Vladimir Putin ne bi mogao da nastavi svoju invaziju na Ukrajinu u punom obimu ako izvozni prihodi Rusije padnu zbog rastućeg vojnog budžeta, pokazuju ekonomske procene koja povezuje sposobnost Moskve da vodi rat sa cenama nafte, piše Njuzvik (Newsweek).

Imajući u vidu rat koji je Putin započeo pre više od 19 meseci, rusko ministarstvo finansija je otkrilo da će sledeće godine potrošiti 10,8 biliona rubalja (108 milijardi dolara) za odbranu, ili 29 odsto ukupnih planiranih rashoda i utrostručiti iznos koji je dodeljen vojsci 2021.

Forbes Ukrajina je izračunao da je trošak za Rusiju do sada iznosio oko 167 milijardi dolara i iako su to isključili neki odbrambeni troškovi, a procene su da će rat koštati u rasponu od 100 do 120 milijardi dolara godišnje.

U tekstu za Financial Times, Kiril Rogov, direktor „Re: Rusija, mreža za ekspertizu, analizu i politiku“ kaže da je ovaj iznos uglavnom nadoknađen skokom cena glavnog ruskog izvoza, sirove nafte, usled izbijanja rata.

„Kupci ruske nafte, a ne ruska država, plaćaju sukob“, napisao je on.

Rogov primećuje kako je, uprkos sankcijama, ruski izvoz iznosio 590 milijardi dolara prošle godine i 460 milijardi dolara ove godine, što je više od godišnjeg proseka prošle decenije od 430 milijardi dolara kada je prosečna cena nafte tipa Brent bila 67 dolara po barelu.

Ovi veći prihodi od izvoza značili su da Rusija do sada nije morala da rizikuje političke tenzije preraspodelom novca iz drugih delova državnog budžeta, ali „to bi moglo da se promeni“.

Rogov piše kako bi ulaganje u infrastrukturu i socijalnu potrošnju bilo teško ako bi prihodi pali na nivoe iz 2015. i 2020. kada je prosečna cena nafte bila samo 47 dolara po barelu, a spoljni prihod samo 330 milijardi dolara, odnosno 340 milijardi dolara.

„Ukoliko prihodi od izvoza padnu na 350 milijardi dolara, malo je verovatno da će Putin nastaviti rat s obzirom na dvostruki teret vojnih troškova i visoke socijalne potrošnje za održavanje domaće stabilnosti“.

Dok je cena barela nafte tipa Brent u ponedeljak iznosila 87 dolara, drugi veliki ruski izvoz energije, gas, suočava se sa padom.

Državni energetski gigant Gasprom saopštio je da su sankcije smanjile proizvodnju gasa u prvoj polovini 2023. na 179,45 milijardi kubnih metara što predstavlja godišnji pad od 24,7 odsto i pad isporuka gasa na domaćem i stranom tržištu za 26,5 odsto.

Gabrijela Rid, pomoćnica direktora u strateškoj obaveštajnoj firmi S-RM, rekla je za Njuzvik da je cifra prihoda od izvoza od 350 milijardi dolara „prekretnica za sposobnost Rusije da nastavi svoje napore u Ukrajini, ali stvarnost je retko tako jednostavna“.

Iako bi pad izvozne zarade prirodno uticao na sposobnost Rusije da finansira rat, ovo je, kaže, mač koji seče u oba smera.

Povećane cene nafte izazvane nedavnim događajima u Izraelu imaju potencijal da dovedu do boljih izvoznih prihoda za Rusiju, čime će pomoći finansiranju ruska ratna mašina.

Podjednako, cene nafte bi mogle da se stabilizuju ako sukob Izrael-Hamas prestane, ublažavajući ove zarade i približavajući Rusiju prelomu od 350 milijardi dolara, navela je.

„Rusija će nastojati da iskoristi prednosti povišenih cena nafte dok može, ali su dugoročni izgledi daleko manje sigurni“, dodala je.

Nastavak prodaje nafte Indiji i Kini i izbegavanje više naftnih embarga može Kremlju dati optimizam da se privreda može oporaviti uprkos sankcijama, ali će manja socijalna potrošnja i povećanje poreza na privatna preduzeća potisnuti ekonomski rast.

„Ovi faktori bi mogli da dovedu do pojačanog antivladinog raspoloženja i dodatno ukaljaju Putinovu reputaciju među ruskim poslovnim liderima“, zaključila je Rid.

(Danas, foto: Beta-AP)