Nakon jučerašnjih reakcija na najnoviju hajku koju prolazi zamenica glavnog urednika Agencije FoNet Tamara Skrozza, konačno se oglasilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Ova je reakcija dočekana sa nestrpljenjem, jer je, među ostalima, i ova institucija bila na spisku onih od kojih je traženo da se što pre izjasne i zaštite Skrozzu.

Reagovanje Ministarstva, međutim, sasvim je suprotno od onoga što su FoNet i novinarska udruženja tražili. Na gotovo dve novinarske šlajfne teksta sa licemernim naslovom “Sučelimo stavove i činjenice, a nipošto ljude”, nadležno ministarstvo se, u suštini, pridružuje lažnim optužbama i jezivim željama koje Skrozza dobija od ponedeljka uveče, kada su na nju naskočili “Informer”, “Alo”, “Novosti”, Pink i slični nepomenici.

Lažno tumačenje neistine

Zlokobno je to saopštenje koje počinje kao da je neko tamo razumeo da su svi zabrinuti jer im je koleginica izložena nerazumljivoj i nerazumnoj hajki: “Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izražava zabrinutost zbog sve učestalijih manifestacija govora mržnje i otvorenog poziva na nasilje i/ili čak i na ubistva neistomišljenika kojima je ispunjen naš javni prostor.”

Pročitavši ovaj pasus, autorka ovog komentara pomislila je da se u Ministarstvu brinu za bezbednost Tamare Skrozze. Međutim, u SNS-ovoj Srbiji u 2024. godini, takvo očekivanje je naivno, a možda i glupo. Jer, nastavlja ministarstvo u svom saopštenju: “Najnoviji primer jeste deo izjave gđe Tamare Skroza dat u emisiji ‘Da sam ja neko’ emitovanoj početkom juna ove godine u programu TV N1.”

Obrt se događa već u narednoj rečenici gde Ministarstvo sledi narativnu liniju koju im je zadao „Informer“ i ponavlja neistinu kako je Tamara pozvala na nečije ubistvo.

Nastavak saopštenja je takav da čoveku vrlo brzo postane jasno: nisu najgori oni koji lažu da se dogodilo nešto što nije; najgori su oni koji prenesu istinito šta se dogodilo, a onda “nakaleme” tumačenje kakvo žele.

Utisak Ministarstva

Evo kako to izgleda: “Gospođa Skroza je, govoreći o događajima koji su se odigrali tokom noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine, pored ostalog, kazala: ‘Ta noć, između 5. i 6. oktobra, po mom mišljenju, sada post festum, trebalo je da izgleda potpuno drugačije. Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme. Ali, što se mene tiče ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da smo se 6. oktobra probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.’”

Ministarstvu je, kažu u saopštenju, “teško oteti se utisku da je gđa Skroza, u delu prethodno citirane izjave koja se odnosi na to da je Srbija u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine trebalo da ostane ‘bez nekih ljudi’, te da je ta noć trebalo da bude ‘nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije’, implicitno izrazila žaljenje zbog toga što u tim dramatičnim okolnostima pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života. Svako naknadno pojašnjavanje ovog poprilično jasnog iskaza predstavljalo bi učitavanje u reči gđe Skroza onoga što one izvorno ne sadrže.”

Veliko sluđivanje

Ne, ministre Dejane Ristiću, ne bi naknadno pojašnjavanje bilo „učitavanje“. Učitavanje je ovo što ste već obavili, kad ste rekli kako vam je “utisak” da Tamara želi smrt “pojedinim državnim zvaničnicima”.

Ova pojava, ubeđivanje da je nešto bilo drugačije nego što jeste, na engleskom se zove “gaslighting”, a na srpskom – sluđivanje. Ovim saopštenjem vi, baš kao i prorežimski tabloidi, sluđujete ovdašnju javnost i pravite nas nenormalnima. Nenormalno je, ministre Ristiću, želeti nekome smrt i žaliti što nije lišen života. Nenormalno je ignorisati kontekst u kom Tamara govori, a najnenormalnije je njoj inputirati ovako gadne izjave.

Da razjasnimo nešto: svakome je jasno da je Tamara Skrozza mislila na privođenje pravdi i lustraciju svih koji su bili deo zločinačkog režima Slobodana Miloševića. To je tako i svi mi, koji smo u novinarstvu i medijima već decenijama, znamo da je Tamara to mislila. Ovo nije tvrdnja ljudi s kojima je Tamara godinama delila redakciju, niti pokušaj odbrane koji dolazi od prijatelja. Ovo su činjenice poznate svakom ko već više od tri decenije prati njen rad.

Žena koja se tokom cele karijere, pa i pre nego što je ušla u novinarstvo, zalaže za mir, pomirenje, politiku protivljenja ratnim zločinima, borbu za sve koji su na bilo koji način ranjivi, ranjeni, poniženi… Stvarno mislite da takva osoba ode na N1, gde je sluša velika većina publike koja je poznaje, i poziva na ubistva? Stvarno mislite da je ova žena sposobna da uopšte želi, a kamoli poziva na nečije ubistvo? Šta je s vama?

Uglađena opasnost

Problem je, ministre Ristiću, u vama, u vašem tumačenju Tamarinih reči. Odnosno, u vašem pristajanju na tumačenje koje je nametnuo Dragan J. Vučićević. I stvarno, nemoguće je ne zapitati se da li zaista želite da vas pamte kao njega? Da vaša ministarska zaostavština bude poistovećena sa nekim ko se javno odrekao Kodeksa novinara Srbije? Istog onog kodeksa u kom leži srž medijske etike u Srbiji, medijske etike za koju je baš ta Tamara Skrozza koju pristajete da vučete po blatu – neprikosnoveni autoritet, ne u Srbiji, nego na Balkanu. Tako hoćete da vas pamte? Kao ministra koji je učestvovao u tabloidnim hajkama?

Pristojan čovek pre svega bira da bude u pristojnom društvu, ignoriše polusvet jer se ne spušta na dno kace. Tu je glavna razlika između ministra Ristića i Tamare Skrozze. Tamara zna granicu pristojnosti i odmerenosti, ali još bolje zna razliku između dobra i zla.

I još važnije: Tamara govori jasno i kritički, iz sopstvene glave i stomaka, iz sopstvenog osećaja za pravdu, po cenu svega, pa i zdravlja. Platila je Tamara skupo to što je uvek i zauvek na strani dobra. I zato će doveka biti ona koju svaki profesionalni novinar zove kad ima etičku dilemu. Zato će se po njoj zvati novinarske nagrade, a daj bože i nekakav institut ili organizacija za razvoj medijske etike. Nema po kome drugom.

A po vama, ministre, neće se zvati ništa. I ne, ovo nije jeftina stilska aluzija na stihove Duška Trifunovića. Stvarno ćete ostati upamćeni kao i mnogi pre vas: “Onaj, kako beše, što se kačio na Tamaru Skrozzu.” U tom smislu, iskrene čestitke: dostigli ste najviše što ste mogli, bićete upamćeni i vi po Tamari Skrozzi.

Za to vreme, ona je već ime i prezime, ne treba joj čak ni ono “novinarka” kad je predstavljamo, jer svi znaju. Vama se, nažalost, takva prilika neće više ukazati, a ovu koja vam se ukazala, prokockali ste za sitan ćar.

Jovana Gligorijević (Vreme, Foto: MC)