Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Boris Milošević izjavio je danas da za civilne žrtve rata ubijene tokom i posle hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ u selu Plavnom i zaseoku Grubori kod Knina ni posle 30 godina nije došlo do pravde.

„Ne znamo ko je ubica i ko je zataškao, a ono što je najstrašnije je da ono što mi ne znamo, zna jako puno ljudi i oni s tim mogu da žive“, rekao je Milošević na komemoraciji u organizaciji SNV i Veća srpske nacionalne manjine Šibensko-kninske županije.

Milošević je rekao da su Grubori, u kojima je ubijeno šestoro uglavnom starijih civila srpske nacionalnosti, postali simbol stradanja posle „Oluje“, iako je ubijanja bilo i u drugim zaseocima Plavna, preneo je portal Novosti koji izdaje SNV.

On je dodao da je u nedavno objavljenom izveštaju udruženje „Documenta“ izbrojaolo više od 20 ubijenih i nestalih u Plavnom, ne uključujući ubijene u Gruborima.

„Danas je nešto drugačije okruženje i atmosfera nego pre pet godina kada smo se prvi put okupili u Gruborima i otvorili procese za budućnost. Klatno koje smo tada pomerili napred nam se vratilo. Ali nemojmo da nas to obeshrabri, da nam provala crnila na ulici ubije nadu u razgovor, pomirenje i zajednički život koji je postojao pre i postojaće dok god je dobrih ljudi“, rekao je Milošević.

On je dodao da je u Plavnom i Gruborima danas, ipak, mnogo više života nego pre pet godina, kao i da su neke kuće obnovljene, dok druge čekaju renoviranje.

Milošević je rekao da se redovno priseća i stradanja građana hrvatske nacionalnosti.

„Ništa ne može da opravda grozan zločin u Čengićima nad četvoročlanom porodicom gde su ubijena i deca, ili zločin u Zatonu Obrovačkom kada su pripadnici milicije Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajine rafalom iz automatskog oružja ubili sedam starijih meštana. Svi mi okupljeni delimo tugu za ubijenima i osudu za zločince. Činimo to iz osećaja dubokog uverenja da sve žrtve imaju jednaku empatiju i status bez obzira na nacionalnost“, naveo je Milošević.

Izaslanica hrvatske Vlade Fadila Bahović izrazila je saosećanje sa porodicama ubijenih.

„Sećanje je to na teška vremena, ali i podsetnik na nevine žrtve s obe strane, jer rat je nemilosrdan i ne štedi nikoga, uništava materijalna dobra, oduzima bezbrižna detinjstva i tek načetu mladost i prekida prijateljstva“, rekla je Bahović.

Ona je izjavila da sudbinu Grubora dele brojna druga mesta širom Hrvatske u kojima su stradali i Hrvati i Srbi, kao i drugi hrvatski državljani i dodala da prošlost ne može da se menja, ali da iz nje može da se uči kako da se poštuju žrtve rata i gradi pravednije društvo, na dobrobit svih građana.

Počast žrtvama su polaganjem venaca i paljenjem sveća odali i izaslanica predsednika Hrvatske Melita Mulić i zamenik župana Šibensko-kninske županije Nenad Tisak, koji je bio i izaslanik predsednika Hrvatskog sabora.

Komemoraciji su prisustvovali i gradonačelnik Knina Marijo Ćaćić, poslanica srpske nacionalne manjine Anja Šimpraga, predstavnici veća srpske nacionalne manjine iz nekoliko županija i delegacija Ambasade Srbije u Hrvatskoj.

U Gruborima kod Knina su, posle akcije Oluja, ubijeni Marija, Miloš, Jovan, Jovo i Milica Grubor, kao i Đuro Karanović.

Dvojica optuženih pripadnika Antiterorističke jedinice Lučko Frane Drlja i Božo Krajina su u junu 2014. oslobođeni na Županijskom sudu u Zagrebu.

Sudija Zdravko Majerović je u obrazloženju presude utvrdio da je u Gruborima počinjen strašan zločin, koji su počinili pripadnici te antiterorističke jedinice, ali da nije dokazana odgovornost Drlje i Krajine.

„Ubijeni su nevini, stari ljudi ispred svojih kuća. Za to nema nikakvog opravdanja“, navodi se u obrazloženju.

Hrvatsko pravosuđe je u poslednjih 30 godina podiglo tri optužnice za zločine počinjene tokom i nakon „Oluje“, od kojih su dve završene osuđujućim presudama.

(Beta, foto: CGO)