Amfiteatar u Draču je najveći rimski amfiteatar na Balkanu. Aerodrom u Beogradu nosi ime Nikole Tesle. Najskuplji sir na svetu se proizvodi u Zasavici. Nacionalni muzej u Sarajevu čuva „Hagadah“, sveti dokument sefardskih Jevreja, koji je UNESCO uvrstio u svetsku baštinu. Prizren je domaćin Doku festa, internacionalnog festivala dokumentarnog filma o ljudskim pravima…

U prethodnim redovima ispisano je samo zrnce od mnoštva informacija koje se nude svim mladim ljudima na zapadnom Balkanu, radih da kroz novoosmišljenu igru  „Balkanika“ saznaju, uče, sakupljaju znanje, a potom stečeno znanje i obrazovanje ugrade u promociju i izgradnju mira i interkulturalnog dijaloga.

“Balkaniku” su juče, u organizaciji novosadskog Edit centra, igrali mladi u Novom Sadu u okviru društvenog ponedeljka u prostoru Omladinskog kluba Opens. Ovi dana istu igru, „Balkaniku“ igraju i mladi u Prištini, Čapljini i Kumanovu.

Igra liči na „Čoveče ne ljuti se“, vrlo je jednostavna, lako primenljiva na svim meridijanima, a moćna i značajna. Igra se na engleskom jeziku. Cilj je da igrač za jednim stolom, a ima ih šestoro, prikupi što više saznanja. Pobednik je onaj igrač koji sakupi što više znanja i 6 mirovnih vrednosti: poštovanje, slobodu, empatiju, pomirenje, mir i toleranciju.  

Uzbudljivo putovanje kroz živopisni region WB6, gde svaki potez učesnika u igri gradi mostove razumevanja i prijateljstva, osim saznanja o gradovima Regiona nudi i još tri vrste  korisnih „lekcija“, čiji sadržaji promovišu mir, saradnju i pomirenje.

Na mnoga pitanja na koje igrači bacanjem kocke i „galopiranjem“ prema cilju, nailaze, ponuđeno je nekoliko odgovora, od kojih je samo jedan tačan. Jedno od takvih pitanja, glasi:

            -Šta je cilj rešavanja konflikata za vreme procesa pomirenja?

            a) da se podstakne nasilje

            b) promovisanje razumevanja i pomirenja

            c) eskalacija konflikta

            d) podsticanje dominacije jedne strane  

U igri „Balkanika“ postoje i pitanja na koja se odgovor daje isključivo iz ugla igrača, a odnose se na doživljene situacije i iskustva, te njihove opise. Igra je proizvedena uz finansijsku podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO/“RYCOnnecting YOUth“, te se poslednji set znanja odnosi na informacije i saznanja o Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih – RYCO, te njenim programima. Balkanika – igra izgradnje mira deo je projekta „Peace Building Educational Game“ koju realizuju partneri na projektu: EDIT Centar, Novi Sad Koordinator projekta i partneri – Romski omladinski centar (Kumanovo);  Udruga mladih „Čaplja“ (Čapljina) i CLARD (Priština).

Berlinski proces iznedrio RYCO

Regionalna kancelarija za saradnju mladih – RYCO koja je jedina međuvladina organizacija koja se bavi izgradnjom mira, pomirenjem i saradnjom u Regionu kroz programe razmene mladih. RYCO su osnovale vlade WB6 u julu 2016. godine u okviru Berlinskog procesa. RYCO program se fokusira na stvaranje mogućnosti za mlade da se bave aktivnostima koje grade međusobno razumevanje i pomirenje u građanskom, društvenom, obrazovnom, kulturnom i sportski domeni. RYCO inicira i učestvuje u kreiranju politike i zalaže se za reformu. Podržava razvoj političkog i društveno okruženje koje osnažuje i olakšava razmenu mladih.

Osnovni cilj projekta „Peace Building Educational Game“ je promovisanje obrazovanja za izgradnju mira i interkulturalni dijalog kroz učenje zasnovano na igrici među mladima u Severnoj Makedoniji, na Kosovu*, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Mladi iz Novog Sada, Prištine, Čapljine i Kumanova učestvovali su na obuci i prošli kroz treninge o načinu igranja Igre „Balkanika“, a oni sami su kreirali i konačna pravila igre. Danas je igraju, uče i šire znanje.

“Uspeh je u današnje vreme već i to kada se mladi ljudi sakupe, sednu za isti sto, igraju se, uče, a nemaju u rukama mobilni teleon. Mi tokom igre razgovaramo, a naše teme su sasvim različite od onih koji su u fokusu masovni medija i zvaničnih narativa kojima nas svakodnevno bombarduju.  Naučimo nešto više jedni o drugima, u razmišljanju i znanju je ključ pomirenja među ljudima”, smatra jedan od igrača “Balkanike“, šumarski inženjer Srđan Vukašinović.

Studentkinja arhitekture Anđela Jovičić kaže da „voli „Balkaniku“, jer se u ovoj igri uči mnogo šta što, na žalost, nema u školskim udžbenicima, a važno je za miran i skladan svakodnevni život, te razvijanje kolektivme svesti o takozvanim razlikama, koje su, zapravo, sličnosti. A, znanje leči predrasude i netrpeljivost“.  

Na pitanje zašto „Balkanika“ i zašto baš u ovom trenutku, Lea Ćatić iz novosadskog Edit centra, kaže:

“Svedoci smo, na žalost sve prisutnijeg napetog političkog miljea u gradovima Regiona, sve veće nacionalne netrpeljivosti čak i između mladih ljudi, koji nisu ni svesni događaja iz prošlosti jer se u vreme tih sukoba nisu ni rodili. A, korene zlo vuče upravo odatle. Kako se u gradovima iz kojih dolaze ovi mladi ljudi, svakodnevno ne daje prostor učenju rešavanja konflikata i izgradnji mira i tolerancije, predložili smo im da kroz društvenu igru uče i nauče – znanje otvara prostor za dijalog i nemržnju. Cilj je, zapravo, da na ovaj način pružimo mladima njima prijemčiv alat, kojim će oni, uzevši stvar u svoje ruke, menjati narativ koji se, na žalost, nudi kroz prizmu politike, ekonomije, medija, kulture… Mladi su ti koji imaju moć rušenja barijera i skidanja stigme! Igrača je sve više! To daje nadu!”

Branislava Opranović