Odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom, dijalog sa Kosovom, kao i prevremeni izbori, ključni su aspekti političkih poglavlja u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.

Prema izvorima Radija Slobodna Evropa (RSE), koji su imali uvid u nacrt izveštaja, naglašena je zabrinutost zbog jačanja saradnje između Beograda i Moskve.

Zatraženi su konkretni koraci od nadležnih vlasti u vezi sa privođenjem pravdi odgovornih za napad u Banjskoj, navode izvori RSE i dodaju da je nedovoljan napredak u dijalogu posledica postupaka i Kosova i Srbije.

Izveštaj o napretku, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje, najvažniji je dokument kojim se procenjuje napredak zemalja kandidata za članstvo u EU.

Ove godine, Komisija će izveštaj objaviti u sredu, 30. oktobra, a u njemu će se potvrditi da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje trećeg klastera, koji je tehnički spreman za otvaranje.

Zastoj u reformama zbog prevremenih izbora

Izvori RSE koji su upućeni u sadržaj dokumenta, navode da će u ovogodišnjem izveštaju biti naglašeno da su prevremeni izbori i posledični prekid u funkcionisanju vlade i parlamenta „usporili napredak reformi“.

Kako navode, u izveštaju će biti istaknuto da je potrebna jaka politička volja, efikasno planiranje i koordinacija planova, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim institucijama koje su uključene u proces pregovora, kako bi Srbija mogla da ubrza rad na ispunjavanju ciljeva za pregovore o pristupanju Uniji.

Od srpskih vlasti će se zatražiti da im prioritet bude proaktivna i objektivna komunikaciju procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, kao i suzbijanje dezinformacija u nacionalnim medijima.

Odnosi sa Rusijom i Kinom postavljaju pitanja o strateškom pravcu Srbije

U izveštaju se navodi da se Srbija, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, delimično uskladila sa stavovima Evropske unije u međunarodnim forumima, uključujući i Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.

Navodi se da je Srbija nastavila da sarađuje sa EU u zaobilaženju sankcija i pružanju finansijske i humanitarne podrške Ukrajini.

Međutim, naglašava se da se Srbija nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, niti se uskladila sa većinom izjava visokog predstavnika o ovom pitanju.

Godišnji dokument upozorava da je Srbija održala visok nivo odnosa sa Ruskom Federacijom, te je intenzivirala odnose sa Kinom, što „postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije“.

Evropska komisija će u izveštaju podsetiti da se od Srbije očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU, uključujući sankcije protiv Rusije.

Dijalog ključan za napredovanje na evropskom putu

Evropska komisija u izveštaju poručuje da će napredak Srbije ka Evropskoj uniji u mnogome zavisiti i od progresa u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.

U dokumentu se upozorava da je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su lideri Srbije i Kosova postigli u februaru 2023. godine, te Aneks primene koji je usaglašen u martu iste godine u Ohridu, pravno obavezujući za sve strane.

„Bilo kakve formalnosti, uključujući i u vezi sa njegovim usvajanjem, ne bi trebalo da stoje na putu napretka u njegovoj primeni“, navodi se u nacrtu dokumenta o kojem je obavešten RSE.

Sporazumi, podsetimo, nisu potpisani jer je to odbio da uradi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U godišnjem izveštaju se navodi da Srbija i Kosovo moraju u potpunosti da primene sve prethodne sporazume o dijalogu.

Konstruktivnost strana će se procenjivati isključivo na osnovu onoga što primene, navodi se u nacrtu izveštaja, uz podsećanje da normalizacija ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane.

Od Srbije se očekuje da privodi počinioce napada u Banjskoj

U nacrtu izveštaja se ocenjuje da su tokom perioda na koji se odnosi izveštaj bile visoke tenzije na severu Kosova.

Prema izvorima upućenim u sadržaj izveštaja, u dokumentu se navodi da na normalizaciju i dalje loše utiču nedovoljni koraci Srbije da obezbedi odgovornost za nasilni napad naoružanih kosovskih Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. u Banjskoj.

Taj napad, kako se ocenjuje u izveštaju, predstavlja „najveću eskalaciju poslednjih godina“.

Prema nacrtu dokumenta, EU očekuje da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme neophodne mere za hapšenje i brzo privođenje pravdi počinilaca napada na severu Kosova 2023. godine.

Takođe, smatra se da povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. godine i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023. godine loše utiče na obaveze Srbije u dijalogu, te da predstavlja ozbiljno nazadovanje u poštovanju sporazuma iz 2013. i 2015. godine.

U izveštaju se kritikuju akcije kosovskih vlasti na severu zemlje, poput zabrane korišćenja ostalih valuta osim evra, zatvaranje Banke Poštanske štedionice Srbije na severu, kao i zatvaranje kancelarija institucija Srbije na Kosovu.

Ocenjuje se da su ove akcije suprotne obavezama iz dijaloga, te da je EU više puta izražavala zabrinutost zbog stalnog nedostatka koordinacije od strane Kosova i negativnog uticaja na ljude na terenu, dok je ponovila da bi akcije mogle dovesti do dalje eskalacije u ionako nestabilnoj situaciji.

Nažalost, nije moglo da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje za ljude koji su najviše pogođeni ovim akcijama, ocenjuje se u nacrtu dokumenta.

(RSE)