Problemi sa pažnjom kod dece sve su prisutniji u današnjem društvu, a naučnici i defektolozi smatraju da se najveći uzrok krije u preranom izlaganju dece ekranima, ali i manjku vremena koje roditelji provode sa svojom decom.

Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, broj dece koja imaju probleme sa pažnjom se udvostručio u poslednjih 10 godina, a veći je broj dečaka koji dobijaju ovu dijagnozu.

Poremećaji pažnje se nalaze na vodećem mestu mentalnih problema koje deca imaju.

Dečija psihološkinja Jelena Dragičević, koja radi sa decom više od 15 godina, kaže da je ključno prepoznati simptome i na vreme detetu obezbediti adekvatnu pomoć.

„Poremećaji pažnje manifestuju se tako što dete ne može da se fokusira na neku aktivnost i ne može da ostane istrajno u nekoj aktivnosti. To znači da oni gotovo nijednu igru ne završavaju do kraja. Oni ne mogu da se fokusiraju ako nešto čitaju, veoma često menjaju aktivnosti, vrpolje se, školska deca u toku časa imaju potrebu da ustanu, da prošetaju, da 100 puta nešto pitaju. Ta pitanja često ne moraju uopšte da budu smislena, ali oni imaju potrebu da se jave i da sebi naprave neku promenu aktivnosti, zato što nisu u stanju da tu aktivnost održe do kraja jer njhova pažnja je izuzetno kratkog trajanja i bez nekog velikog fokusa“, objasnila je ona.

Ocenila je da su ekrani glavni krivci što ima sve više dece koja imaju probleme sa pažnjom, a roditeljima je savetovala da ih što manje koriste u radu sa svojom decom, jer na taj način direktno ometaju neurološki razvoj deteta.

Pored stručne pomoći, dete mora imati i sistem podrške kod kuće i u vrtiću, a vaspitačica Dragana Grujić kazala je da je to jedan dug proces koji zahteva zajednički rad roditelja, deteta, ali i vaspitača sa kojima dete provodi svoje vreme.

Ona je naglasila da roditelj mora da započne promenu, da bi se dete promenilo.

„Nedavno smo imali roditeljski sastanak i glavna tema je bila nedostatak pažnje kod dece. Savetovala sam roditeljima da ugase telefone, počupaju kablovsku i da televizore, ako treba u parčićima iznesu napolje. Ja smatram da je glavni uzročnik nedostatka pažnje davanje ekrana deci u ruke. Ranije ih je u grupama bila dvoje – troje sa problemima pažnje, sada je situacija obrnuta, većina ima problem, dok mali broj ne. Mali delić dana koji se provede pred ekranom stvara kod deteta osećaj aktivnosti i akcije, a akcije nema“, upozorila je Grujić.

Pored smanjivanja upotrebe tehnologije, ona je istakla da su deci potrebne aktivnosti kojima se vežba motorika.

Poremećaji pažnje predstavljaju izazov za dete, ali isto tako i za celu porodicu.

Majka dečaka kome je u ranom detinjstvu dijagnostikovan poremećaj pažnje Desanka Jovanović rekla nam je da je problem kod svog deteta prvi put primetila kad je imao četiri godine.

„Ništa mu nije držalo pažnju, nije me slušao, nije reagovao na ono što pričam, bio je hiperaktivno dete. Ja sam mislila u tom uzrastu da je to normalno. Shvatila sam da to nije skroz normalno kada je krenuo u školu i kad je učiteljica počela skretati pažnju da je ne sluša, da ne prati nastavu…“, navela je.

Ona je poručila da je veoma važno da roditelji shvate obim ovog problema i da se ne ustručavaju da traže stručnu pomoć.

Brojke govore da je situacija sve lošija, te i u Srbiji ova tema postaje sve aktuelnija. Širenjem svesti o ovom problemu, društvo pomaže roditeljima da prepoznaju poremećaje sa pažnjom kod svoje dece i da na taj način sve više dece dobije potrebnu pomoć.

Danijela Polimac (Autonomija, foto: Pixabay)

(Studentski rad iz predmeta Radijsko novinarstvo, u okviru prakse koju Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu – Odsek za medijske studije)