Skip to main content

Aladžić: Najveća opasnost za Suboticu je zanemarivanje potreba stanovništva i favorizovanje interesa investitora

Vojvodina 29. сеп 2023.
3 min čitanja

"Evropa Nostra Srbija je sredinom septembra uz podršku Delegacije Evropske unije u Beogradu proglasila vanrednu profesorku Građevinskog fakulteta u Subotici Viktoriju Aladžić ovogodišnjom dobitnicom nagrade 'Heroji nasleđa'"

Vanredna profesorka Građevinskog fakulteta u Subotici Viktorija Aladžić i ovogodišnja dobitnica nagrade „Heroji nasleđa“, koju dodeljuje Evropa Nostra Srbija, izjavila je da smo svedoci toga da svaka intervencija u Subotici uvodi u sve veći haos, i da je „najveća opasnost za grad zanemarivanje potreba stanovništva i favorizovanje interesa investitora“.

Ona je navela da političari nekada i sada više vole da grade nešto iznad zemlje što se vidi nego da rešavaju probleme infrastrukture koji će pre ili kasnije biti veliki pa će predstavnici grada morati sa tim da se suoče.

„Ako se ovako nastavi neće biti više zelenih površina, neće biti prostora za decu. Dvorišta će biti asfaltirana i pretvorena u parkirališta za automobile koja će biti opasna za igru dece, dok će ispred zgrada biti mali zatravnjeni prostori na kojima će takođe da se parkiraju automobili, jer nema dovoljno parking mesta“, rekla je Aladžić u video razgovoru za portal Subotica.info.

Ona je upozorila da će se nagurati strahovito veliki broj stanovnika u centar grada što je trend i u pojedinim velikim evropskim gradovima poput Barselone, Venecije i drugih.

„Život je postao nemoguć zato što je većina stanova služe za iznajmljivanje, i tu stalno postoji jedna fluktuacija turista, a broj stanovnika se smanjuje. Grad ne može da se održi ako ne postoji zdravo građansko društvo koje nosi razvoj, jer grad ne može da postoji sam od sebe, on će se urušiti usled masovne izgradnje višespratnica“, ocenila je Aladžić.

’Za baštinu su nadležni građani i stručnjaci koji su učili da joj posvete život’

Prema njenim rečima, građani treba da shvate da moraju da se bore za sebe, za svoje parče zelenog prostora, biciklističku stazu, dečija igrališta – „treba da postoje ljudi a ne samo investitori“.

„Kuće i parcele koje još uvek postoje u gradu, imaju velika dvorišta sa zelenom oazom, pa nekada nije bilo potrebe za toliko velikim javnim parkovima, ali ako mi asfaltiramo sve, imaćemo strašan problem sa vodama, jer kada kiša padne, nema gde da se upije u zemlju. Suočićemo se sa izlivanjem kanalizacije i nedostatkom zelenih površina, što će rešavati neke buduće generacije“, napominje Aladžić.

Evropa Nostra Srbija je sredinom septembra uz podršku Delegacije Evropske unije u Beogradu proglasila vanrednu profesorku Građevinskog fakulteta u Subotici Viktoriju Aladžić ovogodišnjom dobitnicom nagrade „Heroji nasleđa“.

Ako ne čuvamo našu kulturnu baštinu, upozorila je, onda smo u velikom problemu.

„Baština je dugotrajnija od bilo kog političara, jer oni apsolutno nisu nadležni za baštinu, već građani i oni stručnjaci koji su učili da joj posvete život, da se posvete istraživanjima i da razotkriju koji je njen značaj, zašto je važno da je ljudima približe, i da im olakšaju identifikaciju sa tom baštinom“, rekla je Aladžić.

Kao dugogodišnja veoma aktivna zaštitnica istorijskog nasleđa Subotice, ceo svoj život je posvetila istraživanjima, a mnogo vremena je provodila i u Istorijskom arhivu, koje je za nju, kako je rekla, bilo pribežište tokom 90-tih godina, gde je vredno prikupljala podatke koje je ručno beležila kako bi izgradila bazu podataka svih građevinskih dozvola koje postoje, počevši od 1875. godine, da bi danas sa beleženjem podataka stigla do 1938. godine.

„Svaku parcelu sam iz katastarske knjige pojedinačno rukom precrtavala, sa imenom vlasnika, pa smo to onda sa koleginicom iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, Gordanom Prćić Vujnović, slagale kao pazl i rekonstruisale kao kartu. Prikupljala sam i podatke o tome šta se sve gradilo, ko je bio arhitekta, pravila sam male skice o arhitektonskim stilovima, i svim drugim podacima koji su važni. To je moja osnovna baza podataka koju koristim i ne postoje nigde tako sačuvani detaljni podaci“, kazala je Aladžić.

Zahvaljujući istraživanjima nastale su i dve knjige „Gradotvorci 1“ i „Gradotvorci 2“ koje je radila zajedno sa arhitekticom Gordanom Prćić Vujnović i pokojnim istoričarem Mirkom Grlicom, koji je za sobom ostavio veoma značajnu i vrednu građu.

(tekst i foto: Magločistač)