Naši samozvani rodoljubi ni za šta nisu tako zabrinuti kao za porodične vrednosti i stanje demografije. Svakodnevno nas bombarduju apokaliptičnim sanjarijama o tome kako dekadentni Zapad ugrožava srpsku porodicu, a samim tim i naše nacionalno biće, kako doživljavamo pad nataliteta i demografsku katastrofu, te kako ćemo nestati kao narod. Potonje katastrofičko predviđanje rodoljubi, naravno, ne dovode u vezu sa tim što ovom zemljom nacionalisti vladaju već decenijama, za njih je sve to posledica zlih liberalnih uticaja iz belog sveta.

Pošto su već toliko zabrinuti za porodicu i demografiju, rodoljubi su oformili poseban sektor u Vladi Srbije koji će se baviti tim prešnim pitanjima: Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Sasvim logičan potez, u skladu sa sloganom Srpske napredne stranke “za našu decu”. Kako je nadležno ministarstvo konkretno brinulo o porodici, demografiji i ranjivim grupama otkriveno je pre neki dan u velikoj priči koju su objavili Gordana Andrić i Aleksandar Đorđević iz Balkanske istraživačke mreže.

Mreža za izvlačenje novca

Novac za podršku zapošljavanju mladih, za obuku geronto-domaćica i negovateljica, za obuku i podršku porodica dece sa smetnjama u razvoju, za sprečavanje vršnjačkog nasilja po školama, za unapređenje položaja žena, za predavanja o reproduktivnom zdravlju, za podršku proširenju porodice – nikada nije stigao do onih kojima je namenjen. Umesto da budžetska sredstva stignu do ugroženih, završila su u privatnim džepovima kroz dobro organizovanu mrežu fantomskih organizacija. I nije reč o malim iznosima.

Tokom 2021. godine iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju izvučeno je najmanje pet miliona evra, a naredne godine iste avetinjske udruge iscedile su iz budžetajoš 2,6 miliona evra. I prethodnih godina su iste organizacije izvlačile novac za fiktivne projekte, samo iz drugih institucija, 2016. i 2017. godine je stradao budžet opštine Novi Beograd. Mreža fantoma se zapravo selila iz jedne institucije u drugu, prateći Aleksandru Čamagić, blisku saradnicu Aleksandra Šapića, nekadašnjeg predsednika opštine Novi Beograd, a sadašnjeg gradonačelnika Beograda.

Prvo je radila u opštini Novi Beograd, potom je prešla u Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kad je za ministra postavljen kadar iz Šapićevog SPAS-a Ratko Dmitrović, a krajem 2022. godine preselila se u upravu Grada Beograda, kod gradonačelnika Šapića, gde se i danas nalazi na čelu odgovorajuće ustanove – Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu. Kako se Čamagić premeštala s jedne funkcije na drugu, tako se menjao izvor finansiranja mreže fantomskih udruženja.

Tek treba da se rasplete u čijim su džepovima završili milioni evra namenjeni ugroženima. Komitet pravnika za ljudska prava podneo je prijave protiv Ratka Dmitrovića, NN osoba koje su bila u Komisiji za ocenu, rangiranje i odabir projekata, kao i osoba koje su bile uključene u postupak za koje je podneta prijava zbog trgovine uticajem. Za sada se pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal nalazi bivši ministar Dmitrović.

Sve za srpstvo

Nepotrebno je napominjati da su i Šapić i Dmitrović veliki rodoljubi, stalo im je do srpstva najviše na svetu, nema toga što ne bi uradili za Srbiju i da bi Srbima bilo bolje. Šta su sve zapravo radili za to voljeno srpstvo utvrdiće istraga, za sada je samo poznato da su milioni evri otimani od žena i dece i da su završili u ko zna čijim buđelarima. Šapić neobično uživa u fotografisanju sa ratnim zločincima, poglavito sa Veselinom Šljivančaninom, ponosan je na te fotografije. Ima čovek i istančan estetski ukus, pa se oduševljava kad mu čitav grad bude prekriven grafitima “Kad se vojska na Kosovo vrati”.

Uživa gradonačelnik u napadima na one koji se protive zločinačkoj nacionalističkoj politici, pa je tako optuživao Natašu Kandić da ”tereti srpski narod za genocid po svim osnovama” i ”insistira da budemo proglašeni za genocidan narod“. Normalno, pravi srpski patriota se ne bavi suočavanjem sa prošlošću, nego zapošljava saradnike koji otimaju novac namenjen potrebitima i prelivaju ga u nečije privatne džepove. Možda ne bi bilo zgoreg priupitati otkud gradonačelniku luksuzna vila u Trstu. Verovatno od plate i patriotizma.

Nema ljubavi bez patnje i bola

Ratko Dmitrović je takođe dobro izvežbani gonič svega što mu zaliči na izdaju srpstva, još od onih dana kad je bio deo ratne propagandne mašinerije i besedio, na primer, ovako: “U Vukovaru su hrvatski neofašisti zaklali za sada neutvrđen broj Srba. Strahuje se da je u pitanju više od hiljadu ljudi. Za sada je poznato da je od ustaškog noža stradalo nekoliko desetina djece, bukvalno na kućnom pragu pripadnici JNA i srpski teritorijalci nalazili su i još uvek nalaze ubijene čitave srpske porodice. Ovaj grad velikog srpskog stradanja, grad na čijoj se periferiji mesecima završavala teritorija ogromnog koncentracionog logora”.

