Pokrajinska Vlada Vojvodine, institucija koja je prethodnih godina sistemski pražnjena od bilo kakvog političkog sadržaja i uticaja, iznenada se našla u fokusu javnosti kada je obelodanjeno da će izvršnom vlašću u Pokrajini rukovoditi iskusni naprednjački dvojac – Maja Gojković i Sandra Božić. Njihova prekomanda iz Beograda, gde su obavljale značajne funkcije u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, bi i uobičajenim okolnostima predstavljala vest. Međutim, okolnosti nisu uobičajene. Barem ne u Vučićevoj Srbiji.

Među opštinama i gradovima gde se 2. juna održavaju lokalni izbori nalaze se i oni za rukovodstvo Novog Sada. Za razliku od ostatka zemlje, gde je podela opozicije umanjila šanse za promenu vlasti, u glavnom gradu Vojvodine opozicija izlazi ujedinjena. A ako se pogledaju rezultati parlamentarnih izbora iz decembra prošle godine, gde su stranke vlasti i opozicije imale približan broj glasova, lako se vidi koliko će nastupajući novosadski izbori biti neizvesni.

Zamena potrošenog Igora Mirovića, dvojcem Gojković – Božić može biti pokušaj Srpske napredne stranke da glasove nagne u svoju stranu.

Formiranju Pokrajinske Vlade sa Majom Gojković na čelu prethodili su izbori iz decembra 2023. godine. Koalicija oko SNS-a osvojila je 48 odsto glasova, što im je omogućilo da sa tradicionalnim koalicionim partnerima Socijalističkom partijom Srbije i Savezom Vojvođanskih Mađara, komotno formiraju većinu. Uz Gojković i Božić, od trinaest pokrajinskih sekretara gotovo polovina je nasleđena iz perioda kada je ovog telo vodio Igor Mirović.

Potpredsednička mesta zauzimaće i Vladimir Galić, koji će istovremeno obavljati funkciju sekretara za poljoprivredu, kao i Milan Popov, sekretar za zdravstvo. Potpredsednik Pokrajinske Vlade i sekretar za obrazovanje biće u naredne četiri godine Robert Otot, dok će Aleksandar Sofić biti zadužen za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Novi sekretar za sport biće Dane Basta, za energetiku Bojan Vranjković, dok će resor urbanizma voditi Nemanja Erceg. Branko Markoski biće sekretar za visoko obrazovanje i nauku, Nenad Ivanišević za privredu i turizam, a Predrag Vuletić za socijalnu politiku.

„Pojačanja“ pred lokalne izbore u Novom Sadu

Advokat Aleksandar Olenik, član Lige socijaldemokrata Vojvodine, za NIN ističe da vidi vezu između predstojećih izbora i dovođenja novog rukovodstva Pokrajinske Vlade. On naglašava da, u suštini, kadrovi SNS upućivanje u Vojvodinu doživljavaju kao kaznu, imajući u vidu da bi vladajuća stranka najradije ukinula autonomiju pokrajine.

„Međutim, nakon što je doneta, po meni štetna, odluka dela opozicija da bojkotuje izbore u Beogradu, najveći grad u kojem opozicija može ostvari pobedu i ozbiljno uzdrma vlast je upravo Novi Sad. Imena Maje Gojković i Sandre Božić imaju određenu važnost za glasače nacionalističke orijentacije, a istovremeno promenom rukovodstva se donekle prekrivaju sve afere i mrlje koje je za sobom ostavila prethodna pokrajinska administracija. Ovo je pokušaj da se neko bitan dovede u Novi Sad ko može da pruži dostojan otpor udruženoj opoziciji“, kaže Olenik.

On ističe da bi pobeda opozicije u Novom Sadu imala efekat koji bi se osetio i van ovog grada, te da to stavlja još veći značaj na predstojećim izborima.

„Gubitak Novog Sada bi imao i psihološki efekat, jer bi ne samo glasači opozicije, već i glasači vlasti, shvatili da je kraj blizu. Bez neke velike krađe, vlast ne može da zadrži velike gradove. Pitanje je samo gde i kada će taj proces krenuti“, naglašava Olenik.

Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu napominje da pobeda opozicije ne bi reafirmisala političku težinu Pokrajinske Vlade, ali da bi zadala ozbiljan udarac SNS-u i premijeru Srbije Milošu Vučeviću koji je dugo godina obavljao funkciju gradonačelnika Novog Sada.

