„Demokratija je u Norveškoj ojačala nakon napada koji je izveo desni ekstremista Anders Bering Brejvik“, rekao je premijer Norveške Jens Stoltenberg. “Norveška je danas još više u znaku raznolikosti i demokratije nego što je to bila pre 22. jula 2011. godine“, izjavio je Stoltenberg za nemački list Zidojče cajtung.

On je položio venac na mestu u blizini zgrade norveške vlade gde je Brejvik postavio bombu i usmrtio osmoro ljudi.

Ceremonije u čast stradalima

U Norveškoj će raznim ceremonijama biti obeležena godišnjica stradanja 77 nevinih ljudi. Brejvik je priznao da je 22. jula 2011. godine aktivirao automobil-bombu ispred sedišta Vlade u Oslu, u čijoj je eksploziji poginulo osam osoba, te da je nakon toga ubio 69 ljudi, većinom tinejdžera, u letnjem kampu mladih iz Laburističke stranke na ostrvu Utoja.

Brejvikov poslednji šou

Nakon napada u Oslu i na ostrvu Utoji, mnogi ljudi su se uključili u rad političkih organizacija, organizacija za mlade i u razna druga udruženja. „Demokratija je najjače oružje u borbi protiv nasilja“, istakao je norveški premijer, uoči godišnjice obeležavanja masakara.

Anders Brejvik će uskoro nestati iz javnosti. Sud u Oslu će odlučiti da li će ga smestiti iza rešetaka zatvora ili psihijatrije. Njegov poslednji nastup u sudnici ipak je ponovo pobudio sumnje u stanje njegovog duha.

Da li su ekstremni desničari uticali na Brejvika? Ovo pitanje se postavlja u procesu koji se vodi protiv Andersa Beringa Brejvika. Međutim, ekstremni desničari u Norveškoj nemaju nikakvu ulogu u društvu.

Ostrvo koje niko ne posećuje

Uprkos izjavama Stoltenberga, nad ostrvom Utoja još uvek lebdi stravičan zločin. Nakon masakra, bila su neophodna tri meseca da se uklone tragovi ove tragedije. Od tada, na ostrvu skoro da nema posetilaca. Ranije su tu, tokom leta kampovali mnogi mladi ljudi.

Munir Jaber i Vegard Venesland su preživeli masakr. Vegard se sa nekolicinom prijatelja sakrio u jednoj kolibici ispod kreveta dok je atentator Brejvik pucao na njegove prijatelje. „Tek mesec dana nakon napada morali smo ipak da se odlučimo na čiju sahranu ćemo otići, zato što je bilo mnogo prijatelja koji su ubijeni,“ kaže Vegard. Munir na to dodaje: „To je odluka koju čovek u normalnom slučaju ne mora da donese, jer ima dovoljno vremena i prostora da se od svakog pojedinačno oprosti.“

Munir i Vegard danas predvode grupu Mladih socijalista u Oslu i imaju mnogo posla. Neprestanim angažmanom na izvestan način, kako kažu, žele da potisnu iz nemilih sećanja taj krvavi napad.

Ne priznaje krivičnu odgovornost

Uprkos tome što je priznao da je počinio napade, Anders Brejvik je u više navrata tokom suđenja izjavio da ne priznaje krivičnu odgovornost i da sebe smatra nevinim. Ovaj desni ekstremista je u svom Manifestu citirao Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, koji nisu priznali nadležnost Haškog tribunala. On je na sličan način odbio da prizna norveške sudove, jer su kako je isticao „Svoj mandat dobili od političkih stranaka, koje podržavaju multikulturalnost“.

Presuda Andersu Beringu Brejviku će biti izrečena 24. augusta. Ako sud proglasi Brejvika psihički bolesnim, on će, umesto u zatvoru, završiti u psihijatrijskoj klinici, a ako bude proglašen mentalno stabilnim, mogao bi da dobije 21 godinu zatvora.

(Belma Fazlagić-Šestić, Deutsche Welle)