Neki od najčešćih propusta u radu sudova i ostvarenju pravde za žrtve trgovine ljudima konstantnim ponavljanjem prerasli su u hronične „boljke“, pre svega kad je u pitanju blaga kaznena politika, zanemarivanje radne eksploatacije i uskraćivanje prava žrtava, pokazala je analiza sudskih presuda za krivično delo trgovine ljudima i srodna krivična dela koju već 12 godina sprovodi organizacija ASTRA.

U saopštenju povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava 30. jula, ASTRA je apelovala na zaposlene u pravosuđu i drugim institucijama koje dolaze u kontakt sa osobama koje su preživele trgovinu ljudima, da primenjuju pristup orijentisan na prava žrtava i postojeća zakonska rešenja u cilju zaštite prava jedne od najranjiviji grupa u društvu, nekadašnjih žrtava trgovine ljudima.

Iz te organizacije su ukazali da nalazi njihove analize, čiji cilj je objektivno sagledavanje stepena ostvarenosti i poštovanja zaštite i prava žrtava u sudskom postupku ali i poboljšanje ukupnog sistemskog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama trgovine ljudima, dovode do „zaprepašćenja, produbljenog nepoverenja u sistem, pa čak i straha za bližnje i okolinu“.

A kao ključne probleme navode izricanje kazni u visini zakonskog minimuma a čak u 80 odsto slučajeva i i spod tog minimuma, te sve češću klasifikaciju ovih krivičnih dela kao posredovanje u vršenju prostitucije što automatski znači niže kazne za sve veći broj počinilaca.

Takođe, kako napominju, evidentan je značajan porast udela seksualne eksploatacije u trgovini ljudima – 60% u 2018, 82% u 2019, 100% u 2020. godini, 92% u 2021. godini i 100% u 2022. godini s tim da se u 2022. godini u 25% slučajeva radi o kombinaciji seksualne i pridružene radne eksploatacije.

„Šta je sa ostalim vidovima trgovine ljudima, a naročito šta je sa radnom eksploatacijom koja je globalni trend i oblik trgovine koji se i u zvaničnoj i u sivoj ekonomiji javlja sve češće, a odnosi se na žene, muškarce i decu“, pitaju iz ASTRE.

U analizi se konstatuje i da su oštećene većinom žene i devojčice (2018−86%, 2019−97%, 2020−100%, 2021–100%, 2022 −100%), ali i da preovlađuju presude donete prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (40% u 2018, 50% u 2019, 59% u 2020. i 2021. godini i 56% u 2022. godini).

„Presude donete na ovaj način, kao i klasifikacija dela kao posredovanje u vršenju prostitucije, dovode do toga da potencijalne žrtve ne dobijaju status oštećenih lica, što ih čini ’nevidljivim učesnicima’, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu ni na koji način uticati na tok i sadržinu sporazuma, pa i ostvarivanje svojih prava“, ističe se u sapoštenju i dodaje da se status posebno osetljivog svedoka i dalje vrlo retko dodeljuje, čak i kada su oštećeni deca.

„A 50% oštećenih u slučajevima trgovine ljudima u 2022. su deca, odnosno devojčice“, napominje ASTRA.

Navodi se i da se oštećeni i dalje upućuju na parnicu radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, tj. odštete, umesto da im se omogući da taj zahtev ističu u krivičnom postupku, ali da je i u tom slučaju procenat upućenih osoba jako mali – u 2022. iznosio je svega 16 odsto.

U saopštenju se ocenjuje da velikih pomaka u borbi protiv trgovine ljudima zato nema, uprkos brojnim skupovima stručnjaka, edukacijama, analizama i izveštajima. Dodaje se da se preporuke za unapređenje sudske prakse samo ponavljaju iz godine u godinu, te da tek „retki savesni pojedninci, predložene zakonske izmene i poneka presuda ulivaju nadu da može biti bolje“.

„Ipak, dok žrtve čekaju to ’bolje’, ostaju nam otvorena pitanja: Kakvu poruku mi kao društvo šaljemo, ako za jedno od najtežih krivičnih dela, čiji su počinioci spremni da radi profita u potpunosti devastiraju jednu osobu ili više njih, propisujemo minimalne kazne? Ako institucije ignorišu pozive da rade svoj posao u slučajevima masovne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije? Ako ne dodeljujemo statuse posebno osetljivog svedoka, a 50% oštećenih su nam deca? Ako otežavamo proces dodele kompenzacije žrtvama? Ako više verujemo počiniocu nego žrtvi? I na kraju, šta sve to govori o nama, društvu i državi?“, zapitala je ASTRA.

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 30. jul je ustanovljen kao Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja globalne pažnje javnosti na sveprisutnost ovog problema. Jedno od merila uspešnosti ove borbe i kvaliteta sistemskog odgovora na problem trgovine ljudima jeste i ostvarenje prava žrtava trgovine ljudima u pravosudnom sistemu.

(Autonomija, foto: Pixabay)