Voli i danas Dmitrović da krene u lov na srpske izdajnike, autošoviniste i ostale veštice. Recimo, ovako: “Ne interesuje me da li je Aleksej Kišjuhas (docent na Filozofskom u NS) Rusin, Mađar, Ukrajinac, Tatar, kurac-palac. Interesuje me ko je tom šovinisti, antisrbinu, psihopati, srbofobu, mentalnom drkadžiji, ustašoidu….omogućio da obrazuje našu decu. E, taj da se nosi u p..m.” Kad čovek pročita ovakve reči o Kišjuhasu, pomislio bi da je dotični počinio neke stravične krimene prema srpskom narodu. Šta znam, možda je Kišjuhas bio ministar, pa je nekoliko miliona evra iz budžeta na neki volšeban način uplaćeno fantomskim organizacijama koje nikada nisu uradile projekte za koje su plaćene, tako nešto.

Mnogo je bolje obrazovanje dece prepustiti onima koji za to nemaju kvalifikacije, ali se neprekidno busaju u prsa kako mnogo vole svoju zemlju. A otkad su oni zavoleli svoju zemlju i narod, zemlji i narodu nikad nije bilo gore, doživeli su sva moguća poniženja, zla i sunovrate. Valjda je to mera patriotizma – što više voliš svoju naciju, to energičnije radiš na njenoj propasti. Što bi se reklo, nema ljubavi bez patnje i bola.A ako je dotični patriota pride i homofob, mizogin, mrzitelj zapadnih vrednosti, seksista i ljubitelj ratnih zločinaca, eto idealne osobe za bilo koju funkciju, od urednika dnevnih novina do ministra nečega.

Nepisano pravilo patriotizma

I ranije je bilo sličnih patriotskih poduhvata, u vreme dok je osvedočeni rodoljub Aleksandar Vulin bio na čelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. I tad su, gle čuda, na konkursu silne novce dobile iste fantomske organizacije, ali je pod pritiskom javnosti konkurs poništen. Pravo je čudo kako pod vladavinom onih koji Srbe prosto obožavaju, a pogotovo srpsku decu, novac namenjen upravo tim Srbima i srpskoj deci volšebno iščezava u pramenju magle i završava kod nekih finih ljudi za koje postoji osnovana sumnja da su takođe vatreni rodoljubi. To je izgleda neko nepisano pravilo patriotizma u Srpskom svetu.

Aleksandar Đorđević snimio je i video o celom slučaju, u kojem obilazi škole u kojima su navodno održane silne radionice o vršnjačkom nasilju i sličnim temama, tako bar piše u izveštaju koji je ministar odobrio. Najpotresniji su momenti kad novinar razgovara sa direktorima škola, pa im kaže da je neka fantomska organizacija navodno u njihovoj školi održala radionice, a direktori za to nisu ni čuli. A onda im Đorđević saopšti da je dotična polupostojeća udruga za taj neobavljeni posao dobila recimo 20 miliona dinara, na šta jedna direktorka zgroženo i zbunjeno kaže: To je budžet za celu godinu moje škole. Škole koja je po pravilu u teškom materijalnom stanju.

Očima bi ukrali

Eh, šta zna srpski patriota šta je školski budžet, on to spiska očas posla, sve iz ljubavi prema domovini, narodu, Kosovu, svetoj srpskoj zemlji, u inat mnogobrojnim neprijateljima srpstva koji neprekidno rovare po miloj nam otadžbini.Treba razumeti i patriote, i oni su samo ljudi. Toliko vole svoj narod, toliko su energije, snage i rada uložili kako bi propovedali nacionalističku paranoju, a nacija im se ne odužuje u dovoljnoj meri za taj samopregor, pa onda moraju sami da se pobrinu da sebi, partiji i vladajućoj oligarhiji obezbede zaslužene višemilionske naknade u evrima. Toliko košta rodoljublje, uvek je toliko i koštalo. Još jednom se pokazala istinitost izreke: Kad čuješ da neko tvrdi za sebe da je patriota, odmah proveri gde ti je novčanik.

Tako je to u Srpskom svetu: novac namenjen ranjivim grupama, potrebitima, ženama, deci – ne stiže do onih kojima je potreban, već završava u džepovima patriotske elite. Srpski rodoljubi su prosto takva sorta: ukrali bi detetu slatkiš, ukrali bi jaje s groba i dinar iz česnice, ukrali bi detetu iz kolevke, ukrali bi Bogu nogu, ma očima bi ukrali samo da mogu. Tako glasi radosna vest Srpskog sveta, takav sistem u njemu vlada, takvi ljudi njime vladaju i nastoje da taj model prošire i na druge teritorije. Pa ko voli – nek izvoli. Da ne bude posle kako niste bili obavešteni.

(Antena M, ustupljena fotografija)