Ansambl Drame Srpskog narodnog pozorišta (SNP) iz Novog Sada izrazio je nezadovoljstvo zbog malih zarada i loših uslova rada.

Uoči predstave u SNP-u pročitan je proglas članova Drame najstarijeg profesionalnog pozorišta u Srbiji, a glumci su podsetili publiku da su u protekle dve sedmice njihove kolege iz orkestra, hora, baleta i tehnike SNP-a, pa Narodnog pozorišta iz Beograda, Nezavisne scene Srbije i Beogradske filharmonije ukazali javnosti na slične probleme.

“Ubrzo je postalo jasno da su problemi na koje naše kolege ukazuju zajednički, odnosno da se sa njima suočava veliki broj umetnika u našoj zemlji, te tako i naš dramski ansambl. Naše kolege su govorile o čitavom nizu poteškoća sa kojima se suočavamo, ali ono što nas sve ujedinjava u istom problemu jeste materijalni položaj zaposlenih”, naveli su članovi Drame pred publikom SNP-a.

Prema njihovim rečima, kada je u pitanju umetnički sektor visina primanja jednaka je trgovačkim platama “u dobrom delu trgovinskih lanaca”.

Ocenili su da bi se ti problemi lakše rešavali kada bi postojao Zakon o pozorištu na koji se čeka “samo 30-40 godina” i kada bi se na nivou Republike izdvajalo više sredstava za kulturu.

“Mi stvaramo kao članovi jedne od najvećih i najuglednijih kulturnih institucija u našoj zemlji te ako su trenutno finansijsko stanje i uslovi u kojima stvaramo realna vrednost umetnosti za naše društvo danas, postavlja se pitanje da li je ona našem društvu potrebna. Da li nam je potrebno pozorište, da li su nam potrebni muzeji, koncertne dvorane, da li su nam potrebna umetnička dela”, upitali su glumci i dobili veliki aplauz prisutne publike i povike “Bravo!”.

Dodali su da se često čuje argument da glumci na svojim honorarnim poslovima imaju visoke honorare i zato nemaju prava da se žale na niska primanja u pozorištu.

“Iz ovoga sledi da, ukoliko mi želimo pristojan život, mesto na kojem ćemo ga pronaći nalazi se izvan našeg pozorišta. Na ovaj način poruka koja se šalje svima nama, ne samo glumcima, već i svima iza scene, jeste da, ako već želimo više, radimo nešto komercijalno, poželjnije, u duhu vremena u kojem živimo. Za one koji nemaju priliku za honorarne poslove ili ih ne žele, već i dalje posvećeno stvaraju u pozorištu, realnost je rub egzistencije i minimalna primanja”, naveli su.

(Autonomija)