DARIVANJE: Nikad nisam čuo da je iko ikome, iz iskrenih pobuda, darivao – žicu. Štaznam, postoji toliki izbor smislenijih darova od toga, ako je već zaista nekom stalo da nekog darom obraduje.

NASLOV: Kada sam pročitao naslov da su deca drugarici iz odeljenja osmog razreda vrbaške osnovne škole poklonili žicu, nekako sam odmah znao da nije posredi odsustvo maštovitosti pri izboru dara; kamo sreće da se o tome radilo.

KAD RAZMIŠLJAMO: O žici razmišljamo obično kad imamo neki problem sa strujom, pa ako nismo dovoljno odvažni da tako nestručni malo pogledamo – zovemo majstora. Uglavnom, nema razloga da o njoj prečesto razmišljamo, očito ni i da očekujemo da bi se iko, osim možda električara, takvom jednom daru obradovao.

ZASTRAŠUJUĆI: Ipak, taj i takav pojam, bez svoje krivice, u godinama poratnim na ovim prostorima, dobio je zastrašujuću konotaciju – kao deo pokliča „Nož-žica-Srebrenica“.

PREDOSEĆAJ: Priznajem, život koji živimo već godinama u ehu tog skandiranja na stadionima je i glavni razlog zašto sam, tek na osnovu naslova, predosetio da iza događaja u Vrbasu ne stoji ništa dobro. Obaška što u njemu, naslovu, baš ništa nije ukazivalo da je nešto drugo u pitanju.

POREKLO: Devojčici, inače Romkinji, žica je poklonjena jer, kapirate, jao što je smešno, Romi sakupljaju bakar! I onda su joj ti pametnjakovići iz odeljenja još rekli da žele time „da doprinesu“. Isplivalo je potom i da to nije jedini slučaj u kojem je njeno poreklo bilo predmet zlurade sprdnje i vređanja. Saznali smo i to da će joj odeljenski starešina biti pratnja na maturskoj proslavi – dečak koji je bio određen za to, odustao je, iznevši kao „razlog“ retko neumesnu šalu.

SEKA: Škola se – nakon što se ta priča proširila društvenim mrežama, na kojima se, uz gomile negativnih komentara, jedna Seka Aleksić, pevačica, ponudila da lično bude pratnja devojčici na maturskoj proslavi – oglasila saopštenjem koje liči na sve samo ne na saopštenje osnovne škole: bukvalno (kao da) je pisano u nekoj stranci, optužuju se tamo neki „za zloupotrebu i destabilizaciju države“ (!) i sve u tom (prepoznatljivom) stilu.

PA KAŽE: Preterujem? „Skupina nemoćnih, frustriranih, sa idejom destabilizacije vlastite države, nastavlja da udara i na institucije pravljenjem lažnih uzbuna, koristeći i zloupotrebljavajući jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Srbije, (…)“, piše u saopštenju OŠ „Petar Petrović Njegoš“.

BES: Uglavnom, škola (zapravo autor saopštenja) i ne pokušava da prikrije bes što je incident dobio toliki publicitet. Ne vide razlog za, kažu, „medijsku hajku“, sad je sve ok u odeljenju, nema tenzija… samo su majka i devojčica izrazile želju da odeljenski starešina bude pratilac devojčice na maturi.

NIJE OPCIJA: Neko naivan bi pomislio da će škola, posle ovakvog događaja, pre svega izraziti žaljenje što se unutar njenih zidina reprodukuju odveć odurni stereotipi o Romima te da će uložiti dodatne napore da o tome edukuju klince. Kad već drugima to ne pada na pamet.

Koji drugi? Isti ovi čiji se rukopis prepoznaje u saopštenju? Za njih život mora da ide dalje i nakon masakra dece u drugoj osnovnoj školi, neće se valjda baviti uzrocima netrpeljivosti prema Romima?

(Autonomija)