Etničke tenzije u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini, polako se prevazilaze. Grad, u kojem su se dogodila najgora masovna ubistva u Evropi posle Drugog svetskog rata, polako počinje da prevazilazi horor kroz koji je prošao pre 17 godina.

Bosanski Musliman Almir Almir Salihović, 28, i njegova verenica Dušica Rendulić, iz mešovitog srpsko-hrvatskog braka, i katolkinja, planiraju da se venčaju u maju. Njihovo venčanje biće prvo venčanje etnički mešovitog para u Srebrenici posle masakra 1995. godine.

Taj par, koji se upoznao u maju 2010. godine na lokalnoj pijaci u Tuzli, gde je Rendulićeva boravila u poseti svojoj baki, preselio se u Srebrenicu u novemrbu iste godine.

Njihov odnos je dirnuo mnoge. Nemačka dobrotvorna agencija izgradila im je ranije ove godine kuću sa jednom spavaćom sobom.

„Mi gradimo za one kojima je potreban jednostavan i pristojan dom. Potrebe utvrđujemo na osnovu tri kriterijuma. Osetili smo da postoji velika potreba da pomognemo ljudima da ponovo izgrade svoj život i da imaju jednostavan i pristojan prostor za život. Nadamo se da će to na duge staze doprineti prosperitetu zemlje, jer sve potiče od kuće“, rekla je portparolka agencije Katerina Bezgaćina, u izjavi za SETimes.

Pre masakra u julu 1995. godine nad preko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, mešoviti brakovi činili su 33 odsto venčanja u gradu.

„Ljubav može da pobedi sve. Uverena sam da Almir i ja možemo da imamo svetlu budućnost sa našom decom ovde u Srebrenici“, rekla je Rendulićeva za SETimes. „Verujem da će se stvari ovde promeniti … i da će multietnički brakovi postati uobičajeni kao što je bilo pre rata. Rođena sam u međuetničkom braku kada je to bilo nešto normalno. Šest Almirovih ujaka ubijeno je u genocidu u Srebrenici 1995. godine. Ali, niko iz njegove porodice nije ljut na mene zato što sam pola Srpkinja. Prihvatili su me onakvu kakva sam.“

Uprkos dobrim željama, Salihović kaže da se i dalje suočavaju sa nekim negativnim stavovima.

„To je smešno. Ti ljudi treba da dođu u Srebrenicu i vide da se sve više Bošnjaka svake godine vraća u svoje predratne domove. Mešoviti brakovi bili su i ponovo će postati potpuno normalni u svim zajednicama, velikim ili malim. Mladi ljudi će doneti tu promenu“, rekao je on.

Međutim, prema rečima Rendulićeve, najveći problem tog para i njihovog 7-mesečnog sina Jusufa nije mešanje etničkog porekla. Stvarni problem, rekla je ona za SETimes, jeste činjenica da su oboje nezaposleni u gradu koji ima stopu nezaposlenosti 50 odsto.

Salihović kosi travu kompanijama i penzionerima i od toga zarađuje oko 60 evra nedeljno. Dobrotvorna organizacija im isporučuje brašno, šećer i ulje za kuvanje svaka dva meseca.

„Upravo nam je dobrotvorna organizacija dala 10 ovaca i imamo 14 kokošaka“, rekla je Rendulićeva u intervjuu zaToronto star. „Siromašni smo, ali smo srećni. Naše porodice nisu se protivile našem venčanju.“

Upornost Salihovića i Rendulićeve u prevazilaženju etničkih podela samo je jedan primer mladih u Srebrenici koji pokušavaju da prevaziđu ratne zločine i krenu dalje ka budućnosti.

„Pokušavamo da napravimo društvo u kojem svi moraju da brinu o lokalnoj zajednici, bez obzira na nacionalnu pripadnost“, kaže Čedomir Glavaš, predsednik Omladinske organizacije Odisej, u izjavi za SETimes.

On kaže da ta grupa radi na pomirenju sa mnogim mladim stanovnicima Srebrenice, a posebno sa decom. Oni su izgradili više igrališta za najmlađe, gde deca svih nacionalnosti dolaze da se igraju zajedno.

Lokalni bend — sa muslimanskim i srpskim članovima — obilazi Evropu. Nekoliko omladinskih organizacija organizovalo je multietnički kamp. Lokalni kafići sada su otvoreni za sve etničke grupe.

„Mi, mladi ljudi u Srebrenici, ne možemo da promenimo prošlost, ali možemo da promenimo svoju budućnost. Mnogi ljudi ovde kažu da ne žele da budu sa Srbima, ali imaju prijatelja među njima. Stvari se menjaju polako ali sigurno“, rekao je Salihović za SETimes.

(SETimes)