Pre nedelju dana, 19. novembra 2024. godine, sveobuhvatan rat u Ukrajini ušao je u svoj hiljaditi dan.

Na taj dan su mnogi ruski opozicioni izvori, kao i ukrajinski izvori, pravili presek proteklih 1000 dana ove tragedije u brojkama.

Brojke koje odražavaju ovaj rat vredi obnavljati, ponavljati i promišljati. One nisu samo statistika, već podsetnik na zločin neviđenih razmera koji se odvija pred našim očima. Ubeđen sam da je sveta obaveza svakog čoveka dobre volje da na to svakodnevno podseća i sebe i druge, da ovakvi zločini ne bi postali rutina, a samim tim – normalni, prihvatljivi i ponovljivi, što je nesumnjivo cilj svih diktatora i agresora sveta.

Zato sam i ja odlučio da za srpski publiku napravim svojevrsni „presek preseka“ o rusko-ukrajinskom ratu u brojkama.

Ovo je prvi deo tog preseka, koji se odnosi samo na Ukrajinu. Drugi deo će biti fokusiran na Rusiju.

Dani i kilometri

Prva brojka, na koju nas podsećaju ukrajinski izvori, je brojka 3.925. Ovo je broj dana koji je do 19. novembra ove godine protekao od početka Putinove oružane agresije na Ukrajinu u martu 2014. Broj dana tokom kojih ceo svet, i zapadni i istočni, toleriše i ne radi dovoljno da zaustavi jedan od najgorih međunarodnih zločina – osvajački rat.

Prva žrtva tog rata bio je Sergej Kokurin, 36-godišnji zastavnik ukrajinske vojske iz Simferopolja (Krim), ubijen tokom Putinove invazije na njegov rodni grad 18. marta 2014. Sergej je bio prvi etnički Rus koji je poginuo u Ukrajini. Nije ubijen rukom izmišljenih „ukro-nacista“ iz Putinove propagande, već metkom ispaljenim iz puške Putinovog vojnika.

Druga brojka, takođe u danima, je 3. To je okvirni broj dana koji je po mišljenju Putinovih propagandista bio potreban Rusiji da pobedi Ukrajinu u slučaju sveobuhvatnog rata. Tako je u aprilu 2014. godine ruski vojni politikolog i potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov izjavio je da bi, u slučaju rata, „za dan-dva, najviše za dva-tri dana ruska vojska mogla da stigne do Kijeva“. U aprilu 2021. godine ruska propagandistkinja Margarita Simonjan je prezrivo izjavila: „U pravom ratu pobedićemo Ukrajinu za 2 dana. Šta tu uopšte ima da se pobeđuje? Pa, to je Ukrajina pobogu“. Beloruski diktator Lukašenko je 20 dana pre invazije izjavio: „Ukrajina nikada neće ratovati s nama. Taj rat će trajati, pa, najviše tri-četiri dana. Tamo neće imati ko da ratuje protiv nas.“

Prema podacima britanskog Kraljevskog instituta za objedinjene odbrambene studije, ruske snage su planirale da zauzmu Kijev u roku od 72 sata i kompletno osvoje ukrajinske teritorije za 10 dana, a potom da okupiraju zemlju kako bi omogućile aneksiju do avgusta 2022. U realnosti je bitka za Kijev trajala od 24. februara do 2. aprila, što je ukupno 38 dana, i završila se povlačenjem ruske vojske iz ukrajinske prestonice.

Sledeća brojka je 10%. To je površina ukrajinske teritorije koju je Rusija uspela da okupira i zadrži od početka invazije (pre toga, Rusija je kontrolisala oko 7% ukrajinske teritorije (uključujući Krim) koje je zauzela između 2014. i 2016). Broj 14 odnosi se na dnevni tempo napretka ruske vojske u Ukrajini u kvadratnim kilometrima (podaci američkog Instituta za proučavanje rata za oktobar 2024). 500.000 kvadratnih kilometara je okvirna površina Ukrajine koja još uvek nije pod ruskom okupacijom ili je oslobođena u ukrajinskim kontra-napadima 2022. i 2023. Ovim tempom, operacija „Kijev za tri dana“ bi, dakle, trajala još 98 godina.

Grivne i dolari

U poređenju sa ovim više nego skromnim uspesima, šteta koju je Putin svojim ratom naneo Ukrajini je ogromna.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač u svom članku posvećenom 1000. danu rata skreće pažnju na to da se ukupna šteta pričinjena Ukrajini kao posledica ruske agresije procenjuje na približno 800 milijardi američkih dolara. Pri tome, šteta infrastrukturi Ukrajine dostigla je više od 200 milijardi američkih dolara. Ekološka šteta pričinjena ukrajinskim ekosistemima procenjuje se na 65 milijardi američkih dolara. Poređenja radi, ceo BDP Republike Srbije prošle godine iznosio je oko 83 milijarde američkih dolara, to jest ekonomska šteta koju je Putin već naneo Ukrajini je jednaka vrednosti otprilike 10 Srbija.

