Svi koji su “prognani” jer su se pridržavali svojih ideala i borili se za istinu, pravdu i slobodu ne treba naše sažaljenje, oni nisu žrtve, oni treba da su ponosni na to što su ustali protiv nepravde, a naše je da ne dozvolimo da ih obesahrabruju – treba da im se divimo jer su uradili nešto hrabro, istaknuto je sinoć u Novom Sadu, na tribini “Prognani među nama”.

Tribinu, koje je održana u aktivističkom baru “Crni ovan”, organizovao je Građanski pokret Bravo, a okupljenima se obratilo više pojedinaca iz različitih društvenih oblasti, a kojima je zajedničko to da su ostali bez posla ili ga se odrekli jer su se našli na suprotnoij strani od vlasti kojoj je jedini obrazac postupanja jednoumlje. 

Uglješa Bokić, novinar koji je dao otkaz u policiji nakon decenije rada, precizirao je da je otkaz usledio nakon ”nemilih scena na Šodrošu”. Dodaje da je, kada je video gde ovo sve vodi, otišao svojevoljno jer nikada nije prihvatao da bude žrtva niti da “izlazi na zadnja vrata”.

“Istraživački novinari rade sličan posao kao policija, ali sa manjom logistikom, a rade ga bolje. Više mogu da doprinesem ovom društvu kao novinar, nego kao pripadnik policije”, dodao je Bokić. 

Jelena Ivetić otpuštena iz Šabačkog pozorišta sa mesta organizatorka programa, kaže da je posao izgubila kada su počele javne podrške studentima jer je direktorka odlučila da neko bude primer koji će im predočiti da ne mogu da “mašu crvenim rukicama”.

 “Mislila je direktorka da će tako umiriti glumce i ostale zaposlene, ali je napravila kontraefekat jer je čitava pozorišna javnost, a pre svega moje kolege iz Šabačkog pozorišta krenule u ‘ljuti boj” sa njom i da traže njenu ostavku”, ispričala je Ivetić.

Dodala je i da je direktorka pozorišta prethodno bila zamenica direktora Parking servisa u Šapcu, ali da joj je dečko, koji je “jedan od najbližih ljudi nepomenika ispunio želju da bude direktorka pozorišta”.   

Vukašin Milićević, koji je otpušten sa Bogoslovskog fakulteta, ispričao je kako je godinama trpeo probleme na poslu vezano za njegove javne istupe, koji su se prvo iskazali tako što nije napredaovao, a zatim je nakon podrške studentima i javne kritike crkve “bio banovan”. 

“Svi mi živimo u bablovima, oni su udobni, međutim kod nas se religija pretvorila u otrovni mjehur koji je progurao sve, tu više nema mesta za bablove i treba otvoreno izaći i reći o čemu se tu radi”, naveo je Milićević.

Nela Spasojević, otpuštena profesorka matematike iz Trstenika upozorila je da poslednjih pet godina trpi mobing, ali da je sve izdržala jer je imala podršku šire zajednice, prvenstveno u grupi “Prosveta uz studente Srbije”. 

“U obustavu sam ušla kao podrška studentima, ali sam znala i da ako budem u učionici, da će nekog od mojih đaka, kao kada se desila ona stolica, da kupe za šaku bombona i da mi nameste kako držim političke govore u školi, tako da sam ušla u obustavu kako bih mogla da sačuvam posao”, ispričala je ona. Dodala je da i dalje dobija poruke podrške svojih bivših đaka.

Suzana Rogan otpuštena profesorka srpskog jezika i književnosti iz Kragujevca pešačila je zajedno sa studentima do Niša. Kako je navela, to je morala da uradi jer je sa Novim Sadom povezana i zbog studija, tokom kojih je u tom gradu živela pet godina. 

“Odgovornost nastavnika je velika, put da mlade izvedete na što bolji put, da ih naučite pravdi je veoma težak… Jedino što sam mogla je da podržim mlade ljude koji su smogli hrabrosti da razgone mrak, iako su ih ubeđivali da oni to ne mogu”, navela je Rogan. 

Publika njihove priče nije tumačila kao žaljenje i nije im ponudila sažaljenje već podršku i aplauze, iskazujući im tako divljenje zbog svega što su uradili, što rade i što su usput istrpeli. 

(Autonomija, foto: Darko Šper)