Međunacionalni sukobi su “izvor zarade” elite koja vlada pre svega Srbijom, ali i ostalim zemljama u regionu, ocenjeno je danas u Novom Sadu. Tribinu “Srbija i Kosovo – uloga medija i civilnog društva u izgradnji poverenja i saradnje“, organizovali su Nezavisno društvo novinara Vojvodine, BIRN, Internews Kosova i portal Kossev, a u sklopu poseta novinara iz srpskih i albanskih medija sa Kosova Beogradu i Novom Sadu. 

Podsetivši na izreku da riba srmdi od glave a čisti se od repa, novinar i aktivista Dragan Gmizić ocenio je da se poslednjih decenija nagomilani problemi ne čiste uopšte nego dodatno nagomilavaju.

Gmizić je rekao i da se svake godine u određeno vreme otvaraju određena pitanja koja podstiču sukobe na ovim prostorima. 

“Počinje juli – znamo da će krenuti tenzija sa Bošnjacima, počinje avgust – znamo da će krenuti tenzija sa Hrvatskom, konstantno je tenzija sa Albancima. Reč je o jednom modelu zarade i opstanka na vlasti aktielnih političkih elita”, precizirao je on.

“Gledajući arhivu sukoba na Kosovu, za mene je kao da gledam sadašnji sukob u Ukrajini ili na Bliskom istoku, i kada pogledate narativ je manje-više isti”, rekao je Gmizić.

Precizirao je kako Putinova obrazloženja za Ukrajinu ili Netenjahuova za Gazu izuzetno podsećaju na Miloševićeve reči i Miloševićevu propagandu korišćenu u ratu na Kosovu. 

“Strašno je koliko ni mi, ni ceo svet ne uči na tim krvavim greškama”, ocenio je Gmizić.

Dijalog bio moguć i u najstrašnijim vremenima

Pre početka tribine emitovan je i dokumentarni film „Kosovo… Nazdravlje! Gëzuar!“ autora Aleksandra Reljića, koji prati dve paralelne priče – o susretu Arija Abduljija i Isaka Vorgučića, nekadašnjeg pripadnika OVK i nekadašnjeg monaha u Gračanici, kao i dva vlasnika azila za ulične pse – Srbina i Albanca, koje godinama spaja ljubav prema psima.

Reljić je ocenio da vreme nastanka filma (2017) nije bilo mnogo drugačije od onog danas, te da je premijeru pratio protest nacionalističkih organizacija koje su se protivile da se o toj temi uopšte razgovara javno.

Ipak, dodao je Reljić, veza između ljudi koji žele saradnju i zajednički jezik postojala je uvek, pa i u najstrašnijim vremenima dok su oružani sukobi trajali. Podsetio je da je još 1998. uspeo da na Kosovu pronađe studente koji su pristajali na dijalog sa kolegama iz druge nacionalne zajednice, iako to nije bila uobičajena rutina.

Međutim, dodao je, iako danas države ne finansiraju konflikt direktno, one zdušno daju novac za umetničke sadržaje i projekte koji služe tome da se što dalje odmakne od istine o zločinima iz devedesetih godina.

“I medijska scena je zatvorena za te teme, i to ne samo provladina”, ocenio je Reljić. 

Slede posledice strateškog muralisanja

Režiser Željko Stanetić naveo je da je često na Kosovu, gde vodi organizovane grupe studenata i mlađih ljudi još od 2009. godine, i da mu se čini kako situacija ipak nije tako crna.

“Mi svake godine vodimo studente i novinare na Dokufest u Prizren, i svake godine imamo veći broj ljudi koji želi da poseti Kosovo“, rekao je Stanetić.

On je ocenio i da je saradnja uvek moguće kada približite ljude jedne drugima. 

“Mislim da je to u prirodi čoveka, a da je sukob nešto na šta će te neko naterati, stavljajući te u situaciju u kojoj će sukob biti neizbežan. Kada dvoje ljudi, i ne govorim samo o Srbima i Albancima sa Kosova, kada ih približite, mislim da je prirodna potreba čoveka da komunnicira i da sarađuje”, naveo je Stanetić.

Problem je što nam se kao model ponašanja nudi nešto drugo i da ćemo tek videti efekte “strateškog muralisanja”.

Naveo je primer kako vas već na ulasku u Beograd kod stanice Prokop dočeka prvi mural „Kad se vojska na Kosovo vrati“ čije neprekidno ponavljanje, kako ocenjuje, normalizuje taj militantni narativ.

„Ono što mogu da primetim od kada je Aleksandar Vučić došao na vlast je da je Kosovo sve dalje u glavama ljudi ovde kao bilo koji realan pojam, ono ponovo postaje neki mitski pojam, apstraktan ljudima”, rekao je Stanetić. 

Ocenio je i da se komunikacija na nivou Kosova i Srbije uvek predstavlja kao ustupanje drugoj strani, odnosno neka vrsta slabosti, zbog čega izostaju rezultati, ali da mladima treba pružiti šansu da se upoznaju. 

Tribina je realizovana u okviru projekta Podsticanje medijske međukulturne razmene kao korak ka procesu pomirenja između Kosova i Srbije, koju je finansijski podržala Delegacija Evropske unije u Srbiji.

(Autonomija)