Prema podacima Misije UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini iz oktobra ove godine, od 24. februara 2022. u Ukrajini je potpuno uništeno 75 medicinskih i 324 obrazovnih ustanova. 587 medicinskih i 1.172 obrazovnih ustanova je oštećeno. Prema podacima ukrajinskog medija Liga.net prikupljenim od ukrajinskih regionalnih uprava, za prve dve godine sveobuhvatnog rata u Ukrajini uništeno je više od 213.000 stambenih objekata ili 10% stambenog fonda zemlje. Podsetimo se da je od tada proteklo već skoro 10 meseci, tokom kojih bukvalno svakog dana stižu vesti o ruskim udarima na stambene zgrade u Ukrajini, najčešće u Harkovu, Sumama, Odesi, Zaporožju i Krivom Rogu. U većini slučajeva se radi o soliterima.

Ekološka šteta zbog zagađenja, toksičnih vojnih materijala i uništavanja zaštićenih prirodnih zona takođe je ogromna. Najveći pojedinačni ekološki incident tokom rata bilo je uništenje Kahovske brane 6. juna 2023. Po podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, biće potrebne duge godine da se proceni šteta u rečnim, morskim i kopnenim ekosistemima od poplave, morske desalinacije, isušenja i zagađenja koji su usledili.

Posebna stavka su mine. Kako navodi ruski opozicioni medij Meduza, protiv-pešadijske mine su prisutne na trećini ukrajinske teritorije, što Ukrajinu čini najviše miniranom zemljom na svetu. Mine zauzimaju treće mesto među uzrocima smrti i povreda civila u Ukrajini. Izvor citira nalaz stručne organizacije Globsec, prema kojeg bi potpuno deminiranje zemlje sadašnjim tehnologijama trajalo 757 godina. Po računici Svetske banke, deminiranje Ukrajine nakon prvih 500 dana rata koštalo bi 37,7 milijardi dolara. U međuvremenu je prošlo još 500 dana.

Civili

Finansijska šteta bilo koje veličine se dâ nadoknaditi. Ono što se ne može nadoknaditi su ljudski životi i osakaćene sudbine.

Prema podacima Misije UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, stanjem na oktobar 2024. u rusko-ukrajinskom ratu su život izgubila 12.162 ukrajinska civila, dok je 29.081 civila ranjeno. Kancelarija glavnog tužioca Ukrajine saopštava da je rat stanjem na 19. novembar ubio 589 i ranio 1.702 ukrajinske dece.

Kako podseća ruski opozicioni portal Mediazona, ove brojke, ma koliko strašne, zaklanjaju pravu razmeru ljudske tragedije. Naime, radi se samo o poimence potvrđenim žrtvama. Međutim, nije poznato koliko je ljudi poginulo u mnogim područjima juga i istoka Ukrajine gde su se vodile intenzivne borbe, a koja su sada pod okupacijom.

Posebno se ističe Mariupolj, veliki grad sa predratnim stanovništvom od preko 400.000 ljudi, danas gotovo potpuno uništen. Organizacija Human Rights Watch objašnjava: „S obzirom na to da se Mariupolj i dalje nalazi pod ruskom okupacijom, mnogi ljudi koji su ostali u gradu iz bezbednosnih razloga odbijaju da govore o zločinima kojima su svedočili tokom opsade ili u mesecima koji su usledili. Fizički dokazi o zločinima koje su počinile ruske trupe i proruske oružane formacije u mnogim slučajevima su već izgubljeni ili uništeni. Zbog toga nije moguće utvrditi tačan broj poginulih, ranjenih i nestalih kao rezultat delovanja ruskih snaga tokom opsade Mariupolja.“

Na osnovu analize sveže iskopanih grobova na grobljima Mariupolja i poređenjem sa stopom prirodne smrtnosti u ovom gradu prethodne godine, organizacija procenjuje da broj žrtava u tom gradu ne može biti ispod 8.000. Od njih UN poimence potvrđuje samo 1.348.

Pored Mariupolja, u okupiranoj zoni nalaze još stotine većih i manjih naseljenih mesta koja su bukvalno zbrisana sa lica zemlje, zajedno sa svojim stanovnicima koji su velikim delom završili u nepoznatim grobnicama bez identifikacije i priznanja UN. Kako saopštava Mediazona, tužilaštvo Ukrajine je pokrenulo 148.000 krivičnih postupaka povezanih sa ratnim zločinima. O pravom broju poginulih u tim zločinima možemo samo da nagađamo.

