Evropska komisija ocenila je da Crna Gora nije napredovala u polju vladavine prava, ključnom stubu u procesu pristupnih pregovora za napredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji (EU).

U nacrtu izveštaja o Crnoj Gori koji će Evropska komisija objaviti 8. novembra ocenjuje se da nije postignut napredak u reformi pravosuđa, „najizazovnijoj oblasti vladavine prava do sada“.

„Pravosudni sistem je nastavio da se suočava sa dubokom institucionalnom krizom, što je rezultiralo slabim rukovodstvom i upravljanjem, nedostatkom strateške vizije i lošim planiranjem, što utiče na sposobnost zemlje da isporuči pravdu“, navodi se u nacrtu izveštaja Komisije.

U borbi protiv korupcije, kako se navodi u izveštaju, zabeležen je samo ograničen napredak.

„Korupcija, uključujući korupciju na visokom nivou, ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost i preovladava u mnogim oblastima, uključujući i državne strukture. Crna Gora nije u dovoljnoj meri unapredila svoj zakonodavni i strateški okvir za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa pravnim tekovinama EU, evropskim i međunarodnim standardima“, ističe se u ovom dokumentu.

Dodaje se takođe da zemlja treba da pokaže strog i nedvosmislen odgovor krivičnog pravosuđa na ovu kritičnu pojavu.

Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, u izveštaju se navodi da je Specijalno tužilaštvo reagovalo oprezno u pokretanju nekoliko istraga visokog profila, „koje izgleda ukazuju na duboku infiltraciju korupcije i organizovanog kriminala u državne strukture, uključujući i na najvišem nivou“.

Dodaje se da Crna Gora mora dodatno da poboljša rezultate istraga, krivičnog gonjenja, pravosnažnih presuda i konfiskacije imovine u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou.

Napredovanje u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 koji se tiču vladavine prava je neophodno za napredovanje u pregovorima o članstvu, pošto od ta dva poglavlja zavisi pristupni proces.

O političkoj sceni

U godišnjem izveštaju se navodi da su Crnu Goru zahvatile duboke polarizacije i podele, što se manifestovalo u napetim konfrontacionim pozicijama političara koji nisu bili spremni da okončaju politički zastoj, „čak su bili spremni da eskaliraju ustavnu krizu kako bi postigli kratkoročne partijske dobitke“.

To je, navodi se u dokumentu, dovelo do blokade političkog sistema.

Takođe se navodi da je nepostojanje funkcionalnog Ustavnog suda „ozbiljno uticalo na izborne procese“.

U dokumentu se ocenjuje da pravni okvir zahteva sveobuhvatnu reformu i usklađivanje izbornih propisa, prava glasanja i kandidovanja, transparentnosti, mehanizama rešavanja sporova i nadzora nad finansiranjem kampanje i medija, uz opasku da su „ovi problemi, zajedno s drugim pitanjima, ostali nerešeni“.

Ograničen napredak i u slobodi izražavanja

Evropska komisija je po pitanju medija ocenila da je Crna Gora postigla samo „ograničen napredak“.

Primećuje se da su vlasti, generalno, pružile brze i efikasne policijske i institucionalne odgovore na nove slučajeve nasilja nad novinarima, ali da nije bilo efikasnog sudskog postupanja u starim slučajevima.

U dokumentu se ocenjuje da su potrebni dalji kontinuirani napori kako bi se ispunili najviši standardi medijskog integriteta i odgovornosti, suprotstavilo dezinformacijama i ograničili efekti uznemiravanja na mreži i govora mržnje.

„Medijsko okruženje je i dalje visoko politički polarizovano, s neujednačenom primenom novinarskog etičkog kodeksa i profesionalnih standarda. Potrebno je uspostaviti kredibilne i efektivne mehanizme samoregulacije kako bi se ojačao integritet i profesionalizam medija“, navodi se u godišnjem izveštaju o Crnoj Gori.

Spremnost za preuzimanje obaveza iz članstva u EU

U godišnjem izveštaju se ističe da je Crna Gora „umereno spremna“ za primenu pravnih tekovina EU i evropskih standarda u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, te da je u celini ostvarila ograničen napredak.

Što se tiče sposobnosti Crne Gore da preuzme obaveze iz članstva, u dokumentu stoji da se važan rad na usklađivanju i pripremi za implementaciju pravnih tekovina EU odvijao u mnogim oblastima, doduše „sporijim tempom nego što se očekivalo“.

Pohvale za spoljnu politiku

Potvrđuje se da je Crna Gora nastavila da se u potpunosti usklađuje sa svim deklaracijama i zajedničkim stavovima zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU uključujući sankcije.

Takođe se potvrđuje da nastavlja da sprovodi mere u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta kao i saradnju u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Saveta za regionalnu saradnju.

Takođe se potvrđuje da je Crna Gora ostala posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemljama u procesu proširenja i susednim državama članicama EU, te da je zemlja generalno aktivan učesnik u regionalnoj saradnji.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Vlada CG)