Evropska komisija (EK) je zatražila od Crne Gore da je u potpunosti obaveštava o svojim namerama pre bilo kakve eventualne odluke o dvojnom državljanstvu.

Neimenovani portparol EK rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da zemlje članice EU definišu pravila o državljanstvu vodeći računa o evropskom zakonodavstvu.

„Kao zemlja kandidat, Crna Gora treba da se uzdrži od bilo koje mere koja bi mogla da ugrozi strateški put zemlje u EU ili bezbednost EU, uključujući korišćenje prerogativa za dodelu državljanstva“, kazao je portparol na pitanje RSE da li će Brisel pratiti situaciju povodom zahteva za uvođenje dvojnog državljanstva.

Za potpisivanje sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Srbijom i drugim zemljama i promenu Zakona o državljanstvu zalažu se proruske i prosrpske partije koje su dominantne u crnogorskoj vlasti.

Inicijativu je u junu podržao i premijer Milojko Spajić, rekavši da Crna Gora ne sme da se odriče „svoje dece“ i da u toj zemlji ima oko 300.000 ljudi koje bi novi zakon trebalo da „prepozna“.

Spajić je tu izjavu kasnije dopunio najavom da će Vlada na inicijativu Skupštine raditi na izradi zakonodavnog okvira koji bi uspostavio sistem dvojnog državljanstva, po ugledu na zemlje EU.

Navodi da bi crnogorska vlada mogla da promeni Zakon o državljanstvu izazvali su sredinom juna burne reakcije u toj zemlji, ali i u regionu.

Tada je deo javnosti u Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, izrazio bojazan da crnogorska vlast, pod pritiskom Beograda, želi izmenama Zakona da omogući pravo glasa brojnim Srbima koji ne žive u Crnoj Gori, odnosno da želi da sprovede „izborni inženjering“ tako da na izborima u Crnoj Gori presudan uticaj imaju građani Srbije i Republike Srpske.

Crnogorski Zakon o državljanstvu, usvojen 2008. godine, dve godine posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore od Srbije, izrazito je restriktivan po pitanju dvojnog državljanstva.

Zakonom je propisano da se crnogorsko državljanstvo stiče rođenjem, poreklom, prijemom ili sporazumom o dvojnom državljanstvu sa drugom državom. Takav sporazum, međutim, Crna Gora nema ni sa jednom državom.

Državljani bivših jugoslovenskih republika mogli su da zadrže crnogorsko državljanstvo ako su ga stekli pre proglašenja nezavisnosti, ali oni koji su neko drugo državljanstvo stekli posle juna 2006. godine, automatski su izgubili crnogorsko.

Spajić je u junu rekao i da će novi državljani, na osnovu izmena Zakona, steći pravo glasa tek posle deset godina, i to pod uslovom da tokom tog perioda plaćaju poreze u Crnoj Gori i da provode u toj zemlji više od šest meseci svake godine.

Međutim, biračko pravo regulišu izborni zakoni, a ne Zakon o državljanstvu, dok u Ustavu jasno piše da državljanin može da glasa pošto dve godine ima prebivalište u Crnoj Gori.

Spajić je potom korigovao izjavu i naveo da će Zakon biti promenjen tek posle izmene Ustava. Time je celu priču dodatno zakomplikovao jer je za izmenu tog člana Ustava potrebna podrška dve trećine poslanika u parlamentu, a potom i podrška tri petine ukupnog broja birača na referendumu.

(Beta/foto: Pixabay)