Da li smo čuli za Transnistriju? Ne, u pitanju nisu transrodne zajednice u Istri u Hrvatskoj, već komadić otcepljene teritorije u Moldaviji koji bi da se prisajedini Rusiji, i gde su odavno smeštene ruske okupatorske trupe.

Zapravo, znamo li nešto više o samoj Moldaviji? Osim da je, nažalost, poznata jedino po odličnom vinu i seksualnim radnicama, odnosno trgovini ljudima? Za one sa jeftinijim geografskim kartama, Moldavija je zgodno ušuškana (ili u nezgodnom sendviču) između Rumunije i Ukrajine.

I pravoslavna hrišćanska zemlja, sa tek 2,5 miliona stanovnika, bez izlaza na more, ali sa bogatom istorijom. Bila je nezavisna kneževina još od 1359. godine, turski vazal od 16. veka, a zatim deo Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza.

Nakon pada Berlinskog zida, kao nezavisna država je konstantno gravitirala između Rusije i Evrope, ili između Istoka i Zapada, uz raspojasanu korupciju i siromaštvo. Prema BDP po glavi stanovnika, Moldavija je najsiromašnija evropska država (posle Ukrajine, koja je u otvorenom ratu).

I sad, u toj i takvoj Moldaviji, u nedelju je bilo možda i najvažnije glasanje u prethodnih 35 godina. Održani su predsednički izbori i referendum o ustavnim promenama povodom članstva Moldavije u Evropskoj uniji.

Prozapadni i proevropski tabor u Moldaviji vlada od 2020. godine, od kada je Maja Sandu ubedljivo pobedila na predsedničkim izborima.

Ova bivša zvaničnica Svetske banke sa diplomom sa Harvarda obećala je reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije, a sada se bori za drugi predsednički mandat. Sa druge strane, na glasačkom listiću je bilo još deset kandidata, od kojih je najozbiljniji Aleksander Stojanoglo iz proruske Partije socijalista. I koji je, umesto jedino Evrope, obećao blisku saradnju i sa Evropom i Rusijom, i sa Amerikom i Kinom.

Zvuči poznato? Na izborima u nedelju, Sandu je osvojila 42,5 odsto, a Stojanoglo 26 odsto glasova, pa će biti drugog kruga. Ali, Stojanogloa će verovatno podržati ostali populistički i proruski kandidati, te je rezultat krajnje neizvestan.

Isto je bilo i sa referendumom o ustavnim promenama glede Moldavije u Evropi. Naime, građani Moldavije su podržali predložene izmene Ustava i opredeljenje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji, ali sa veoma tankom razlikom – 50,46 odsto glasova „za“ i 49,54 odsto glasova „protiv“.

A zamislimo sličan referendum u Srbiji? Kakve bismo rezultate dobili mi, nakon decenija proruske propagande, dezinformacija i pumpanja antizapadnih osećanja, uz masovnu kupovinu glasova usput?

Kako bi glasali Aleksandar Vulin, Dragan J. Vučićević i ostale Milice Zavetnice? Emir Kusturica? Novak i Jelena Đoković?

Zamislimo izdašno upregnute Sputnjike, Informere, Hepije, Telegrafe, Pinkove i Večernje Novosti na psihološko-propagandnom zadatku ispiranja mozga centrifugom sa ruskim omekšivačem?

Uostalom, i ne moramo preterano da zamišljamo – eno upravo takvog eksperimenta u bratskoj i pravoslavnoj Moldaviji uživo.

Dok su ankete predviđale mnogo ubedljiviju pobedu Maje Sandu i glasova „za“ Evropsku uniju – šipak. Sitnu prevagu doneli su tek glasovi Moldavki i Moldavaca iz inostranstva, kontra nezapamćenom mešanju Rusije u ceo proces.

Naime, Rusija je uložila goleme napore i goli novac da tu evropsku stvar spreči i sruši, odnosno da zadrži Moldaviju u svojoj geopolitičkoj orbiti i sferi uticaja.

U pitanju je bila lekcija ili školski čas iz proruskog i antievropskog delovanja. Moldavija je podnela kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (tek) u martu, i dobila status kandidata u junu 2022. godine.

Međutim, prema dokumentu Direkcije za prekograničnu saradnju ruske obaveštajne službe (FSB) iz 2021, pod nazivom „Strateški ciljevi Ruske Federacije u Republici Moldaviji“, iznosi se desetogodišnji plan za destabilizaciju Moldavije.

Ovaj plan podrazumeva i energetske ucene, korišćenje političkih i kulturnih aktera koji su naklonjeni Rusiji, kao i Pravoslavnu crkvu. Smatramo li da je ovde nešto drugačije?

