Posle duge i mučne izborne i postizborne kampanje, koju smo gledali u prvoj polovini godine, u Srbiju se vratio cirkus 90-ih. Istorijskim pomirenjem demokrate su socijalistima utabale put do vlasti, sa koje teško da će uskoro otići.

Srbija je, dakle, deceniju nakon demokratskih promena dobila “istorijsko pomirenje”, ali ne i stabilne demokratske institucije. Umesto institucija, imamo pak “državotvorne političke stranke”, a pošto državu kod nas izgleda tvore stranke, svi nivoi vlasti, sve institucije, kao i kompletna privreda, iščekivali su mesecima da li će se dogovoriti Tadić i Tadićevi, pa Tadić i Dačić, ili Dačić i Vučić, ili Tadić i Vučić… A od toga je zavisilo sve: i to kakvu će Vladu dobiti Vojvodina, ko će biti gradonačelnik Novog Sada, ko će formirati vlast u Zrenjaninu… Zatim, da li će Srbija izaći iz krize javnog duga, da li će privreda bankrotirati, da li će država štedeti ili štampati pare… Da li ćemo u Evropu ili pod Rusiju…

Jer, iako je, kako to barem rado govore u analitičkim krugovima, evropski put Srbije postao neupitan, jer su, eto, i naprednjaci postali evropejci, nova koalicija put evropskih integracija započela je novom kosovskom zakletvom žandarmerije. Tako smo obavešteni da je ta specijalna formacija sile regrutovana za odbranu „južne pokrajine“. Ova severna ionako se na poslednjim izborima nije dokazala na „patriotskom kursu“. A zbog toga što su glasali drugačije od ostalih, Vojvođani će kanda ostati pod prismotrom centralne vlasti do daljnjeg.

Decentralizacija vlasti, koja svakako podrazumeva i redefinisanje položaja Vojvodine, nije bila tema ni izborne kampanje, a niti postizbornih pregovora. Iako je to jedini provereni demokratski mehanizam za demontažu političkih monopola koji su kjučni izvor korupcije u Srbiji i njenog ekonomskog propadanja. A takvi monopoli mogu opstati jedino u centralizovanom modelu upravljanja kojeg niko ipak ne želi da se odrekne.

I aktuelni postizborni dogovori potvrdili su, nažalost, da među našim političkim strankama zapravo i ne postoji nikakav spor oko postojećeg modela upravljanja, već ih isključivo interesuje podela plena, ma koliki on bio.

Decentralisti najveći gubitnici izbora

Direktor Centar za regionalizam Aleksandar Popov kaže da su lokalne samouprave i Vojvodina dvostruki gubitnici ovih izbora, pošto lokalne i regionalne teme nisu bile zastupljene u kampanji, niti su one političkim akterima bile bitne u postizbornom procesu.

– Očigledno je da naši političari, a tu pre svega mislim na DS, nisu izvukli nikakvu pouku iz izbornih rezultata, posebno onih na predsedničkim izborima. Boris Tadić je na mestu šefa države među građanima bio oličenje izvršne vlasti, jer je mimo Ustava uveo u Srbiju polupredsednički sistem i sva vlast bila je u njegovim rukama. Demokrate su sapleli sami sebe. A u tom paketu je i razočarenje onih birača koji su očekivali da će im jedna od bitnih tema biti pitanje decentralizacije i autnomije Vojvodine. Međutim, to su svi izbegavali i u kampanji, ali i nakon kampanje. Tako smo došli dovde, pa će i u narednom mandatu, nažalost, dežurna tema biti Kosovo – ocenio je Popov za Autnomija.info.

Prema njegovim rečima, u narednim godinama ne da neće biti prostora za jačanje procesa decentralizacije i položaja Vojvodine, nego od nove centralne vlasti možemo očekivati još rigorozniji odnos prema nižim nivoima vlasti, kako zbog njene političke strukture, tako i zbog mera štednje koje će uslediti, a koje će najmanje snositi državna administracija.

– Već se pokazalo da u centralistički ustrojenoj državi do para može doći samo onaj ko je bliži državnoj kasi. Tako smo i do sada imali apsurdne situacije da Jagodina, na primer, zahvata procentualno najviše od svih lokalnih samouprava u Srbiji iz centralne kase, a samo zbog toga što je od gradonačelnika tog grada zavisio opstanak republičke vlade. To je samo jedan od primera koji potrvđuje da u ovoj zemlji sve funkcioniše kao trgovina, i da tu nema nikakavih demokratskih principa – istakao je on.

Popov je zato sumnjičav i u pogledu očekivanja vojvođanskih političara da se u novom mandatu konačno reši pitanje finansiranja APV.

– Ovde je potpuno izgubljen kompas, prošla vlada je imala šansu da pokrene neke stvari u pozitivnom pravcu, ali je ta šansa propuštena i nisam siguran da će nam se uskoro pružiti nova prilika za to – smatra on.

Popov je ukazao i da u Srbiji postoji „naopaka praksa da se izbori na svim nivoima održavaju istovremeno, zbog čega je nakon njih sve predmet poltičke trgovine“.

– Zato mi danas imamo opštu blokadu u funksionisanju vlasti, a zbog problema u formiranju republičke vlade. Stranke su usmerene na namirivanje sopstvenih interesa i svi postizborni dogovori vode se po principu trgovine i deobe plena – naveo je Popov.

Lokalna vlast talac visoke poltike

I predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović kaže da u velikom broj gradova i opština još uvek nije formirana lokalna vlast jer se čekalo da se okončaju pregovori na republičkom nivou. On je za naš portal ocenio da je to signal da bi lokalni izbori morali da se razdvoje od republičkih izbora.

– Bilo bi neuporedivo bolje da se lokalni izbori održavaju odvojeno i za lokalne i za političare koji deluju na nacionalnom nivou. Međutim, nažalost, to je pitanje političke odluke predstavnika državne vlasti, budući da je u njihovim rukama raspisivanje nacionalnih i lokalnih izbora – naveo je on.

Paunović napominje da lokalna vlast ne bi smela da bude talac visoke politike, jer se na tom nivou rešavaju životni problemi građana. On je istakao i to da u postojećim okolnostima ekonomske krize centralna vlast mora da čuje glas lokalnih samouprava, koje su zainteresovane da se uključe u proces utvrđivanja mera koje će u tom pogledu sprovoditi nova republička vlada.

– Mere štednje koje moraju uslediti nakon formiranja republičke vlade sasvim izvesno će se odraziti na funkcionisanje svih nivoa vlasti, zbog čega je SKGO apelovala na učesnike u pregovorima o novoj vladi da se te mere usaglase sa predstavnicima lokalne vlasti, a kako ne bismo došli u situaciju da se kao 2009. godine opštinama i gradovima preko noći drastično srežu transferi, zbog čega je veliki broj opšptina doveden u veoma tešku situaciju. Naš cilj je da ovim apelom centralnoj vlasti skrenemo pažnju da postoji i lokalni nivo vlasti i da se preduzimanju određenih mera na državnom nivou mora pristupiti u dogovoru sa lokalnim vlastima – kazao je Paunović.

On je podvukao i da bi bilo logično da se ubuduće mere štednje ne prelamaju isključivo preko leđa nižih nivoa vlasti, već da se smanjaju i “necelishodni troškovi ogromne državne administracije”.

– A to podrazumeva i donošenje niza propisa koji bi omogućili smanjenje te administracije, što se nije učinilo u prethodnom mandatu uprkos brojnim najavama da se ide u tom pravcu – rekao je Paunović.

Svetlana Ratkov (Autonomija)