„Ukoliko bi izbori bili makar iole pošteni, kao što neće biti, SNS bi sasvim sigurno izgubio izbore. Zbog toga, Novosađani mogu da se pripreme za svakojaka čuda kojima će biti izloženi u pokušaju naprednjaka da odbrane Novi Sad. Ali, pobeda će u velikoj meri zavisiti i od sposobnosti opozicije da se organizuje. Ne zavisi sve od SNS-a i oni su toga svesni. Ovde se u vazduju oseća njihov strah i zato će kampanja kako se budu bližili izbori sasvim sigurno biti sve prljavija i prljavija“, ističe Gruhonjić.

Pobeda opozicije u Novom Sadu bi dovela do nečega što je prethodnih 12 godina bilo nezamislivo – kohabitacije između gradskih vlasti u Novom Sadu i pokrajinske Vlasti čije je sedište u istom gradu. Ono što ne bi išlo na ruku SNS-u u tom scenariju je što su izvršni organi u Pokrajini sistemski razvlašćivani godinama unazad. To je posebno bilo primetno poslednjih godina, kada je na snazi bio tihi sukob između Pokrajinskog premijera Igora Mirovića i tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića.

Erozija autonomije: Grad „bogatiji“ od Pokrajine

Novinar i nekadašnji direktor programa Radio-televizije Vojvodine Slobodan Arežina, ističe da je uticaj pokrajinskih izvršnih organa potpuno devastiran.

„Sve se svelo na formu u kojoj nema suštine. Dobra ilustracija moći i snage Pokrajinske Vlade je i ono što se godinama unazad dešava sa Radio-televizijom Vojvodine. Ta televizija, koja je u evropskim razmerama imala zapaženu ulogu i vrlo specifičan položaj, danas je došla do situacije da ima više zaposlenih, nego gledalaca“, kaže Arežina.

Kako dodaje Olenik, u ovom trenutku se po političkoj težini ne mogu porediti Novi Sad i Pokrajinska Vlada.

„U bilo kakvom sukobu, u svakoj varijanti je Novi Sad pobednik. Ima više ovlašćenja i raspolaže sa više novca nego Pokrajina, što je samo po sebi apsurdno, ali govori dosta o stanju autonomije Vojvodine“, naglašava Olenik.

Prema rečima Dinka Gruhonjića, proces erozije autonomije Vojvodine znatno je duži od vladavine Srpske napredne stranke i može se pratiti još od „jogurt revolucije“ iz 1988. godine.

„Svi koji su se zalagali u političkom ili društvenom smislu za autonomiju Vojvodine naprosto nisu imali partnera u Beogradu koji bi mogao da razume da je autonomija Vojvodine i decentralizacija Srbije osnovni preduslov demokratizaciji zemlje. Umesto da se Vojvodina iskoristila kao, kako političari vole da kažu, lokomitva razvoja, sve se činilo kako bi se Vojvodina uprosečila. Taj centralizam je potpuno poništio autonomiju Vojvodine. Od nje su danas ostale samo zgrade Pokajinske Vlade i skupštine u kompleksu Banovina, ali ni to nije mala stvar. Dok god te zgrade postoje, one se mogu napuniti i sadržajem pod uslovom da postoji politička opcija koja će dobiti dovoljno glasova i politički sluh koji će potencirati savezništvo između Novog Sada i Beograda, pa i ostatka zemlje po pitanju decentralizacije. Ovog momenta, međutim, te zgrade služe da bi stranke mogle da zaposle kadrove i tako prošire svoju klijentalističku mrežu“, zaključuje Gruhonjić.

Upravo je rotacija na vrhu, prema njegovom mišljenju, snažan dokaz do koje mere je Pokrajinska Vlada razvlašćena i da ona samo formalno postoji.

„Osim što je poznata po brojnim strankama čiji je član bila i brojnim funkcijama koje je obavljala, Maja Gojković ne spada među operativce SNS-a koji su zaduženi da brinu o novcu. Ona će se slikati na različitim događajima, neće puno pitati i neće se interesovati za novac. Ona je tu jedna fasada i ništa više. U tom smislu, dolazak Maje Gojković je signal koliko je SNS-u stalo do Pokrajinske Vlade, a samim tim i do autonomije Vojvodine. Pravi centar političke moći u pokrajini, što je u Novom Sadu javna tajna, ostaće Damir Zobenica, potpredsednik Skupštine Vojvodine.“, smatra Gruhonjić.

(NIN, foto: Autonomija)