Beloruski reditelj i aktivista, koji je proteklih godinu dana prinudno boravio u Srbiji tokom odlučivanja o zahtevu Belorusije za izručenje zbog navodne utaje poreza, Andrej Gnjot se u subotu, 2. novembra, obratio javnosti iz Berlina kao slobodan čovek. U sedištu organizacije za ljudska prava Libereco upriličena je onlajn konferencija za medije na kojoj je Gnjot, zajedno sa svoje dve advokatice, opisao okolnosti pod kojima je proveo sedam meseci u zatvoru, a zatim još pet u kućnom pritvoru u iznajmljenom stanu u Beogradu.

Pošto se zahvalio brojnim evropskim i svetskim organizacijama i pojedincima koji su se zauzeli za njegovo oslobađanje, Gnjot je kao jedan od poslednjih, ključnih koraka u ovom procesu izdvojio susret Vučićevog i tima beloruske opozicione političarke Svitlane Tihanuskaje pre nekoliko sedmica u Njujorku, tokom zasedanja UN. Kada je Gnjotu 31. oktobra istekao propisani kućni pritvor, sud u Beogradu nije odredio drugu meru, što mu je omogućilo da neometano napusti Srbiju.

Kako je naveo, istog dana ga je zamenik nemačkog ambasadora u Srbiji odvezao na aerodrom, gde ga je dočekala policija i sprovela kroz pasošku kontrolu. Zbog fizičke bezbednosti za njegovu pratnju određen je jedan policajac, koji ga je odveo u istu aerodromsku prostoriju u kojoj je prošle godine proveo osam sati. „Tada su me tretirali kao životinju, a sada kao prijatelja“, naveo je Gnjot. Ponudili su mu i rakiju.

Postupak po zahtevu Belorusije još uvek je u toku, samo što prisustvo Andreja Gnjota više nije moguće. Jedan od njegovih beogradskih branilaca, advokat Vladimir Hrle, navodi da je predmet po žalbi vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i da svakako treba insistirati na pravnom epilogu slučaja. Mada je Interpol u međuvremenu uklonio prvobitnu poternicu, mogućnost da pojedine nacionalne baze nisu ažurirane, kao i ponovno stavljanje neke nove Interpolove poternice na zahtev Belorusije, predstavljala bi stalni rizik za slobodno kretanje beloruskog reditelja. „Ukoliko prvostepeni sud ponovo utvrdi da su ispunjene pretpostavke za izručenje, mi ćemo se ponovo žaliti“, ističe Hrle. „U tom slučaju će Andrej Gnjot morati da bude saslušan pred Apelacionim sudom, ali ćemo tražiti da se to organizuje putem video-linka, ili da se postupak sprovede u njegovom odsustvu. Ovo je važno jer želimo da imamo pravosnažnu odluku o odbijanju izručenja, koju će Andrej Gnjot moći da koristi u drugim državama.“

Gnjotove advokatice iz Berlina, Marija Kolesava-Gudzilina i Ana Matieskaja, ukazale su na čestu zloupotrebu Interpolovog sistema za progon političkih protivnika Lukašenkovog režima, što je bio slučaj i sa hapšenjem Andreja Gnjota na beogradskom aerodromu prošlog oktobra. Kako su navele, kada je napustio Srbiju, beloruske vlasti su Gnjotov nalog na Instagramu proglasile „ekstremističkim“, potvrđujući političku pozadinu njegovog progona. Greška je osnovnog suda u Beogradu što taj politički kontekst nije odmah uzet u obzir.

Belorusi koji planiraju da napuste zemlju treba dobro da razmotre rutu svog kretanja i uspostave kontakt sa braniteljima ljudskih prava koji su u stanju da procene rizike, zaključio je Andrej Gnjot i pozvao na oslobađanje 1.300 političkih zatvorenika u Belorusiji.

(Peščanik, foto: Veran Matić)