Da li postoji veća stramota za društvo od one u kojoj učitelji i profesori postaju nepoželjini, upitala je Rima Grujić, obraćajući se na komemorativnom skupu u Novom Sadu kao, kako je navela, prognana profesorka Jovine gimnazije.

Danas je 1. septembar – dan kada bi zvono trebalo da označi početak školske godine, kada se otvaraju vrata znanja, učionice pune smehom i radošču. A umesto da slavimo, obeležamo 10 meseci od pada nadstrešnice kada su mladi umesto sigurnosti dobili strah, a umesto odgovornosti tišinu i neprihvatanje krivice, rekla je Grujić.

Kako je ocenila, predosećanje je da živimo u društvu koje obrazovanje tretira kao nevažno.

„Neke naše sestre po znanju i zvanju plaćaju cenu bunta, neke kolege su u pritvoru, Filozofski fakultet je okupiran,…to je slika našeg društva“, kazala je ona.

U Jovinoj gimnaziji, u kojoj je, kako je kazala, radila i disala sa svojim đacima, od danas je nepoželjna.

„Da li postoji veća stramota za društo od one u kojoj učitelji i profesori postaju nepotrebni….Jovina nije samo zgrada, ona je istorija u kojoj su se obrazovale generacije koje su menjale svet, tradicija koja je opstala u svim vremenima, pamćenje da znanje nikada ne umire…“, rekla je ona.

Rušeći škole, kako ističe, ruši se budućnost, ali sve što su prosvetni radnici prenosili generacija, opstaje u njima, njihovim učenicima.

Nakon obraćanja, u Novom Sadu krenula je protestna šetnja srednjoškolaca.

(N1, foto: Autonomija)