Dok se s jedne strane Evropska unija (EU) i Zapad zvanično bore protiv kineskog uticaja kada je u pitanju privreda, u Srbiji se dešava da kompanije sarađuju na raznim projektima. Sagovornici N1 kažu da ne treba da imamo iluziju da će stranci propustiti profit, ali i da ovakvim ponašanjem EU narušava sopstvenu reputaciju.

Pre svega uočljiva je saradnja Kine i Francuske čije kompanije su angažovane na nekoliko velikih infrastrukturnih projekta u Srbiji.

Najnovije veze kineskih i francuskih kompanija otkrio je magazin Nova ekonomija. Kako navode u dokumentu u koji su imali uvid, francuska kompanija „Elžis“ je bila zadužena za nadzor nad arhitektonskim poslovima na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, čija se nadstrešica urušila 1. novembra i usmrtila 15 ljudi, a dvoje teško povredila.

Za nadzor radova na celom projektu bio je angažovan konzorcijum šest firmi. Posao su radili AG institut, francuski Ežis, preduzetnik Slaviša Ilić, mađarski Vikoti i Utiber sa povezanom firmom Utiber Road Investment, ali Utiber je bio na čelu konzorcijuma. U ovom poslu glavni izvođač radova je konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC.

Kredit za novi most na Savi, planiran na mestu starog tramvajskog mosta, uzet je od francuske banke BNP Pariba (Paribas). Ovaj kredit u iznosu od 80 miliona evra namenjen za uklanjanje Starog savskog mosta u Beogradu i gradnju novog čeličnog lučnog mosta, osiguran je kod Kineske uvozno izvozne finansijske korporacije. Glavni izvođač radova je kineska kompanija Pauer Čajna internešenal grup limited (PowerChina international group limited) iz Pekinga.

Pomenuti Elžis i još dve francuske kompanije su partneri u projektu „Beogradski metro“. Elžis je zadužen za projektovanje, sa pariskom kompanijom RATP potpisan je Memorandum o razumevanju u kome je izražena želja da ova kompanija postane „rani operater“ beogradskog metroa. Rani operater znači da će RATP savetovati Vladu Republike Srbije i Grad Beograd kako bi se u postupku projektovanja, pre svega metro stanica, dobili maksimalni komercijalni efekti za grad i obezbedio maksimalni komfor putnika. Francuska kompanija Alstom trebalo bi da snabdeva metro vozovima i tehnikom, a svi građevinski radovi povereni su (opet) kompaniji Pauer Čajna.

Prilikom letošnje posete Srbiji predsednka Francuske Emanuela Makrona potpisano je nekoliko sporazuma. Prema podacima Zakona o potvrđivanju aneksa sporazuma Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata, koji se nalazi na sajtu Skupštine Srbije, pola milijarde evra je opredeljeno za izradnju fabrike za prešičšćavanje otpadnih voda u Beogradu.

Za doprinos razvoju infrastrukture i upravljanju otpadnim vodama u Velikom Selu namenjeno je 476.000.000 odnosno 551.000.000 evra u zavisnosti od toga da li je projekat usklađen sa evropskom taksonomijom koja se odnosi na standard održivosti, navedeno je u Zakonu.

Sam ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda potpisan je još 2020. godine.

Sporazumi su potpisani između ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i kompanije Čajna mašineri endžinjiring korporejšn (China machinery engineering corporation – CMEC) u Srbiji i JКP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

Srpski „brend“ i „tango korupcije“

Ekonomista Saša Đogović za N1 kaže da je Srbija poznata „kao zemlja mita i korupcije“ i zahvaljujući takvom „brendu“ kompanije dolaze kako bi ugovarale cene van uvida javnosti.

„Zahvaljujući takvom brendu, onda će kompanije iz tih država dolaziti na tržište, dogovarati poslove i cene“,  Đogović.

On navodi da Kina ide tamo gde „nema prepreka“: „Treba naći igrača koji zna da pleše tango korupcije u dvoje poput afričkih zemlja, nas, Mađara… Važno je završiti posao iza paravana, van očiju javnosti“.

Đogović kaže da nije previše iznenađen prisustvom francuskih kompanija u projektima u kojima su i Kinezi.

Može Kina i transparentno

On podseća da na ovaj način nema dovoljno kontrole i lako može da se „naduva“ cena, a da posledice snose oni koji finansiraju – građani, odnosno budžetski obveznici.

„Ne treba da imamo iluzije. Oni neće ispustiti profit. Imaju svoj deo posla, a ko će da izvodi druge radove ih baš briga. U slučaju metroa podelili su uloge, Francuzi se bave upravljanjem i vozovima, a Kinezi građevinskim radovima“, dodaje.