Mediazona takođe podseća da se najmanje 14.000 ukrajinskih civila nalazi u ruskom zarobljeništvu. Ove brojke, koje uključuju „civilne taoce“ otete od strane Rusije još od 2014, ovog leta izneo je ukrajinski ombudsman Dmitrij Lubinec. Ombudsman je istakao da je vraćanje ukrajinskih civila iz ruskog zarobljeništva izuzetno teško. Ukrajina je prinuđena na razmenu sa zarobljenim ruskim vojnicima, iako je to protivno međunarodnom humanitarnom pravu: civile uopšte ne bi trebalo uzimati u zarobljeništvo.

Pored stotina hiljada ubijenih, osakaćenih i otetih, tu su i milioni izbeglica. Tako po zvaničnim podacima ukrajinskih vlasti, hiljaditog dana rata u Ukrajini ima više od 3,7 miliona interno raseljenih, dok je više od 6,2 miliona Ukrajinaca u potrazi za bezbednošću otišlo u inostranstvo. Po podacima UN, 90% ukrajinskih izbeglica su žene i deca. Za interno raseljene taj udeo je 60%.

3,5 miliona Ukrajinaca žive pod okupacijom. Kako izveštava Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) u izveštaju od 20. marta 2024, ti ljudi žive u atmosferi totalne diktature, terora i bezakonja, gde su uobičajeni „ubistva, tortura i surovo postupanje, seksualno nasilje, prisilni nestanci, proizvoljna pritvaranja, neosnovano nasilje i zastrašivanje“. Kratka okupacija Kijevske oblasti u martu i aprilu 2022. ostavila je više od hiljadu ubijenih civila. Samo u naselju Buča pronađeno je 450 tela. Koliko još takvih Buča ima na teritorijama koje ostaju pod okupacijom saznaćemo tek posle rata.

Vojnici

Broj poginulih i ranjenih ukrajinskih vojnika se drži u tajnosti. Jedina brojka koju je u februaru 2024. zvanično saopštio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je 31.000 poginulih. Projekat UALosses prati smrti ukrajinskih vojnika koje se poimence potvrđuju preko dostupnih izvora i nabrojao je 65.298 takvih smrti. Prema izvorima The Wall Street Journal iz septembra ove godine, ukupni vojni gubici Ukrajine su tog meseca dostigli 80.000 poginulih i 400.000 ranjenih. Kako god bilo, svaka ukrajinska vojna žrtva je suvišna, jer se u većini slučajeva radi o civilima obučenim u uniforme da bi branili svoj dom.

Po dopisu The New York Times, zaključno sa oktobrom ove godine 8.000 ukrajinskih vojnika nalazi se u ruskom zarobljeništvu. Prema rečima šefice Misije UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, Danijel Bel, više od 95% ukrajinskih vojnika se u ruskom zarobljeništvu podvrgava torturi. „Muče ih od prvih ispitivanja. Tukli su ih metalnim šipkama i mučili strujom. Ovo je najgore što sam videla za 20 godina svoje karijere“, rekla je ona.

Mediazona podseća na smrt ratnog zarobljenika Aleksandra Iščenko čije telo je vraćeno u Ukrajinu sa brojnim povredama rebara. Nakon skoro svake od dosadašnjih 58 razmena zarobljenika svet su obilazile slike izgladnelih muškaraca sa kožom ispresecanom ožiljcima, ponekad u formi svastike. Mene lično je najviše šokirala priča 22-godišnjeg ratnog zarobljenika Jurija Gulčuka, razmenjenog u septembru, koji je nakon dve godine u ruskom zarobljeništvu izgubio moć govora.

Energija

U svom septembarskom izveštaju, Misija UN za praćenje ljudskih prava navodi da su ruski napadi doveli do gubitka oko 9 gigavata proizvodnih kapaciteta Ukrajine, što čini polovinu energije potrebne Ukrajini u zimskom periodu. Do juna 2024. 73% termoelektrana u zemlji bilo je van funkcije. Napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine su ciljanog karaktera, kako je ponosno potvrdio i sam Putin 8. decembra 2022. godine i opet 11. aprila 2024. godine. To je ratni zločin. Ukrajinu čeka treća teška ratna zima sa nestašicom energije za struju i grejanje. Ruski antiratni komitet trenutno prikuplja 100.000 evra za generatore namenjene ukrajinskim školama i bolnicama. Svako može doprineti na sledećem sajtu.

Ovo je presek „statistike užasa“ koju je stvorilo 1000 dana rata u Ukrajini. Ništa manje užasna je statistika Putinovog rata i po Rusiju. O tome u narednom nastavku.

(Peščanik, foto: Beta/AP)