Trend urušavanja medijskog pluralizma u savremenim evropskim državama najizraženiji u mešovitim režimima, odnosno u „takmičarskom autoritarizmu u našem regionu, uključujući i Srbiju“, ocenjeno je na predstavljanju knjige „Hibridni mediji i hibridni režimi“ autorke Irine Milutinović, više naučne saradnice Instituta za evropske studije.

Redovni profesor na Saobraćajnom, Filozofskom i Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dalibor Petrović rekao je na okruglom stolu, koji je u Beogradu organizovao Institut za evropske studije, da se u knjizi može pročitati ono što građani u Srbiji već znaju i osećaju – da je demokratija u opadanju, kao i o autoritarnim varijantama demokratije i hibridnim režimima, što je „realnost na ovim prostorima“.

Naveo je podatak iz knjige da je u poslednjih 10-ak godina procenat svetske populacije koji živi u nekom obliku autokratije porastao sa 49 na 70 odsto, a posebno istakao da mu je simpatično to što je 2012. godina apostrofirana kao ključna godina.

„Sasvim slučajno, poklapa se sa godinom kada je došlo do promene ili nagrizanja ranijeg političkog sistema i uspostavljanja novog u Srbiji. Ja često kažem u šali – ako smo negde uhvatili trend, zajahali taj talas populizma i autoritarizma, onda je to sa uspostavljanjem ovog političkog sistema“, kazao je Petrović, dodajući da u knjizi ima i optimizma, ali da se on nalazi na 357. strani od ukupno 358.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u penziji Rade Veljanovski naveo je se u „hibridu slobodne neslobode“ promoviše sloboda izbora, političkog organizovanja, višestranačja, demokratske političke utakmice i ljudskih prava, a u sferi javnog komuniciranja slobodan protok informacija, sloboda izražavanja i medijski pluralizam.

„A u stvarnosti su postavljane brane i prepreke svim tim slobodama. Osnovno načelo novih kvazi-demokrata i istinskih autokrata postalo je u zakonima ispisati liberalne odredbe i začiniti ih demokratijom, a u stvarnosti nikako ne dopustiti da se ugrozi ili ispusti vlast“, kazao je Veljanovski.

Naveo je da su knjigom obuhvaćene Mađarska, Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Turska, a da se pominju i Bugarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija, jer sve „imaju bar neke indikatore koji govore o razlici između normativnog i stvarnog“.

„Sve posmatrane države pokazuju izvesne oscilacije u stepenu sloboda, ali su u celini sve između srednje i visoko rizične kategorije po slobodi medija i medijskog pluralizma“, dodao je Veljanovski.

Redovni profesor FPN Nebojša Vidosavljević govorio je o spinovanju, navodeći da spin jeste važan u veoma represivnim režimima, ali da je mnogo važniji u režimima koji su „tu negde između demokratije i autoritarizma“.

„Ti režimi očigledno nisu demokratski, jer izbori nisu pošteni, sistematski se krše medijske slobode, sistematski se zloupotrebljavaju javni resursi u korist vlasti protiv opozicije, ali postoji kompeticija i takmičenje vlasti i opozicije, iako je reč o asimetričnoj kompeticiji“, kazao je Vidosavljević.

Govoreći o zaključcima knjige, naveo je da je trend urušavanja medijskog pluralizma u savremenim evropskim državama najizraženiji u mešovitim režimima, tačnije u „takmičarskom autoritarizmu u našem regionu, uključujući i Srbiju“.

Vanredna profesorka FPN Aleksandra Krstić navela je da su u knjizi Srbija i Turska najlošije ocenjene kada je u pitanju politička kontrola nad medijima, posebno nad novinskim agencijama.

„O njima vrlo često ne govorimo, više se bavimo javnim servisima i tako dalje. Ali treba da znamo da je i taj aspekt izuzetno važan. Svi znamo šta se desilo sa državnom novinskom agencijom Tanjug i svim problemima medijskog vlasništva“, dodala je Krstić.

Ocenila je i da bi adekvatan podnaslov za knjigu trebalo da bude kao i za jedan njen tekst u nedeljniku Vreme – „Sve nijanse crnog“, navodeći da se upravo te nijanse primećuju u svim zemljama koje su analizirane u knjizi

(Beta/foto: Autonomija)