Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov upozorio je na to da novo otvaranje pitanja ingerencija Vojvodine i Statuta APV vodi u veoma ozbiljnu političku krizu, čije posledice je teško sagledati. On je u izjavi za „Dnevnik” ocenio da je jedini izlaz iz aktuelne krize promena Ustava, dodavši da je očigledno taj proces ipak „na veoma dugom štapu”, imajući u vidu i odnos vladajućih partija prema autonomiji kao i samu proceduru ustavnih promena koja zahteva dvotrećinsku podršku u republičkom parlamentu.

– Zato ne vidim da se to ustavno pitanje može rešiti u dogledno vreme, zbog čega iz dana u dan tonemo u sve dublju političku krizu – kazao je Popov. – Odnosi između Novog Sada i Beograda nisu bili sjajni ni u prethodnom mandatu, kada je ista politička garnitura bila na oba nivoa vlasti, a plašim se da bi ova situacija, nakon odluke Ustavnog suda kojom je ukinut deo ingerencija Vojvodine, mogla biti uvod u još ozbiljniju krizu, i to kad na centralnom nivou imamo u vlasti stranke koje su više ili manje otvoreni protivnici vojvođanske autonomije.

On smatra da je ideja predsednika pokrajinskog parlamenta Ištvana Pastora da se problemi prevaziđu donošenjem ustavnog zakona o Vojvodini konstruktivna, ali da je pitanje da li bi dobila podršku većine u Skupštini Srbije, „gde je najveći broj vladajućih stranaka protiv autonomije Vojvodine”.

A, po njegovim rečima, kakav je odnos nove vlasti prema Vojvodini ogleda se i u „udaru na lokalne samouprave u Pokrajini, gde se namerava prekomponovati već formirana vlast.

– Pa nonsens je da se za preslikavanje republičke koalicije na lokalni nivo zalaže upravo lider jedne vladajuće stranke koja svoj program zasniva na decentralizaciji. Uostalom, to je praktično udar na demokratski poredak i na lokalnu samoupravu koja je garantovana Ustavom – istakao je Popov.

On je ukazao da je apsurdno i pogubno da se u jeku ekonomske i socijalne krize otvaraju i takva politička žarišta.

S druge strane, Popov kaže da se vojvođanski politički akteri, koji su trenutno u poziciji iščekivanja, ali i namereni da se ne odreknu nekih osporenih nadležnosti, mogu tek donekle osloniti na podršku Evropske unije u zaštiti dostignutih standarda autonomije, koju, inače, naš sagovornik smatra fasadnom. EU je, napominje, trenutno usmerena na kosovsko pitanje, dok, kako dodaje, ne veruje ni da će nova centralna vlast svoju evropsku retoriku dokazivati širokogrudošću prema Vojvodini.

– Čini mi se da je zvaničnicima u Briselu trenutno važnije da garnitura vladajuća u Srbiji proguta kosovsku knedlu nego da se u nekoj većoj meri angažuju oko vojvođanskog pitanja, bez obzira na to koliko je to pitanje važno za proces demokratizacije Srbije – naveo je Popov.

Zbog toga, kako je ukazao, ako u centralnoj vlasti ne bude razumevanja za Vojvodinu a vojvođanska vlast bude ignorisala odluke Ustavnog suda, imaćemo „žestoku političku krizu„. On kaže da pokrajinska administracija u pogledu rada kancelarije APV u Briselu, na primer, može potezati argument da takve kancelarije imaju i neki gradovi iz Srbije. Međutim, kako je naveo, veliki problem će nastati ako iz republičke kase Pokrajini ne bude prebacivan novac za realizaciju njenih nadležnosti.

– Finansiranje ni do sad nije rešeno i bilo je silnih problema u prebacivanju novaca iz republičke kase u pokrajinsku. A novo zatezanje odnosa između dva nivoa vlasti moglo bi rezultirati totalnim kolapsom – upozorio je Popov.

On kaže da je na potezu Skupština Srbije, koja treba da preispita odluku o Zakonu o nadležnostima APV, kada će se, kako je naveo, videti i stav nove parlamentarne većine u odnosu na odluku Ustavnog suda.

(Dnevnik)