Ovo je pitanje veće od zakona kojeg je lako primeniti da ima tužioca od integriteta i samostalnosti u radu, ali je ovde pitanje i kakvi smo ljudi i koje vrednosti baštinimo, kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje da li je moguće sprečiti negiranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca na društvenim mrežama.

Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, nedavno je govorio o dokumentima o genocidu u Srebrenici u kontekstu izučavanja u obrazovnom sistemu, ali i o uklanjanju sadržaja o negiranju genocida s društvenih mreža.

Istakao je da su sačinjena dva dokumenta, koji bi trebalo da se izučavaju u srednjim školama i na fakultetima.

Jedan se zove „Hrestomatija bosanskog genocida“, a drugi „Predlog dokumenta za izradu nastavnih planova i programa za izučavanje genocida u Srebrenici“.

Tačnije, jedan će biti namenjen fakultetima, a drugi srednjim školama koji je u procesu razgovora sa dva kantonalna ministarstva obrazovanja.

„Šalje se poruka da je ubijanje komšija poželjno“

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, citirajući Krivični zakonik član 387, kaže da, „ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida utvrđenim pravosnažnom presudom Međunarodnog krivičnog suda kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

„Međutim, kako uprkos reformi pravosuđa, tužioci i dalje nisu samostalni u svom radu, nego zavise od samovolje glavnog tužitelja kojeg je politika postavila. Ne bi trebalo da čudi što još niko nije odgovarao za negiranje najvećeg zločina devedesetih u našem regionu“, podseća Beširi.

Kako dodaje, živimo dvanaestogodišnji primer nekažnjivosti za mnoga dela tako da je teško da će negatorska politička volja aktera devedesetih koji su pozivali na taj genocid ikoga kazniti, jer da je tužilaštvo nezavisno u svom radu bez problema bi mogli da krenu od predsednika, premijera, preko ministara do političara pre nego što krenu da jure ljude po društvenim mrežama.

„Da je Srbija odgovorna zemlja, prepoznala bi genocid i naložila svim tužilaštvima da zaštite vrednost čovekovog života. Jer slaviti ili negirati zločin i ubistva ljudi samo zbog nacionalnog predznaka šalje pogrešnu poruku našim precima koji su život od nacista izgubili. Istovremeno, šalje se ohola poruka budućim generacijama da je ubijanje komšije poželjno, da mrziti drugu veru i nacionalnost opravdano i da kada se ukaže prilika treba raditi isto“, naglašava Beširi.

„Postoje algoritmi koji to mogu sprečiti“

Dragan Bursać, kolumnista iz Bosne i Hercegovine (BiH) kaže da je moguće sprečiti ovakve pojave na društvenim mrežama.

„Kao što postoji algoritam koji svako negiranje ili minimalizaciju Holokausta na svim društvenim mrežama ocijenjuje kao govor mržnje i banuje, pa čak zaključava i banuje profile korisnika. Potrebna je volja velikih akcionara i ljudi koji vode administraciju na mrežama, i potrebno je uvezivanje sa ljudima na terenu koji prate da li postoji negiranje genocida – konkretno mislim na genocid u Srebenici“, kaže Bursać.

Prema Bursaćevom mišljenje, Suljagić i ljudi iz Memorijalnog centra rade dobar posao i uvezuju se sa velikim mrežama – Fejsbuk, bivši Tviteter, TikTok.

„Mislim da će se u budućnosti to realizovati. Što se tiče banovanja komentara to i nije problem, algoritam to radi u realnom vremenu. Samo je stvar dobre namere da se ta stvar reši, i samim tim će doći do disciplinovanja svih onih koji slobodu misli i riječi tretiraju tako da je pretvaraju u anarhiju i u tiraniju“, kaže Bursać.

„Veličanjem ratnih zločinaca podržavate genocid“

Nedavno je novinar iz BiH Zoran Šarenac na svom X nalogu okačio fotografiju prvog predsednika Republike Srpske i osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, uz reči: „Srećan rođendan, predsjedniče. Zahvalna Republika Srpska i srpski narod!“.

Zbog te objave su udruženja iz BiH – Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Udruženje Pokret Majke enklave Srebrenica i Žepa – podnela prijavu Tužilaštvu BiH protiv Šarenca.

No, Šarenac je za naš list rekao da čestitanje rođendana ne spada u negiranje bilo čega.

Međutim, prema oceni Bursaća, nije u pitanju nikakva rođendanska čestitka već veličanje ratnog zločinca i negiranja genocida.

„I u presudama međunarodnih sudova i u Rezoluciji (o Srebrenici) jedna je stavka zabrana negiranja genocida, a druga stavka je zabrana veličanja ratnih zločinaca“, objašnjava Bursać.

Kako dodaje, upravo to se radi.

„I sistem u RS i u Srbiji politički živi zahvaljujući veličanju ratnih zločinaca. Njih negiranje genocida ne pogađa toliko, ali ova druga stavka, a to je veličanje ratnih zločinaca, itekako pogađa. To je postala stvar rutine. Akcenat mora biti na tome da je veličanje bilo kog ratnog zločinca jednako negiranje genocida. Ako vi veličate nekoga ko je zasluđan za genocid, vi ne samo da negirate, već podržavate sam čin genocida. U najmanju ruku ih treba banovati sa društvenih mreža ali bi morali biti i procesuirani“, zaključuje Bursać.

(Danas/foto: Autonomija)