Evropska unija mora da se reformiše pre daljeg proširenja, zemlje kandidati moraju da osete koristi i pre punopravnog članstva, a umesto procena troškova njihove integracije mora više da se govori o ceni neuspelog proširenja, ocenili su stručnjaci evropskih nevladinih organizacija.

Enđeluše Morina iz Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) izjavila je da nedostatak institucionalnih reformi unutar EU ometa proširenje, što je pokazalo i ponašanje premijera Mađarske Viktora Orbana prilikom odlučivanja o otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom na samitu EU sredinom decembra.

„Unutrašnje reforme su zaista potrebne. EU teško funkcioniše zbog pitanja upravljanja, problema s vladavinom prava i uslovljavanja i zbog previše ograničavajućeg glasanja kvalifikovanom većinom. EU nije u poziciji da dovodi nove članice, što otežava proces proširenja“, kazala je Morina, prenosi portal EUObserver.

Ta institucionalna pitanja se gomilaju, po njenom mišljenju, uz već postojeći nedostatak kredibiliteta koji je ometao politiku proširenja u poslednje vreme.

„Mapa puta, vremenski okvir i politička ozbiljnost su od suštinskog značaja. Trenutno nam nedostaju sva tri“, rekla je Morina, dodajući da je kredibilna posvećenost vremenskom okviru bila ključna za motivaciju zemalja kandidata da sprovedu reforme pre velikog proširenja 2004.

Stiven Blokmans iz Centra za evropske političke studije (CEPS) ukazao je na problem nedostatka konkretnih, kredibilnih prednosti za zemlje koje su u procesu pristupanja.

„Trenutno se pregovori o pristupanju odvijaju bez bilo kakvih benefita u prelaznom periodu pre punopravnog članstva. Rezultat toga je da zemlje gube želju za reforme“, smatra Blokmans.

Proces pristupanja dodatno otežava opstrukcija samih država članica, kazao je Blokmans i dodao da pojedine države zloupotrebljavaju pravo veta za ostvarenje domaćih političkih ciljeva.

Morina i Blokmans ističu i da EU treba da promeni razgovor o troškovima intergracije i da treba pričati o ceni neproširenja.

„To je pre svega geostrateška cena. Za Zapadni Balkan ovo je verovatno poslednji trenutak da EU može da potisne maligni uticaj Rusije i Kine“, ocenila je Morina.

Za Blokmana je očigledna geopolitička cena destabilizovane Ukrajine. Ta nestabilnost bi mogla da dovede do većih migracija i to bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude argument za Mađarsku, koja nije glasala za otvaranje pregovora s Ukrajinom.

Blokmans je dodao da će ulaganje u mirnu, uspešnu Ukrajinu koštati manje nego suočavanje s posledicama neuspeha.

„Ako se osvrnete na veliko proširenje 2004. godine, ove zemlje su učinile neverovatno. Došlo je do ekonomskog sustizanja, zajedno s geopolitičkom stabilizacijom Evrope iza gvozdene zavese. Moramo da ponovimo ovu uspešnu priču“, rekao je Blokmans.

Morina takođe smatra da članstvo Ukrajine ne bi dugo bilo teret za finansije EU, imajući u vidu njenu radnu snagu, poljoprovredni i energetski potencijal.

Odgovarajući razgovor o takvim scenarijima je, kako dodaje, itekako nedostajao.

„Šta se dešava ako potpuno ignorišete ove regione? Ne izgleda dobro! Ne samo za bezbednost, nego i za druge teme, kao što je zelena tranzicija, nije u redu ne nastaviti proširenje“, rekla je Morina.

(Beta, foto: Pixabay)