trećeg osnovne.

A ako budemo baš insistirali, ostanak tenkova bi mogli da nam dokumentovano obrazlože. Kad kažem dokumentovano, mislim na odgovor predsednika Srbije kad ga je voditeljka, iznajmljena za tu priliku od televizije koja je u njenom vlasništvu, eksplicitno pitala da li može da dokumentuje svoju tvrdnju da su mu nameštali ubistvo, nalik onom nedavnom u Americi. Da, postoji dokument, ustvrdio je predsednik Srbije, da su „blokaderi“ planirali da ga pozovu na debatu koju bi organizovali 28. septembra na Trgu Republike, u kojoj bi on, posađen na tačno određenu stolicu, bio ubijen kao Čarli Kirk.

Čovek koji je spreman da to što ga studentska lista ubija u pojam predstavi kao da ga ubijaju u atentatu, sasvim je nabaždaren da opstanak na vlasti vidi kroz ostanak tenkova. Pitanje je samo da li je krajnje vreme da bar neka, makar i nenadležna institucija zaista i preduzme ozbiljne akcije opštenarodne odbrane i društvene samozaštite? Jer, kao i u privatnom životu, sa nekim ljudima možete, zavisno od štete koju su kadri da vam načine, da igrate na petu ličnu pa ispadanje, sa nekima na dva žuta pa crveni karton, a sa nekima bogami samo na taknuto-maknuto.

(Peščanik, foto: Beta/AP )