Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) podsetio je danas na godišnjicu progona vojvođanskih Hrvata, navodeći da je za zločine nad Hrvatima u Vojvodini pravoznažno, pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove u Hagu Vojislav Šešelj. 

U saopštenju te stranke ocenjuje se da je progon Hrvata iz Srema, jugozapadne i zapadne Bačke od početka 1990-ih, jedno od najtragičnijih razdoblja u novijoj istoriji Vojvodine.

Podseća se da je 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima održan miting SRS na kojem je Vojislav Šešelj pročitao imena sedamnaestoro viđenijih lokalnih Hrvata, kojima je javno poručeno da se imaju iseliti, jer će u protivnom biti proterani. 

“Istina, nasilno proterivanje vojvođanskih Hrvata započelo je još 1991. etničkim incidentima u Novom Slankamenu, kao i drugim mestima u Sremu, no ovaj je događaj u Hrtkovcima prepoznat u javnosti kao najeklatantniji primer”, ističe DSHV.

Pored Hrtkovaca, podseća se, Hrvati su devedesetih proterivani i iz drugih vojvođanskih mesta: Golubinaca, Sota, Morovića, Erdevika, Kukujevaca, Gibarca, Šida, Vašice, Rume, Iriga, Beške, Bača, Plavne, Sonte, Stanišića, Subotice i brojnih drugih. 

DSHV podseća i na podatke nevladinih organizacija po kojima je u Vojvodini devedesetih ubijeno 25 osoba, od kojih se tri još uvijek vode kao nestale, a da ju je moralo napustiti između 35 i 40 hiljada Hrvata, od kojih se gotovo niko nije vratio.

“Ističemo da pravosudna tela u Republici Srbiji do sada nisu, osim u jednom slučaju, pokretala sudske postupke za učinjene zločine na teritoriji Vojvodine u to vreme, mada su bile podnete krivične prijave. Ovi se zločini razrađenim politikama prećutkuju”, upozoravaju iz DSHV.

Uz podsećanje da je za zločine nad Hrvatima u Vojvodini pravosnažno osuđen Vojislav Šešelj, DSHV upozorava da je on nakon toga ”mimo svih  demokratskih standarda i načela međunarodnog prava”, nastavio svoje političko delovanje, a koje je delom usmereno ne samo na negiranje činjenica zbog kojih je osuđen.

“Smatramo tako nešto za nedopustivo delovanje za svaku demokratski legitimisanu državu, najposle za onu koja ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji”, ističe DSHV.

DSHV će nastaviti intenzivnije raditi na uspostavi sadržajne kulture sećanja o stradanju Hrvata u Vojvodini 1990-ih, koja će za rezultat imati javno spomen-obeležje za žrtve, te prigodnu i stalnu komemoraciju, dodaje se. 

“Kultura sjećanja ne sme biti instrument podela, ideološke manipulacije niti istorijskog revizionizma, nego prostor susreta – gde se priznaje i potvrđuje patnja onih koji su trpeli, bez uslovljavanja, relativizacije ili selektivnosti”, navode iz te stranke. 

Ističu i da sećanje na stradanje Hrvata u Vojvodini ne pripada ni jednoj spoljnoj agendi, ni politikantskom pokušaju usmeravanja kolektivnog bola u svrhu dnevno-političkih ciljeva, već da pripada samoj zajednici pogođenoj progonima, njenim preživelima i potomcima. 

(Autonomija, foto: RSE)