Izjava predsednika Evropskog saveta Šarla MIšela da Evropska unija treba da bude spremna da prihvati nove članice do 2030. godine izazvala je u javnosti brojne komentare, a evropski dnevni listovi uglavnom postavljaju pitanje koliko je taj predlog realan.

Belgijski dnevnik Standard upozorava da bi takvo proširenje u presudnoj meri promenilo Uniju, prenosi portal Eurotopics.

„Najvažnijia prepreka bila bi demokratska. Ako Unija postane tako velika i heterogena, da li bi i dalje mogla da se razvija kao jedinstven demokratski prostor? Tada bi se neminovno postavilo pitanje indetiteta. Šta mi imamo zajedničko sa Moldavijom ili Albanijom, pa da dopustimo da njihovi EU poslanici odlučuju i o nama? Ili Unija treba da postane savez država, što je san krajnje desnice?. ‘Potrebna nam je neustrašivost’ rekao je juče Makron. Da, to, i osećaj da bi sve to bilo dobitak za Evropljane i za dovoljan broj njih“, komentariše belgijski Standard.

Hrvatski Jutarnji list, kako prenosi Eurotopics, u svom komentaru postavlja pitanje iskrenosti Mišelovog predloga.

„Možda je Mišel, pošto mu za godinu dana ističe mandat, želeo da dokaže koliko se snažno zalaže za konkretan napredak u politici proširenja….Slično je postupio i bivši šef Evropske komisije Žan Klod Junker. On je tokom četiri godine mandata govorio da neće biti proširenja, što je dodatno kočilo ionako spor proces, da bi na kraju istupio sa ambicioznim predlozima o 2019. kao godini u kojoj će zemlje Zapadnog Balkana rešiti međusobne probleme, kako bi neke 2025. već mogle da budu i primljene. Ali ti predlozi nikada nisu dobili podršku zemalja članica, kao što je neće dobiti ni Mišelovi“, piše Jutarnji list.

Ni ljubljansko Delo ne vidi da postoje razlozi za brzo proširenje Unije.

„Praksa proteklih decenija pokazala je da u politici proširenja leži moć Evropske unije da transformiše kandidate. Tokom procesa pristupanja ispunjavaju uslove, reformišu se i približavaju Uniji. Ali Zapadni Balkan i 20 godina posle dokumenta iz Soluna ostaje brisani prostor. Ako kandidati samo ne izađu iz ćorsokaka, neće biti napretka u proširenju. U prošlosti je politika proširenja važila za veliki uspeh EU. Nema garancija da je i dalje tako.“

Ipak, španski dnevnik El Pais ocenjuje da bi Mišelova izjava mogla da bude znak da je EU prebrodila fazu zamora proširenjem.

„Centralna spoznaja proteklih godinu i po dana je prevazilaženje (prava) veta, i da niko ne može da se deklariše kao proevropski, a da istovremeno odbija proširenje….moguće je da na samitu u Granadi (u oktobru) bude i javno obznanjeno da svetlo koje se ugasilo ponovo gori. Istok želi da oponaša, a Zapad mora da parira“, piše španski dnevnik.

(Dnevni evropski servis, foto: Pixabay)