Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković izjavila je da su nade i očekivanja zapadnobalkanske šestorke od Berlinskog procesa bila veće, ali smatra da se ne smeju potcenjivati rezultati tog procesa u proteklih deset godina.

Mislim da smo se svi više nadali i očekivali od procesa evropskih integracija, pa i od samog Berlinskog procesa, i ako nešto povezuje ta dva procesa, to je veća sporost u odnosu na nade i očekivanja, rekla je ona u serijalu Agreman o spoljnoj politici.

Vučković, koja vodi Međuresornu radnu grupu Nacionalnog konventa o EU za Berlinski proces, ipak ističe i neke konkretne rezultate procesa koji će naredne nedelje obeležiti 10 godina od pokretanja.

Akteri koji su angažovani na strani EU i dalje su zainteresovani da proces jačanja regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu traje. Važno je i da Berlinski proces uključuje svih šest entiteta, ekonomija i zemalja, kako ko voli da kaže, rekla je Vučković.

Ona podseća da je osnovana Kancelarija za mlade, da su zaključeni sporazumi o zajedničkom regionalnom tržištu, zelenoj agendi, većoj mobilnosti, priznanju diploma, kvalifikacija putnih isprava, a postignut je i dogovor o romingu koji je u regionu u značajnoj meri smanjio troškove građana.

Važno je i to da je u okviru Berlinskog procesa pokazana posvećenost izgradnji infrastrukture, energetske zajednice i razvijanju digitalne agende, naglasila je Vučković.

Prema njenim rečima, stvoren je proces koji je olakšao kretanje i saradnju na Zapadnom Balkanu, opterećenim svim onim što se ovde dešavalo i, na kraju krajeva, nedostatkom dovoljno novca da samostalno iznese sve te projekte.

Ona očekuje da 14. oktobra, na sastanku lidera u Berlinu, poruke podrške i spremnosti za proširenje EU na Zapadni Balkan budu konkretizovane kroz različite projekte koji će dalje omogućiti bolje povezivanje regiona.

Potrebno je da iskoristimo svaku mogućnost da pokažemo spremnost na saradnju, jer time pokazujemo na koji način ćemo se ponašati jednog dana kad postanemo članice Evropske unije, poručila je Vučković.

Upitana kako na regionalnu saradnju utiče spor Srbije i Kosova u okviru CEFTA, ona je odgovorila da je u interesu građana obe strane da se problem zabrane uvoza srpske robe na Kosovo reši.

To je prosto zahtev današnjeg razvoja i, na kraju krajeva, naše ekonomije su usmerene jedna na drugu, ljudi u Prištini i na Kosovu navikli su da imaju robu iz Srbije, istakla je Vučković.

Ona veruje da će to biti tema dijaloga Beograda i Prištine, a videćemo na koji način će se i Berlinski proces baviti time.

Vučković pretpostavlja da će pitanje CEFTA biti otvoreno na samitu u Berlinu, jer se ne može razvijati zajedničko tržište, ukoliko se ne postigne rešenje za sva otvorena pitanja.

U radu Berlinskog procesa postojala je pauza, koja je koincidirala sa odlaskom Angele Merkel sa pozicije kancelarke, podsetila je ona i objasnila da se zbog toga postavljalo pitanje kako će se taj proces nastaviti i da li će Nemačka biti zainteresovana da i dalje bude pokrovitelj projekta.

Mislim da je vrlo važno da svi na Zapadnom Balkanu razumeju da je sticajem raznih okolnosti, između ostalog i zbog rata u Ukrajini i stavljanjem geopolitičkih pitanja na vrh liste prioriteta EU, stvorena pozitivna energija za proširenje i da se to mora iskoristiti, naglasila je Vučković.

Ona je svesna skepse i cinizma da „mi nikada nećemo u EU i da nas Evropa neće“, ali smatra da se mora jasno reći i da su same zemlje kandidati, među kojima je i Srbija, spore u sprovođenju reformi.

Taj proces ima politički karakter i odluke koje se donose u proširenju EU su političke, ali one u velikoj meri zavise od toga sa koliko ćemo mi entuzijazma, posvećenosti, brzine i dinamike biti sprvoditi reforme, objasnila je Vučković.

Prema njenom viđenju, Srbija je veoma dobro sarađivala u Berlinskom procesu, iako se može postaviti pitanje da li je pokretanje Otvorenog Balkana bio izraz nepoverenja Beograda u taj proces.

Ono što je bi Berlinski proces mogao da nauči iz Otvorenog Balkana jeste da su akteri zdušno i posvećeno učestvovali u toj inicijativi, jer su imali vlasništvo nad njim, ukazala je Vučković.

Zato je važno i da Berlinski proces razumemo i shvatamo kao svoje vlasništvo, da nama kao građanima služi. Tu nam je važna i podrška medija, zaključila je Vučković.

(FoNet)