U ovoj krajnje siromašnoj zemlji, angažovan je i moldavski tajkun Ilan Šor koji je na svom kanalu na Telegramu prosto obećao da će ljudima platiti ili dati novac (oko 25 evra) ukoliko glasaju za proruskog predsednika i protivu Moldavije u Evropskoj uniji.

A ko je dodatno agitovao i obezbeđivao sigurne glasove, dobiće oko 260 evra. Procenjuje se da je na oko 130.000 građana Moldavije razdeljeno oko 14 miliona evra u kešu da bi se uticalo na rezultat glasanja.

I zaista, moldavski carinici sa psima obučenim da nanjuše pare, otkrili su nebrojene kofere sa novcem koji se slivaju u zemlju pred izbore, a nezavisni novinari su razgovarali sa mnogim glasačima koji su očekivali svoj novac po ubacivanju proruskog listića.

Uzgred, taj Šor je bio osuđen za izvlačenje ili krađu oko milijardu dolara iz moldavskih banaka 2014. godine. S druge strane, Evropska unija je Moldaviji obećala oko 1,8 milijardi evra pomoći.

A gde politiku ne podmazuje novac, podmazuje propaganda. Naime, Moldavija je bila i ostala preplavljena dezinformacijama, manipulacijama i proizvodnjom straha kod građana.

Prema organizovanom ruskom delovanju u medijima, migranti će ljudima preoteti poslove, a gejevi i lezbejke ukrasti duše i tela „naše dece“ ukoliko se Moldavija približi Evropi.

Nevladine organizacije će obojeno svrgavati vlade, a jedino Rusija je garant mira u fašističkoj Ukrajini.

A u relativno konzervativnim, siromašnim, zapuštenim i bezizlaznim društvima, gde su ljudi razočarani u demokratiju i pogođeni ekonomskim teškoćama, ovakve priče deluju veoma ubedljivo i moćno. Širenjem straha o pretnjama po tradicionalni način života i suverenost države, Rusija se predstavlja kao spasilac od babaroge bezbožnog Zapada.

Mnogi Moldavci su Rusiju decenijama posmatrali kao dobronamernog i pravoslavnog „starijeg brata“. Evropa je delovala predaleko, a Rusija je bila tu, iza ćoška.

Međutim, kada je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, i u Moldaviju pristiže pola miliona ukrajinskih izbeglica, mnogi ljudi su postali svesni sopstvene ranjivosti pred ruskom agresijom.

Zatim, rat u Ukrajini je okončao gotovo potpunu zavisnost Moldavije od ruskog gasa.

Zemlja se našla u energetskoj krizi kada je ruski Gazprom drastično smanjio isporuke gasa i podigao cene, kao vid ucene i kažnjavanja moldavskih vlasti zbog približavanja Evropi.

A kako se približavala zima, Moldavija je brzo organizovala alternativne izvore energije iz Evrope, te od kraja prošle godine više ne kupuje gas i naftu od Gazproma.

Najzad, izgleda da neke strukture u Srbiji veoma dobro znaju gde je Moldavija i šta tamo valja raditi. Pre izbora, uhapšeno je više osoba zbog „pripremanja destabilizacije“ i to nakon obuka u – Srbiji i Republici Srpskoj.

Navodno, više od stotinu mladih ljudi bili su obučavani po kampovima da „vežbaju proteste“, uzvikuju „naš jezik je ruski“, ali i za upotrebu eksploziva i dronova u Moldaviji.

Obučavali su ih ruski oficiri, u blizini granice sa Rumunijom i u blizini Banjaluke. I to je taj neki ruski štim. I toliko o našoj nadnaravnoj slobodi i šatro nezavisnosti.

I zato, šta je nama Moldavija? I Moldavija ima većinski pravoslavno stanovništvo, otcepljenu teritoriju na kojoj ne vrši faktičku vlast, bogatu istoriju i tradiciju, uz golemo siromaštvo i korupciju.

Kao i odsustvo jasnog geopolitičkog i vrednosnog kursa, zavisnost od ruskog gasa, nafte i Gazproma, rat u neposrednom okruženju, te preplavljenost ruskom propagandom.

Dodatna nevolja Moldavije je i što na vlasti ima proevropske političare umesto Orbana, Fica ili Vučića. I što se Kremlju nimalo ne dopada, naprotiv.

Upravo zato, Rusija izdašno koristi svoj standardni katalog specijalnih operacija u nastojanju da spreči dugi i krivudavi put (i) ove male istočnoevropske zemlje ka zapadu Evrope.

Dokazi o ruskom mešanju u moldavsku politiku su brojni, a sredstva koje Kremlj koristi su bez presedana. Pa čak i u takvim sumanutim okolnostima, polovina građana Moldavije ostaje posvećena Zapadu i Evropi. Gledajmo sirotu Moldaviju, i videćemo Srbiju u budućnosti, ali i našoj stvarnosti.

(Danas)