Đogović kaže da gde god nema procedura javnih nabavki ili javno-privatnog partnerstva može biti sumnje, nevezano odakle su kompanije – da li su iz Azerbejdžana, SAD, Velike Britanije, što je slučaj u Srbiji.

Navodi primer „Pelješkog mosta“ u Hrvatskoj gde je raspisana javna nabavka koju je finansirala EU, a izvođač je bila kineska kompanija.

„Sve je išlo kako treba. S druge strane, imamo slučaj autoputa od Čačka do Požege, koji je direktno dogovoran. Kasni se četiri godine, svi rokovi su probijeni, a nema odgovora o tome ko je kriv, koliko smo izgubili novca, šta se desilo“, podseća Đogović.

„EU narušava sopstvenu reputaciju“

Miloš Pavković, saradnik organizacije Centar za evropske politike, podseća da je poslednjoj deceniji Kina znatno uvećala svoje investicije i izjednačila se sa nivoom (1,4 milijarde evra godišnje) koji investira Evropska unija kao entitet. On kaže da kineske investicije same po sebi nisu retkost u Evropskoj uniji, a da su problem one koje prate netransparentan proces i izbegavanje Zakona o javnim nabavkama.

Pavković smatra da se učešćem evropskih, odnosno u ovom slučaju francuskih kompanija u netransparentnim procesima postavlja pitanje dvostrukih standarda, jer EU ne kritikuje kada to radi firma iz država članice.

„Vidimo da EU neće da kritukuje takve prakse, iako se koriste iste ‘rupe’ u zakonu“, navodi Pavlović.

On ukazuje na to da je jedan od problema to što Srbija nije članica EU i na nju se ne primenjuju sve direktive Evropske komisije (EK) iz 2014. godine koja reguliše postupke javnih nabavki.

„Srbija se nije sa tim uskladila, niti će se uskladiti pre nego što postane članica Evropske unije. S druge strane, ovakve prakse idu pre svega na štetu građana Srbije, jer oni plaćaju pomenute projekte. Evropska unija ovakvim ponašanjem narušava sopstvenu reputaciju i kredibilitet i daje oružje anti-EU snagama u Srbiji da otvoreno i s pravom kritikuju“, zaključio je Pavlović za N1.

Evropa neće žuriti da raskida odnose sa Kinom

Politikolog Aleksandar Đokić ocenjuje da u postepenom smanjenju saradnje sa Kinom prednjače Sjedinjene Američke Države (SAD), ne Evropska unija.

„Nakon pobede političke opcije nenaklonjene Evropi na američkim izborima, EU će biti prisiljena da štiti svoje ekonomske interese i od SAD i od Kine. To menja dosadašnju dinamiku. Otuda EU neće žuriti da raskida odnose sa Kinom u poziciji neizvesnosti pravca razvoja odnosa sa SAD“, dodaje Đokić.

On smatra da je važno razlučiti interese privatnog kapitala od nacionalnih – državnih interesa. Kako kaže, privatni kapital će sarađivati u bilo kojoj sferi sa bilo kojim kapitalom stranog porekla, ukoliko mu to donosi dobit, a data saradnja nije zabranjena nekim sankcionim ili protekcionističkim aktom države u kojoj je sedište tog kapitala.

„Postoje određeni slučajevi u kojima kapital zaobilazi i takve mere, ali tada takvi postupci nose veliki rizik za vlasnike tog konkretnog kapitala. U slučaju saradnje evropskog, to jest francuskog kapitala sa kineskim na infrastrukturnim projektima širom Srbije, takav rizik ne postoji, ta saradnja je legalna i profitabilna“, ističe Đokić za N1.

On smatra da tek u onom trenutku kada EU ili Francuska promene vektor svoje politike prema Kini, nametnu ograničenja na razna polja saradnje, evropski kapital će promeniti ponašanje u skladu sa novonastalim okolnostima.

„Diskurs da je Kina ekonomski konkurent Evrope je tačan, Evropa uvodi protekcionističke mere protiv kineskog kapitala tamo gde smatra da je to u interesu opstanka i razvoja domaćeg kapitala, na primer u automobilskoj industriji. Budući da Srbija privlači investicioni kapital i iz Kine i iz Evrope i da predstavlja mesto gde oba kapitala mogu slobodno da deluju, tamo gde je kapitalu u interesu doći će i do saradnje, ne samo konkurencije. Naravno, budući da su dati projekti državni, na sve to utiče i politika, to jest srpske vlasti koje žele da imaju dobre odnose i sa Kinom i sa Francuskom, pa kroz nju i sa EU“, zaključuje Đokić.

(N1, foto: Autonomija)