Jedna od najpoznatijih organizacija koja već dugi niz godina brine o zajednici i okuplja veliki broj volontera, svakako je Crveni krst. Njihovoj omladinskoj terenskoj jedinici „Jovan Jovanović Zmaj“ mogu se priključiti osnovci, srednjoškolci i studenti koji su voljni da nauče nešto novo i pomognu svojoj zajednici.

Aleksandra Milić iz ove organizacije, ističe da se značaj volontiranja najbolje vidi za vreme kriznih situacija, kao što je to bio slučaj 2020. kada je proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa.

„Crveni krst Novog Sada je bio u mogućnosti da odmah aktivira preko 100 volontera, koji su bili tu da pomognu našim najstarijim sugrađanima u vidu nabavke osnovnih životnih namirnica. Takođe, tokom 2021. godine kada je počela masovna imunizacija, tada su naši mladi volonteri učestvovali u samoj izgradnji punkta za imunizaciju i kao pomoć zdravstvenom sistemu“, kaže Aleksandra Milić

Osim Crvenog krsta, mladima je priliku za uključenje u aktivnosti u toku pandemije pružio i Novosadski volonterski servis. Na ovaj poziv odazvao se Nemanja Marković, koji je do danas ostao aktivan u ovoj organizaciji.

Kako kaže, pomaganje drugima je njegov doprinos zajednici, a pomoć je uvek potrebna.

„Smatram da tako mogu doprineti zajednici i na nekim lokacijama gde inače možda ne bih mogao da pomognem ljudima kako smatram da bi trebalo. Da li da ih uputimo u smeru koji im treba, da li prosto da im poželimo lep dan kada uđu na neki događaj. Kako god, smatram da uvek treba pomoći na neki način.“

Većina mladih Novosađana, bez obzira na to da li su nekada volontirali, veruju da se kroz ovu aktivnost čine dobra dela i stiču važna nova iskustva:

„Mislim da je volontiranje super stvar. Ja sam volontirala u osnovnoj školi i proputovala sam jako puno zbog toga.“

„Kada se dobro organizuje to je jedna odlična stvar, a kada je loša organizacija, onda bi možda moglo da bude malo više štete nego koristi.“

„Baš cenim i volim volontiranje. Jako bih volela da odem u Afriku na neko vreme da volontiram.“

„Ne volontiram ja lično. Želeo sam, nikako da se nateram, ali imam jako veliki respekt za ljude koji to rade zato što samim tim što im nije novac motivacija zapravo znači da stvarno vole to što rade i žele da pomognu svetu.“

Veganstvo, solidarnost, feminizam i antifašizam glavne su vrednosti koje promoviše Kuhinja Solidarnosti.

Ova inicijativa pokrenuta je 2020, kako bi se obezbedio obrok za socijalno ugrožene sugrađane. Svakog utorka i subote, volonteri Kuhinje spremaju, pakuju i raznose hranu po celom gradu.

Volonterka Zoja Maričić kaže da se uprkos posvećenom vremenu i trudu, uvek oseća kao da je mogla uraditi više.

Novi volonteri uvek su potrebni, jer se povećava i broj korisnika Kuhinje.

Ona objašnjava da im se može priključiti svako, bez obzira na prethodno iskustvo u kuhinji.

„Svi oni koji žele da volontiraju su dobrodošli, u skladu sa svojim afinitetima da li vole da kuvaju, da pripremaju hranu, da li na kraju krajeva vole da čiste i da budu u direktnom kontaktu sa korisnicima. Svako ko želi da volontira dovoljno je samo da ispuni formular koji se nalazi na našim društvenim mrežama. Čak i ako osoba nema nikakvog iskustva, može da dođe i da usput nauči“, objašnjava Zoja Maričić

Sa psihološke tačke gledišta, volontiranje se može dovesti u vezu sa ljudskom potrebom za kontaktom.

Psihološkinja Lidija Banđur objašnjava da, ukoliko ne ispunimo svoje društvene potrebe, može doći do raznih anksioznih stanja.

„Kada je kontakt ostvaren, tada je i naša potreba za prihvatanjem i povezivanjem zadovoljena, i shodno tome dolazi do pojačane empatije obostrano“, ističe Lidija Banđur.

Milica Ćirić (Autonomija, foto: Pixabay)

(Studentski rad iz predmeta Radijsko novinarstvo, u okviru prakse koju Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu – Odsek za medijske studije)